Da li smo misionari ili krvnici – geopsihologija

Gledao sam sinoc, posle mnogo godina, “Solaris” u reziji Tarkovskog. Film je po sebi izuzetan, bukvalno izaziva bujicu razmisljanja, to zna svako ko ga je video.

Ne zelim da se rasplinjujem. Ukratko, sposobnost Solarisa da kontrolise sopstvenu orbitu, kao i sve sto je potka novele Stanislava Lema po kojoj je snimljen film, nagnali su me da se ponovo zamislim o “hipotezi Gea”.

Svojevremeno, James Lovelock je dosao na ideju da planeta Zemlja nije samo dom raznovrsnim oblicima zivota, već samoevoluirajuci i samoregulisuci zivi organizam.

Prema Lovelocku, pre 3 i po milijarde godina, oko milijardu godina nakon nastanka nase planete, Zemlju je okupirao meta-život koji je zapoceo proces transformisanja planete u vlastitu supstancu.

Sav zivot na Zemlji je deo Gee, ali Gea nije sinonim za biosferu (deo Zemlje naseljen zivim bicima) ni biotu (skup svih zivih organizama), vec su biosfera i biota samo deo Gee, koja obuhvata celu planetu. Kao sto i raznovrsne kolonije celija koje cine nase organe, tako i razliciti zivotni oblici zajedno evoluiraju za boljitak ne samo njihovih vrsta već i cele zajednice. Sva ziva bica su, prema Lovelocku, deo jednog viseg super-bica koje je zasijalo Zemlju zivotom da bi zadovoljilo svrhu svojeg postojanja.

Psiholozi najuopstenije gledano, uglavnom posmatraju zivot kao biohemijski sistem sposoban da koristi energiju iz spoljnih izvora sa svrhom da se razvija i razmnozava. Po Lovelock-u geopsiholog posmatra zivot kao sistem otvoren protoku materije i energije ali sa sposobnoscu da odrzi ravnotezu.

Da ne davim, evo pitanja:

Glavna zamerka hipotezi Gea je bila i ostaje da Zemlja ne zadovoljava jedan od osnovnih kriterijuma postojanja zivog bica: reprodutkivnu sposobnost.

Da li je bas tako? Zapitajmo se za trenutak koja bi mogla da bude priroda njene evolucije, tog planetarnog bica, zvanog Gea? Da nije mozda bas ljudska vrsta (eh evo primera antropocentristicke arogancije na delu), taj “proizvod” Gee u smeru razvoja sopstvene “mozdane mase” buduci da u nama (ljudskoj zajednici) bukvalno iz godine u godinu sve vise i sve brze raste spoznaja i o Gei i o Kosmosu i o zakonitostima i smislu procesa koji se odvijaju.

Da li mozda mi (ili neki nasi vise evoluirani naslednici) nismo ipak te “spore” koje ce da u buducnosti, seleci se na druga nebeska tela posluze “razmnozavanju” Gee? Ili smo mi ipak njena rak-rana koja ce je usmrtiti?

Pre ce biti rak rana. Mozda je flesh-eating-bacteria najbolji opis. Salu na bok, sama ideja zemlje kao zivog i razumnog bica je fascinantna i (bar meni) ne toliko nemoguca. Reprodukcija ostaje misterija, ali koliko bi ona imala veze sa nama sisarima ili nekim drugim oblikom zivota na planeti. Tacnije, mozda reprodukcija i postoji, samo je nama totalno neshvatljiva.

Ne znam, al ljudski rod mi je vazda delovao nekako parazitski.... dodje na teritoriju isposti je do besvesti i i onda ide dalje...