Marko Blagojević, portparol CeSida o promenama u izbornom zakonu

Novi zakon trebalo bi da definiše šta sve poslanik može da radi sa svojim mandatom, ali vlast sigurno neće moći da ispravi grešku sa mandatima Omeragića i Džudževića

BEOGRAD - Novi izborni zakon, koji bi prema najavi Miloša Aligrudića, šefa poslaničke grupe DSS-a, trebalo da se nađe u Skupštini za nekoliko meseci, kako je rekao, otkloniće mnoge dileme, među kojima i dodelu poslaničkih mandata. Osim najave da je zakon u pripremi, ni političari niti šira stručna javnost ne zna mnogo više. Marko Blagojević, portparol CeSida, kaže za Glas da su promene izbornog zakona svakako neophodne, ali da nije upoznat sa namerama vlasti.
zborne liste stranaka, grupa građana i onih koji imaju pravo da učestvuju na izborima, kako Blagojević kaže, trebalo bi da budu zatvorene.
- Izborne liste su sada otvorene, svaka stranka predlaže 250 kandidata, i može bilo koga sa liste da uvede u parlament. Birači bi recimo sa trećinom zatvorene liste mogli već da znaju ko će ih predstavljati u skupštini, što je mnogo bolje - naglašava naš sagovornik.

Zakon bi posebno trebalo da se pozabavi pitanjem šta sve poslanik može da uradi sa svojim mandatom.
- Treba uvesti sve ono na šta državu obavezuje odluka Ustavnog suda da mandat pripada poslaniku i kako on može da se ponaša. Na primer da može da se izdvoji iz poslaničke grupe i da deluje samostalno, da sa drugim poslanicima formira poslaničku grupu, pa da pristupanjem stranci koja nije učestvovala na izborima u parlament uvede tu stranku - kaže Blagojević, dodajući da lično smatra da poslaniku nikako ne bi trebalo dozvoliti da uvodi stranku u parlament koja na izborima nije učestvovala.
Iako se nada da će zakon doneti neke važne promene, on pretpostavlja da će vlast biti više posvećena delu koji se bavi zaštitom interesa stranaka jer je za to lakše postići konsenzus, nego u delu koji je vezan za izborni postupak.

- U Zakonu bi, kao prvo, trebalo promeniti cenzus. Spustiti ga na dva odsto za sve stranke, uključujući i stranke nacionalnih manjina. To je dovoljno visok cenzus da parlament ne bude u velikoj meri rasparčan, a i dovoljno nizak da sve ozbiljnije stranke nacionalnih manjina, recimo mađarske i bošnjačke mogu da uđu u Skupštinu. Smanjenjem cenzusa, s jedne strane, pospešuje se i proporcionalnost rezultata, a postojeći Dontov izborni sistem trebalo bi zameniti Hernimajerovim jer omogućava bolji sistem preraspodele mandata. Odnosno, stranka dobija mandate u odnosu na broj osvojenih glasova- kaže Blagojević.

On ističe da bi osim Republičke izborne komisije i biračkih odbora novi zakon trebalo da uvede i opštinske izborne komisije i do kraja sprovede princip profesionalnosti za izbor njihovih članova.
- Stranke i kandidati moraju da imaju svoje predstavnike u izbornoj administraciji, ali bi trebalo povesti računa da politička pripadnost ne bude kriterijum za izbor u stalni sastav. Iz zakona bi trebalo isključiti delove koji se bave biračkim spiskom i zbog toga doneti poseban zakon kojim bi se uveo centralizovan birački spisak i jedinstveni sistem za njegovo ažuriranje - dodaje Blagojević.

Nisu svi ludi

Na pitanje da li je moguće da vlast novim zakonom može da pokuša da ispravi grešku sa mandatima Bajrama Omeragića i Esada Džudževića, on kaže da time ništa neće postići jer zakon ne može da se primenjuje retroaktivno.
- To je slučaj flagrantnog kršenja zakona. Objašnjenjem koje je dato prave ludim i stručnu javnost i institucije. Mandati treba da se vrate DS-u, oni njima pripadaju i treba da izabere poslanike sa liste koji će zameniti ovu dvojicu- kaže Blagojević.

Izvor: Glas javnosti

Zasto je potrebno administrativno normirati procenat tj. cenzus??!

Pa sta ako bi prirodni cenzus od 1/250 od ukupnog broja glasova prouzrokovao saroliku skupstinu? Zasto ne bi bila sarolika??