Kad se razbesnite na dete

Nema majke kojoj se nije desilo, bar u nekoj prilici, da se razbesni na sopstveno dete. To su veoma mučne situacije, jer se nakon osećaja besa prema detetu vrlo često javi i osećaj krivice što je do besa uopšte došlo. Zato nije loše znati da je osećaj besa prema detetu normalna pojava i da nema razloga da se samo zbog emocije osećate krivim.

Naime, deca izazivaju jake emocije - volimo ih, bojimo se za njihovu bezbednost, a nekad se i razbesnimo na njih, i to je sve potpuno normalno. Ono na šta bi trebalo obratiti pažnju jeste to kako ćete se ponašati onda kada se razbesnite, jer deca i odrasli na drugačiji način percipiraju tuđi bes. Odrasla osoba još i može da, nakon što je u ljutini izvređate, stavi vaše reči u pravi kontekst i da racionalno shvati da je vi ipak ne smatrate (ubaciti uvrede po izboru), mada ni odrasle ne bi trebalo vređati; dete će vaše reči shvatiti bukvalno.

Roditeljska eksplozija besa za decu je zastrašujuća. Roditelji su osobe od kojih očekuju bezbednost, a kada se oni naljute na njih, decu to jako plaši. Pored toga, malo dete nije u stanju da razume da niste stvarno mislili, recimo, da je vaša ćerka glupača jer je prosula nešto; na takve reči (i, još više, na ljutiti ton) dete će pomisliti da je glupo i loše i da ga majka ne voli. Naravno da je kasnije moguće umiriti dete i da neće odrasti sasvim nesrećno ako vam se ponekad omakne da dreknete na njega, ali ako su roditelji često besni na decu, vređaju ih, bacaju stvari na njih, često ih tuku, bar jedan deo deteta će stalno biti uplašen i biće u uverenju da ga roditelji ne vole i da ono ništa ne valja.

Dodatni problem je što deca ne posmatraju stvari na isti način kao i odrasli i nemaju njihovo iskustvo, pa za mnoge svoje postupke neće ni znati da su loši. Ima i situacija kada deca namerno rade ono za šta znaju da smeta njihovim roditeljima, bilo zato što žele da privuku pažnju, ili su ih roditelji nečim naljutili pa im se tako svete, ili zato što isprobavaju koliko daleko mogu da odu i da se izvuku s tim... Ali se dešava i da loše postupe u neznanju. U svakom slučaju, nikada ne bi trebalo vređati dete, već kritikovati njegov postupak - tako detetu stavljate do znanja u čemu je pogrešilo, a da ne narušite njegovu sumnju u vašu ljubav.

Sutra pročitajte više o tome šta možete pokušati kada se razbesnite na dete, da se stvari ne bi otrgle kontroli.

Izvor: Krstarica

Juče smo pisali o situacijama kada se roditelji razbesne na dete, koliko je to zastrašujuće za mališana, i na koji način se njegova percepcija roditeljskog besa razlikuje od percepcije odrasle osobe. Danas možete pročitati neke predloge kako da stvari održite pod kontrolom.

Deca svojim postupcima zaista umeju da "dovedu do ludila", ali bi bilo dobro da, kao odrasle osobe, umete da se iskontrolišete. Osećaj besa prema sopstvenom detetu je sasvim normalan, ali dete ipak ne bi trebalo, ma koliko besni bili, "umlatiti od batina", vređati ga, bacati stvari na njega... Ovo, naravno, nipošto ne znači da ga treba pustiti da radi po svom, pa šta god da radi, svakako da treba nastupiti odlučno i odmah - ali odvojte trenutak (ako ga imate, ako se ne radi o tome da će se dete povrediti ukoliko momentalno ne reagujete) da se smirite, sagledate situaciju, i da nakon toga nastupite mirno, s čvrstim stavom - i neumoljivo.

Ukoliko se bojite da ćete udariti dete, a ono nije u neposrednoj fizičkoj opasnosti pa da morate da ga sklonite, nije loše i da na trenutak izađete iz sobe. Ako situacija dopušta, "obračun" s detetom možete malčice i odložiti - koliko da udahnete duboko nekoliko puta, uradite nešto sitnije u kući, umijete se - kad se malčice opustite, teško da ćete pasti u vatru i uraditi nešto zbog čega ćete kasnije žaliti. Takođe, treba biti svestan i toga da se roditelji nekad iskale na detetu zbog sopstvenih problema i stresa, što znači da bi trebalo razumeti šta vam se događa, šta osećate i zašto, pa prvo rešiti osnovni problem (ukoliko je moguće), jer tada postaje moguće i da se kontrolišete i u trenutku kada vam proradi nesvesno i da ipak ne reagujete impulsivno.

Kad god ste to u stanju i kada je moguće, usredsredite se na ljubav i nežnost. U stanju smo da biramo kako ćemo se poneti; odaberite da budete nežni. Uz nežnost je svima prijatnije, plus će tada i samo dete često želeti da bolje sarađuje s roditeljima.

Izvor: Krstarica

Sta sam ja sve radila svojoj majci... cudo sto me nije vise tukla... 

Batiina ....ponižavajuća "vaspitna" mera i za roditelja i dete.

Tačno je da ima situacija koje roditelje dovode do belog usijanja,ipak,  po svaku cenu treba izbeći stare ( oprobane ) metode
Uh  koliko puta sam sopstvenu ruku uhvatila...i besnela na sebe zbog pomisli da kaznim,  pokažem eto ... ko i  kako mora da se sluša.

Ja kao dete koje je bilo cuskano po dupetu mogu da kazem da ta vaspitan mera nije ostavila ama bas nikakve negativne posledeice na mene...
Ali zato zbog teranja u cosak i izolacije, kao i drugih humanih mera i dan danas vucem traume...
Sedenje u cosku dok se tvoji drugari igraju... brrr... strasno.. strasno.. uh.. i sad mi se dize kosa na glavi...

slazem se ....
uzasavam se primene sile i trudim se da oseti da ga volimo  ali.... ma, potpuno sam lud za njim...