Na 47 kilometara dugoj slovenačkoj obali smestili su se ekskluzivni hoteli, kockarnice, kampovi, lečilišta, vrhunske marine, srednjovekovni gradovi, međunarodna luka, golf tereni. Pravi primer maksimalne iskorišćenosti svakog centimetra obale. Možda se neko neće složiti, ali zaista je prijatno provesti desetak dana godišnjeg odmora na Slovenačkoj rivijeri, bez obzira na to što ovde nećete naići na duge peščane plaže Ali toplo more, ljubazni domaćini i odlična ponuda su dovoljni da se, ipak, odlučite za ovu destinaciju. Čak ni cvetanja mora nema.



Ankaran

Ispod zatalasanih polja vinove loze, tik uz italijansku granicu, na samom početku slovenačkog dela Istarske obale, smestio se Ankaran (Ancarano) - mirno primorsko mestašce. Često sam tamo kao dete odlazila sa porodicom za vreme prvomajskih praznika i večito čeznula za kupanjem u kristalno čistom moru. Sa tek stečenim prijateljima iz raznih krajeva SFRJ, koji su boravili na rehabilitaciji u odmaralištu na Debelom rtiču, sklapala sam doživotna prijateljstva, razmenjivala adrese i nadala se da ćemo se ponovo naredne godine videti. Obala, sva u klifovima, sa izbrazdanim stenama koje su pod dejstvom morske vode i vetra delovale kao izvajane, jednako je bila zanimljiva baš kao i pogled ka pučini iz naselja Hrvatini. Zamišljali smo da se iza linije gde se nebo i more dodiruju nalazi pusto, Robinzonovo ostrvo, pa smo, dovlačeći polomljene grane borova, smišljali način kako da napravimo splav pomoću kojeg bismo se otisnuli ka tom beskrajnom plavetnilu. Posle brčkanja u hladnoj vodi neizbežne su bile temperatura i upala grla, ali ništa nije moglo da pokvari taj osećaj slobode koji deca, odrasla u skučenim gradskim prostorima dožive pri susretu sa netaknutom prirodom. A ona je ovde bila darežljiva.

Zaštićen od vetrova, okružen kiparisima, maslinama, lovorovim šibljem i oleandrima, sa prelepom peščanom plažom i prozirnim morem Ankaran je odlično mesto za sve one koji svoj odmor žele da provedu u miru, daleko od gradske vreve.

Da je blaga klima i svež primorski vazduh prava blagodet za organizam znali su još i Rimljani, koji su u okolini gradili letnjikovce i pristaništa. Krajem 19. veka razvija se i banjski turizam, tako da se ovde nalazilo lečilište austrougarskih mornaričkih oficira.

U kompleksu Adria-Ankaran nalazi se jedan od najvećih auto-kampova Slovenije, sa oko 1.600 mesta za šatore i prikolice. Tereni za košarku, odbojku, tenis i mini-golf, bazen, fitnes centar, tobogan, igralište za decu nalaze se u okviru kampa, a za informacije zadužen je turist-biro na recepciji. Nekadašnji benediktanski samostan je renoviran i pretvoren u hotel Convent, koga okružuje bašta sa interesantnim amforama u kojima je nekad čuvano maslinovo ulje. Ankaran je odličan za porodična letovanja, naročito ako imate malu decu, jer su vam na raspolaganju lepo uređena plaža i prijatna hladovina tokom čitavog dana.


Koper

Iako je prvenstveno lučki grad i privredni centar, Koper (Capodistria) ima dobru turističku ponudu i možda je idealan za one koji žele da na jednom mestu imaju sve: tržne centre, plaže, dobre saobraćajne veze, sportske centre i mesta za izlaske. Sveža jutra vas prosto mame da prošetate uz more, a onda se kasnije zavučete između zidina Starog grada, gde se svežina još dugo zadržava, i uživate uz jutarnju kafu okruženi renesansnim, baroknim i gotičkim palatama koje se naslanjaju jedna na drugu, dok im se fasada pod sunčevim zracima preliva u vatromet boja. Kao i u svim primorskim mestima i ovde je uticaj Venecije u arhitekturi snažan.

