Slomljeno srce

Iz šumaraka istočne Azije u vrtove širom sveta stigla je biljka ljupkih cvetova neobičnog oblika, u našim krajevima poznata kao slomljeno ili devojačko srce. Ovaj cvet donet je u Evropu u 19. veku, u doba romantizma, i odmah je postao veoma popularan. Njegove tanke grančice povijaju se pod težinom desetak ružičastih ili belih cvetova koji izgledom neodoljivo podsećaju na raspolućeno srce iz čije sredine izbijaju bele latice, nalik na belu kap krvi koja se sliva s njega.

Slomljeno srce cveta u aprilu i maju. Cvetovi izrastaju iz gustog žbuna plavozelenih listova, koji podsećaju na listove paprati. Odrasla biljka dostiže visinu od 75 cm i širinu od skoro metar. Međutim, čim prođe sezona cvetanja, listovi se osuše i opadaju kako bi se biljka spremila za period mirovanja. Ako biljka dobija dovoljno vode u vreme cvetanja, opadanje lišća može se odložiti sve do rane jeseni.

Devojačko srce može se gajiti u velikoj saksiji ili u bašti. Najbolje uspeva u polusenci, na neutralnom ili baznom zemljištu. Prija joj često zalivanje, ako raste na dobro dreniranom tlu, mada može da podnese i zemljište koje sadrži glinu.

Razmnožava se iz semena ili deobom korena. Kada procveta, zrelo seme se prosipa na zemlju, a zatim iz njega izrastaju mlade biljčice. Vađenje mladica iz tla i njihovo presađivanje najjednostavniji je način razmnožavanja slomljenog srca. Seme možete kupiti i sami, zasejati ga u staklenik, pa kasnije rasaditi mladice. Odraslim biljkama, starijim od dve godine, koje su nabujale u velike žbunove, prijaće deoba korena, koja će dozvoliti cvetu da prodiše. Koren se deli u rano proleće ili u jesen, dok biljka miruje. Ovo je otrovna biljka, a dodir s njom izaziva osip, crvenilo i svrab.

Pošto na kraju sezone gubi listove, devojačko srce je otporno na hladnoću. Može da izdrži i mrazeve sa temperaturama od 20 stepeni ispod nule. U letnjim mesecima treba je zaštititi od štetočina.

Izvor: Krstarica