Pocecu jednim tekstom

Bata ili seka?

Možete li da pogodite kojeg je pola ova beba? Svejedno nećete znati da li ste u pravu - roditelji odbijaju da kažu.



Mnogi parovi ne žele da saznaju pol bebe pre nego što se ona rodi, a onda dugo biraju ime. Među slavnim ličnostima dešava se i da kriju trudnoću, kriju ime, saopštavaju ga kao važnu vest... Ovakvi primeri naveli su jedan par iz Kanade na neobičan potez.

Keti Viterik porodila se pre četiri meseca, i na svet donela bebu koja je dobila ime Storm. Keti i njen partner Dejvid Stoker poslali su rodbini i prijateljima email sa obaveštenjem, i zaprepastili ih odlukom da ne otkriju pol bebe.

 "Zbog trenutne situacije u svetu, odlučili smo da vam ne kažemo kojeg je Storm pola. Nadamo se da će svet u kom će naše dete odrastati biti slobodniji i progresivniji, a naša odluka je omaž slobodi govora i izbora u jednom veoma ograničenom svetu", napisao je par iz Toronta.

Dete je "jednog i definitivnog pola", odnosno nije rođeno sa bilo kakvim deformitetima polnih organa, istakli su roditelji. Samo oni, dva starija brata i babica znaju kojeg je Storm pola. Čak ni bake ni deke nemaju pojma.

 Njihovi sinovi Džez i Kio imaju pet i dve godine, a roditelji im dozvoljavaju da sami biraju odeću, način na koji će provoditi vreme, pa i da li će se šišati ili ne.

 "Želimo da naša deca imaju svu slobodu ovog sveta da odluče ko će biti u životu. Ne zanima nas što drugi ljudi misle da je to čudno", rekli su roditelji.

 Keti i Dejvid kažu da će odluku da li da otkrivaju pol prepustiti samom detetu, ukoliko on ne bude otkriven slučajno pre nego što Storm dovoljno odraste da može sam(a) da odluči.

 (MONDO)

_______________________________________________________________________________________

Ovo je "slobodni" iliti "anarhicni" tip roditelja tj vaspitaca. To bi otprilike bilo ovo:


Koliko god se slagao da dete treba da ima neku vrstu slobode da odluci sta ce biti u zivotu ovo je po meni preterivanje. Moze da ispadne dobro ali u vecini slucajeva nastaje haos. Ovo u tekstu je samo jedan od takvih slucajeva. Zbog profesije a i primera iz moje blize i dalje okoline poznajem dosta ovakvih primera. Vecinom vodi ka razmazenosti gde dete nema granica a roditelji mu dozvoljavaju sve. Daleko od toga da su ti primeri losa deca, ali svakako su razmazena u nekoj meri. A sto je najgore, sve ih je vise. Nisam ni za sustu suprotnost(potpuni autoritet) ali smatram da kada je rec o vaspitanju granice moraju da postoje kao i neke slobode.

To je moje misljenje, moje pitanje je:

Koliko mislite da je ovakav tip vaspitanja dobar?

Mislim da takav stil vaspitanja postoji samo u teoriji, te da je svaki roditelj (odnosno oni koji se uopšte i bave vaspitanjem svog deteta, jer potpuna primena tog sistema pre se može nazvati nedostatkom vaspitanja) mešavina ovakvog i ''konzervativnog'' vaspitača, samo je pitanje koliko je čega zastupljeno. Verovatnije je da su te dve vrste vaspitanja samo dva ekstrema na jednom kontinuumu, a da se većina pozicionira negde između.

Moji su, recimo, u osnovnoj školi bili prilično strogi (kad su počeli prvi izlasci, zbog ocena, itd.), a u srednjoj su bili totalno liberalni. Stvar je u poverenju, kažu. Ako imaš poverenja u svoje dete, nema potrebe da ga bespotrebno ograničavaš, a ono to oseti i nema potrebu da pravi sranja čim se roditelji izgube iz vida. Ili ako pravi sranja makar da ne budu epska, nego onako... mangupski. 