Grad koji je bio opasan odbrambenim zidinama, nalazio se na ostrvu koje je sa kopnom spojeno u prvoj polovini 19. veka. Poznat još iz perioda Helena kao Aegida, za vreme Rimljana nosio je ime Capris (Stabulum Caprorum) ili Kozji otok, jer su se na njemu gajile koze, dok je za vreme Vizantije nosio naziv Justinopolis. Ime Caput Histriae (glava Istre) od koga danas potiče naziv Koper ili Capodistria na italijanskom, dobio je kao glavni grad venecijanske Istre. Propadanjem Venecije, a kasnije i izgradnjom pruge Trst-Beč, grad gubi trgovački i lučki značaj. Posle Drugog svetskog rata Koper je pripao zoni B, slobodne zone Trsta, da bi 1954. zvanično pripao SFRJ. Novija istorija je svima dobro poznata. Iako u vreme SFRJ slovenačka obala nije imala veliki turistički značaj, danas je primorje sjajno uređeno, sa odličnim mestima za odmor.

U grad se ulazilo kroz 12 vrata, od kojih su sačuvana samo renesansna vrata Muda (Porta della Muda) iz 1516, iza kojih se krije Prešernov trg sa neobičnom fontanom Ponte koja potiče iz 1666. godine. Na Titovom trgu nalazi se Pretorska palata (Palazzo Pretorio), najpoznatija i najslikanija zgrada Kopera. U ovoj velelepnoj građevini raskošne spoljašnjosti, ukrašenoj kamenim reljefima i kipovima, danas se nalazi opštinska uprava i turist biro. Iz 1462. potiče gradska Loža (Loggia), jedina izvorno očuvana u Sloveniji, koja je ukrašena grbovima nekadašnjih gradonačelnika - plemića. Kip svete Marije nalazi se u unutrašnjosti, kao podsećanje na kugu koja je harala 1554 - 55. godine. Na spratu se nalazi galerija, a u prizemlju prijatan kafić idealan za popodnevno okupljanje i pomno praćenje svih dešavanja na trgu. U produžetku je Katedrala sa prelepim venecijanskim zvonikom, a iza nje se nastavlja Trg revolucije, prava oaza svežine i zelenila, sa najstarijom zgradom u gradu - Fontikom, nekadašnjom žitnicom, bogato ukrašenom heraldičkim obeležjima iz 14. veka.

Iskoristite jedno popodne i zavirite iza odškrinutih vrata palata koje blistajući na poslepodnevnom suncu skrivaju vekovne tajne iza svojih debelih zidova. U Belgramoni-Tako palati (Belgramoni Tacco palazzo) nalazi se pokrajinski muzej (Il Museo regionale di Capodistria). Arheološka zbirka i lapidarijum smešten u senovitom dvorištu, upotpunjen etno-zbirkom smeštenom u gotskoj kući na Gramšijevom trgu 4 dočaraće život Kopera kroz vekove. Čevljarska ulica i dalje podseća na prohujala vremena, sa nizom trgovinsko-zanatskih radnji, baš kao i Ribiški trg sa starim zgradama i uskim ulicama koje nemo svedoče o životu siromašnih ribara.

Pristaniškom ulicom možete doći do pijace, a potom i do pristaništa. Iza parkinga na Ukmanijevom trgu nalazi se Marina Koper, dobro opremljena pratećim sadržajima. Povezanost između grada i turističkih naselja je odlična zahvaljujući gradskom prevozu. Ulaz na Gradsku plažu (Mesno kopališče), koja se nalazi u blizini marine naplaćuje se, kao i ulaz na plažu Akva park Žusterna, koja se nalazi u pravcu Izole u kompleksu Žusterna. Odlično mesto da sa najmlađima u mnoštvu bazena i na popularnom gusarskom ostrvu provedete dan. Možete koristiti i Wellness centar - Justinopolis, koji je u sastavu ovog kompleksa, a sauna, masaže i rimske kupke biće prava blagodet za vaše telo.

Slikovita okolina Kopera i uopšte cele slovenačke Istre je zanimljiva, tako da turističke agencije organizuju brojne izlete, a na neke možete otići i u sopstvenom aranžmanu, kada ćete shvatiti da je jednodnevni izlet isuviše kratak za istraživanje Primorske. Dvočasovni izlet brodićem po Koparskom zalivu košta 10 eura, a celodnevni "fish picnic" 29 eura. Ako niste došli sopstvenim autom, rent a car je od 30 eura pa naviše. Preporučujem odlazak do Kobilarne Lipice, udaljene 40 kilometara od Kopera, čuvene po dugoj tradiciji odgajanja prelepih lipicanera. Razgledanje Kobilarne sa vodičem košta devet eura, obilasci su na pun sat, a kasnije se možete provozati kočijom (pola sata 20 eura), jahati ili igrati golf.

U blizini se nalazi pećina Vilenica, od koje je prihod od ulaznica ubiran još u 17. veku, da bi vrhunac poseta bio zabeležen u 19. veku. Ulaznica je nepunih šest eura, obilazak traje oko sat vremena, a termini su 10.00, 15.00 i 17.00h. Pri povratku svratite do grada Socerba, smeštenog na vrhu 300 metara visoke stene, koji je zbog svog strateškog položaja za vreme Ilira i Rimljana imao značajnu ulogu. Pogled na Tršćanski zaliv i uopšte celu regiju je prelep, tako da će vas veče sigurno zateći na terasi restorana koji je u sklopu tvrđave, zagledane u treperava svetla Trsta. Obližnje seoce Črni kal, poznato je po krivom tornju, to jest zvoniku crkve Svetog Valentina, koja potiče iz 1680. Ako krenete da istražujete ova sela, obratite pažnju na neobične kamene kuće istarskih seljaka, od kojih su neke pretvorene u etno-muzeje, dok su mnoge, ipak, propale, jer se stanovništvo iselilo u potrazi za lakšim životom.


Izola

Prva pomisao na Izolu (Isola), dok smo Prešernovom ulicom ulazili u grad, bio je čuveni "Elektropionir" (danas Mehano). Generacije pionira nekadašnje SFRJ kroz ovu naučno-zabavnu igru sticale su prva znanja o svetu elektronike, a pošto ga je nemoguće naći u Beogradu, vratili smo se bogatiji za novi "Mehano". Nekadašnje ostrvo bilo je opasano zidinama koje su, pretpostavlja se, podignute u 11. veku, da bi početkom 19. veka porušene, a ostrvo spojeno sa kopnom. Ovde se mogu naći tragovi Rimskog carstva, arheološki ostaci pristaništa i vila. I ovde je Venecija ostavila značajna arhitektonska dela, tako da je šetnja živopisnim ulicama pravo uživanje. Ako ne odsedate u Izoli, auto možete da ostavite na velikom parkingu uz rivu, a zatim lagano otkrivate ovo sunčano ostrvo, kako su ga Rimljani nazvali, ali i predahnete u brižljivo negovanim parkovima.

U Gregoričićevoj ulici nalazi se kasnobarokna palata družine Besengi delji Ugi (Besenghi degli Ughi) iz 1781, sa fasadom ukrašenom, poput čipke sa Burana, nežnim kamenim ornamentima. U palati je danas smeštena muzička škola, kao i biblioteka porodice Besengi, sa oko 3.000 knjiga i rukopisa. U Izoli je postojala Škola venecijanske čipke, koja je zatvorena 1936, jer je interesovanje za ovu vrstu umetnosti vremenom iščezlo.

Najstarija crkva u gradu je u blizini pristaništa (Mandrač), a posvećena je svetoj Mariji Aletskoj, dok odjek zvona sa zvonika crkve Svetog Mavra, zaštitnika Izole, podseća da su nekada samo zvona najavljivala ratne galije i pretnje poput kuge ili požara, ali i uspešan povratak ribara kući. Izolski drvored (drvored 1. maja) sa poslastičarnicama, kafićima i debelom hladovinom, fino je mesto za osveženje tokom celog dana.

Ako se zapitate kako je nekada grad funkcionisao, odgovor možete pronaći u Uličnom muzeju, čija postavka kroz slike, rukopise, fotografije i predmete prikazuje život ovog nekadašnjeg ribarskog gradića, a danas važnog nautičkog centra. Svake godine se ovde u septembru održava "Izola boat show", a u "Izola yacht" centru možete izabrati jedrilicu po svom ukusu. Nautičarima je na raspolaganju Marina Izola sa 650 vezova, servisom i pratećim sadržajima. Pošto je brodogradnja obeležje ovog grada, na Velikom trgu postoji "Muzej ladijeskega modelarstva", sa maketama brodova, a cena ulaznice je 1,5 eura. Interesantna je i izložba o luksuznom, italijanskom putničkom parobrodu Rex, koji je potopljen za vreme bombardovanja 1944. Brod je bio dugačak 268 metara, a po luksuznoj opremi bio je sličan Titaniku. Deo obale između Kopera i Izole, gde je brod potonuo, meštani nazivaju "pri Rex".

Železnički muzej Parenzana, posvećen je železnici koja je povezivala mesta između Trsta i Poreča, na deonici dugačkoj 123 kilometra. Prvi voz je krenuo 1902, dok je poslednje putovanje bilo 31.08.1935. Postavka sadrži razne makete vozova, uključujući i "Mehano" zbirku, železničke stanice Parenzane, fotografije, oglasne table, i rekvizite. Ulaznica je dva eura, a deca će poželeti i neki vozić samo za sebe.

Za rekreaciju je idealan "Pot zdravlja in prijateljstva", nekadašnji deo trase Parenzane, pretvoren u biciklističku stazu koja se proteže od Škofja do Seče i velikim delom je uređena i označena. Ruta nije previše naporna, a ako niste ljubitelj biciklizma staza je idealna za šetnju jer vodi kroz slikoviti krajolik, kroz sela, vinograde i maslinjake, sa prelepim pogledom na obalu sa uzvišenja.

Ne brinite, ostaće vam dosta vremena i za uživanje na plaži, a toplo preporučujem plažu od sitnog šljunka Simonov zaliv, sa toboganom i terenom za odbojku na pesku, okruženu bujnom vegetacijom i hotelskim kompleksom. Gradska plaža u Izoli, kod Svetionika (Svetilnik) je kombinacija šljunka i ozidanog dela, a slična je i plaža kod hotela Delfin, koja se nalazi uz šetalište između marine i Simonovog zaliva. "Pod Belvederjem" je kamenito-betonska plaža ispod naselja Belvedere, a povezana je sa Simonovim zalivom pešačkom stazom. Turistički vozić kreće sa Trga republike i povezuje sva turistička naselja. Cena karte je tri eura za odrasle, dva eura za decu, a polasci su na pun sat. Ulaz na sve plaže je besplatan.

Visoke, gotovo bele stene obrasle mediteranskom makijom, u čijem se podnožju nalaze divlje plaže Mesečevog zaliva, u kontrastu sa modrom morskom vodom, neodoljivo podsećaju na Tarnerova platna. Sa vrha 80 metara visokog klifa možete posmatrati najlepše zalaske sunca, mada je ovde neverovatno i u rano jutro, dok vam vetar mrsi kosu, a morski vazduh se meša sa mirisom četinara i večito podseća na činjenicu da samo na Jadranu jutro miriše tako posebno, kao nigde drugde.



Strunjan

Strunjanska obala (Strugnano) je pod zaštitom Krajinskog parka prirode, kao područje od važnog geološkog, botaničkog i zoološkog značaja.

Veliki broj sunčanih časova, lekovito morsko blato (fango) i prijatna klima bili su dovoljni da se ovde razviju lečilišta (zdravilišče Strunjan) koja imaju odličnu ponudu raznih tretmana - od onih za ulepšavanje do onih za rehabilitaciju. Talasoterapija objedinjuje dejstvo klime, morske vode i blata u jedinstven metod lečenja koji se odlično primenjuje u Krkinom "Talaso centru". Plaža je lepa, (naročito ona u sklopu Krkinog centra) sa borovom šumicom, igralištem za odbojku na pesku, dečjim igralištem. Možete iznajmiti suncobran ili ležaljku, a cena je oko tri eura dnevno.

Strunjanske solane, zajedno sa susednim Sečovljanskim, najsevernije su solane na Jadranu. Tehnologija proizvodnje nije se mnogo promenila, tako da se so ovde uglavnom prerađuje po tradicionalnim receptima i tradicionalnim oruđem.



Piran

Piran (Pirano), najromantičniji grad slovenačke rivijere, nalazi se na poluostrvu koje se proteže od Šarvinskih brda do Rta Madona (Piranska punta). Podvodni svet kod Rta je zaštićeno prirodno dobro i pravi izazov za ljubitelje ronjenja. Vetrovi ovde prave velike talase, tako da je cela riva ograđena kamenim blokovima. Svetionik koji krasi Rt potiče iz 1872. Sunčanje je veoma popularno na ovim stenama, postoji i mala betonska plaža, a u produžetku, ispod crkve je šljunkovita plažica. Duž obale je šetalište sa velikim brojem restorana, poslastičarnica, kafića i prodavnica. Kažu da je Piran najslikaniji slovenački grad. On je živopisni spomenik srednjovekovne Istre sa vijugavim, tajanstvenim ulicama i venecijanskim šarmom.

Pošto ulazak u stari deo grada automobilom predstavlja problem, najbolje je parkirati na ulazu u grad, pa se uputiti u istraživanje ovog primorskog bisera. Pored parkinga Fornače, moguće je parkirati i na Tartinijevom trgu, kao i u velikoj garaži iznad grada. Sat je oko 0,80 eura, a celodnevno parkiranje od sedam do 10 eura.

Nekadašnji Castrum prostirao se preko sadašnjeg centralnog dela Pirana. Kroz troja glavna (Stolna, Miljska i Osrenja ) i jedna pomoćna (Poljska) vrata ulazilo se u grad, opasan zidinama. Veliki trg, današnji Prvomajski trg, bio je glavno upravno i trgovačko sedište grada, a i danas ga ukrašava kamena cisterna za vodu sagrađena posle velike suše 1775. Na platou se često održavaju razne priredbe, a pored stepenica koje do njega vode postavljene su alegorijske skulpture Zakona i Pravde. Tokom vekova naselje je proširivano, centralno jezgro je rušenjem starih i izgradnjom novih palata dobijalo drugačiji izgled, da bi sadašnji, sa Tartinijevim trgom zablistao oko 1894. Veoma je lepa i zgrada opštine koja se nalazi na trgu, sa reljefom lava koji drži otvorenu knjigu, kao i Hiša Benvenuti, u kojoj je smeštena muzička škola.

Dakle, kada je nekadašnje unutrašnje pristanište nasuto u 19. veku nastao je Tartinijev trg, danas centralni gradski trg. Nosi ime Đuzepea Tartinija, rođenog Pirančanina, umetnika, koji je san, toliko stvaran, pretočio u svoje najpoznatije delo "Đavolju sonatu". Tartinijev spomenik zauzima centralno mesto na trgu, a u blizini je i njegova rodna kuća u kojoj se na prvom spratu nalazi muzejska postavka sa detaljima iz života ovog umetnika. Možete videti razne rukopise, posmrtnu masku, portret, violinu. Tokom leta muzej je otvoren od 09.00 do 12.00h i od 18.00 do 21.00h.

Najlepši primer venecijanske arhitekture svakako je zgrada crvene fasade i interesantnih kamenih ornamenata. To je Venecijanka (Benečanka), koju je podigao bogati mletački trgovac, neizmerno zaljubljen u lepu Pirančanku. Ova, u početku zabranjivana, a kasnije i ostvarena ljubav je ipak priča sa srećnim krajem, bez obzira na to što su ljubomorni meštani na sve načine pokušali da je osujete. Kao odgovor na zlurade opaske Mlečanin je naložio da se na zgradi ukleše natpis "Lassa pur dir", to jest "Pusti nek' pričaju". Zapis i dalje stoji na zgradi, baš kao što se i ova legenda prenosi vekovima.

Zvonik crkve Svetog Jerneja dominira gradom, a pretpostavlja se da je nekada na njenom mestu, na vrhu hridi postojao svetionik. I opet, jutarnja šetnja, ovoga puta do piranske tvrđave, koja je čuvala grad od napada dok su čuvari budno motrili sa osam kula osmatračnica i čuvali sedam gradskih vrata.

Pomorski muzej Sergej Mašera smešten je u lepoj klasicističkoj palati Gabriela (Gabriella). Možete razgledati arheološku zbirku, makete ribarskih barki, postavku koja govori o istoriji pomorstva, izložbu kapetanskih uniformi, fotografije i predmete koji su u vezi sa morem i pomorstvom. Postoji i postavka o solinarstvu koja prikazuje postupak dobijanja soli kroz fotografije, zapise, oruđa i makete. Radno vreme je od 09.00 do12.00 i od 18.00 do 21.00h. Ponedeljkom je muzej zatvoren, a ulaznica je 2,5 eura. Akvarijum se nalazi na Kidričevom nabrežju 4. U 26 bazena predstavljen je podvodni svet severnog Jadrana i Tršćanskog zaliva. Otvoren je svakog dana od 09.00 do 22.00h, a ulaznica je 2,5 eura.

Piran se otkriva i upoznaje svakodnevno, kroz izložbe u Obalnoj galeriji, predstavama u Tartinijevom pozorištu, kroz nežne zvuke klasične muzike koji dopiru iz Križnog hodnika za vreme trajanja Piranskih muzičkih večeri ili kada se grad krajem avgusta pretvori u veliku galeriju za vreme Međunarodnih slikarskih susreta.

Jednostavno, još jedan grad, u bisernoj ogrlici primorskih gradova, kome se rado vraćam i o kome sanjarim tokom hladnih beogradskih zima.

Može se reći da Piran kuburi sa plažama. Kupanje je moguće na betonskoj plaži na ulazu u grad (ispod parkinga), duž cele obale na stenama, kao i na molu kod svetionika. Ako želite pesak morate otići do obližnje Fiese. Kolima, ako nosite gomilu rekvizita ili pešačkom stazom, lagano uz more. Plaža je zaista veoma lepa, nalazi se pored malog, slatkovodnog jezera koje je blizu mora i pored koga je kamp, a malo dalje, u slikovitoj dolini nalazi se i drugo jezerce. Što se noćnog života tiče, mnogi se odlučuju za obližnji Portorož, u kome su nezaboravne noći zagarantovane.



Portorož

Svi uslovi za luksuzan odmor biće ispunjeni u Portorožu (Portorose). Kada bi se naziv grada bukvalno preveo značio bi "Luka ruža". Iako su još u 13. veku benediktanci iz samostana svetog Lovrenca ovde lečili reumatizam, poslednje godine 19. i početak 20. veka vezuju se za početak zdravstvenog turizma. Godine 1830. sagrađena je Vila San Lorenco (Villa San Lorenzo), kao rehabilitacioni centar austrijskih oficira. Prvo lečilište je izgrađeno 1894, a Austrijanci su izgradnjom hotela Palas (završen 1912.) postavili temelje organizovanom, pre svega luksuznom turizmu. Nekada je ovde postojala pista za hidroavione, koja je uništena u Drugom svetskom ratu. Aerodrom se nalazi u blizini Sečovljanskih solana.

Marina Portorož je smeštena na severoistočnoj strani Piranskog zaliva, u naselju Lucija. Velika i dobro opremljena pratećim sadržajima (servisi, dva restorana, saloni za ulepšavanje, prodavnice, mini-golf, teniski tereni) prilagođena je i najzahtevnijim nautičarima. Internautica je sajam koji se održava u maju, sa raznovrsnom ponudom, tako da možete nabaviti sve, od luksuznih jahti do običnih gumenih čamaca. Mnogima je zanimljiva karting staza koja se nalazi u Luciji, a vožnja košta od 13 do 17 eura.

U Portorožu se nalazi kazino sa najdužom tradicijom u Sloveniji. Još 1913. mnogi su se okušavali u igrama na sreću u Vili svetog Lorenca, a za nezaboravni provod potrebna vam je, uz malo sreće i večernja haljina. Diskoteke, noćni klubovi, žurke na plaži, veliki broj restorana i kafea, kabare. Izbor je ogroman, a koliko je Portorož popularan najbolje pokazuje gužva koja se stvara već u predvečerje na promenadi.

O jutarnjim šetnjama ne mogu ništa da vam kažem, jer su noći ovde vesele, ispunjene raznim dešavanjima, pa zoru dočekate budni, a na plažu odlazite popodne kad se naspavate. Gradska plaža u Portorožu prostire se na oko 25.000 kvadratnih metara i ima kapacitet za oko 3.000 kupača. Interesantna je i zbog toga što pored peska ima i travnati deo. Možete iznajmiti suncobran ili ležaljku po ceni od tri eura, svaki spust toboganom košta 0.5 eura, dok je dnevna karta oko sedam eura. Restorani i kafići su pored plaže, kao i tereni za odbojku i mali fudbal. Možete iznajmiti pedaline, jedriti, surfovati, skijati na vodi ili se jednostavno izležavati na suncu i uživati.

Odlično mesto za predah je Forma viva, vidikovac koji se nalazi na poluostrvu Seča, sa prelepim pogledom na zaliv i Sečovljenske solane. Ova svojevrsna izložba skulptura začeta je tokom Kongresa međunarodnih susreta skulptora 1961. Tokom godina prikupilo se oko 120 eksponata koji su postavljeni u parku do koga možete doći pešačkom stazom iz Lucije.



Sečovlje

Ako želite da pobegnete od gužve u Portorožu, uputite se u Sečovljanske solane gde vam sem ptica, društvo mogu praviti samo radoznali turisti, ali ni njih baš nema u velikom broju.

So se još proizvodi na Leri, u severnom delu solane, dok se na južnoj strani - Fontaniđe (Fontaniggah), opusteloj krajem šezdesetih godina prošlog veka, sada nalazi Muzej solinarstva. U prodajnoj galeriji Botegin možete kupiti neobične suvenire od soli. Radno vreme je od 08.00 do 20.00h.

Od Sečovlja, kroz dolinu Dragonje put vodi do mesta Sveti Petar, gde se nalazi etno-kuća Tonina hiša, koja je u stvari prikaz starog istarskog seoskog domaćinstva. Vikendom je otvorena od 16.00 do19.00h. Ako nabavite dobre mape (u turist birou) bez mnogo lutanja možete obići veoma interesantna mesta u zaleđu. U Hrastovlju, u romanskoj crkvici Svete Trojice možete videti čuvenu fresku "Mrtvaški ples", koja simbolično prikazuje kugu koja je opustošila ovaj kraj. Škocjanske jame (ulaznica 11 eura, obilasci na pun sat) i Postojnska jama (obilazak pećine i Pređamskog grada 23 eura, obilasci na pun sat) su veoma zanimljive, a u restoranu "Jamski dvorec" morate probati "Jamski obrok" ili "Erazmov obrok" sačinjene od lokalnih specijaliteta.

Ako putujete u sopstvenom aranžmanu, dosta informacija o privatnom smeštaju možete naći na sajtu slovenačke turističke organizacije www.sloveniatourism.com, kao i na sajtu www.sloveniahotels.com. Kampovi su dobro opremljeni, ponesite kartice koje će vam omogućiti popuste i uživajte u čarima slovenačke obale. Gradovi su povezani redovnim autobuskim linijama, nema gužve i svi se pridržavaju voznog reda, tako da bez problema možete sve obići za vreme godišnjeg odmora, koji nam kao i obično, uvek brzo prođe.

Pored već pomenute Lipice i jame Vilenica, ako ste ljubitelji dobrog vina možete se zaputiti ka Gorici (za to će vam trebati ceo dan) u čuvene goriške vinograde i u vinariji "Goriška brda" uživati u fenomenalnim vinima. Obilazak i degustacija vina košta od osam do 17 eura, a možete po pristojnim cenama kupiti vrhunske proizvode. Suvenir sa ovog putešestvija - "Bagneri sauvignon" je izdržao dva dana u Beogradu, ali bez obzira na to što ga ima u domaćim vinotekama, jedva čekam da se ponovo uputim u Piran i da ponovo otkrivam mirise i ukuse slovenačke Istre, uz povremeno osveženje u moru.

Izvor: B92