Ne verujem u "slobodno vaspitanje"...ič.
Detetu ne treba nametati bilo šta, treba ga pustiti da izabere dajući mu više izbora koji su podjednako dobri, ali moraju postojati jasne, razumne i razumljive granice u svemu, granice koje su prilagođene okonostima i karakteru deteta.
Jedna od stvari koja se nikako ne daje "na izbor", o kojoj se ne odlučuje je pol..priroda se već postarala za to, prema tome-nikakvo anketiranje ne dolazi u obzir.

Slažem se Brano, detetu se može dati sloboda da bira svoju odeću i frizuru, ali se ne može bez ikakve prilagodljivosti funkcionisati u ljudskoj zajednici. Neprilagođeno dete će biti odbačeno, ismejano ili nesposobno za socijalizaciju sa drugim ljudima a zbog toga sigurno neće biti srećnije u životu nego razumno socijalizovano dete. Bojim se da će ovako loše pripremljena za život deca samo više patiti.

Zanimljivi su bili rezultati škole Samerhil koja je težila obrazovanju dece bez ikakvih nametanja i stresova. Iako su deca u toj školi zaista bila srećna i objektivno stekla kvalitetno obrazovanje rezultati su bili poražavajući kad posle Samerhila treba da se uključe u svet asertivnih i disciplinovanih ljudi. Broj dece koja su uspela da završe studije i ostvare bilo koju društveno uvaženu karijeru bio je poražavajuće mali.

Mislim da je krucijalno djeci prenijeti neku logiku i time vaspitati djete.

Poenta vaspitanja je djeci ubaciti da uvidjaju uzrok-posledicu svojih djela.. kao sto to imaju odrasli ljudi.

Isto kao sto Cezar trenira pse, s tim sto se ljudima moze jos jasnije objasniti cilj akcije.
Samo bez onog stipanja za vrat

Vidio sam da djeca mogu biti itekako poslusna i okrenuta ka roditelju kad je roditelj strpljiv, emocionalan, taktican...naravno mora biti istrajan i precizan.
Batine i neke prestroge kazne ne vode nicemu.

Hmmm, bogme moracu da pazarim veci radijator... Kako je krenula ovaj ce uskoro da vuche za sobom...

Mislim da je zbog nje (moje maloletno cheljade) jako vazno da ima smernice, vishe nego ogranichenja... Mora da se postavi neki set pravila kako bi se adaptirala na drushtvo (mislim na socijalizaciju ljudi), da ne bude sociopata kao otac...

Hipici ne bi trebalo da imaju decu
Kenja mi se od ovih ekstremnih liberala, zaista i voleo bih da im se deca svako jutro pokenjaju na glavu, čisto da vidim koliko dugo će da budu progresivnih pogleda.

Na kraju će da odgoje troje zbunjenih narkomana. 

"Znate ja sam svoju cerku liberalno vaspitao"

"Liberalno? Zato se i seta sa Siptarima."

Vecinom, ali uglavnom postoje tri stila i njihove kombinacije. Jedan je ovaj slobodni tj anarhicni, drugi je autokratski a treci(demokratski) izmedju ta dva. Moderna pedagogija smatra da je najbolji ovaj treci a ja licno da je najbolja kombinacija demokratskog i autoritativnog.

Slobode su lepa stvar, ali nazalost, bez ogranicenja i autoriteta nema ni uspesnog vaspitanja.

Verovatno zato sto je usled prevelikog broja sloboda lose odradjena priprema za zanimanje ili pak fakultet.

Kod nas postoji "tip A" predskolskog programa i vrtici tog tipa po kome deca imaju delimicnu slobodu izbora onoga sto ce da rade ali se to i dalje svodi na "vodjeno" vaspitanje.

U teoriji, da. Praksa je obično nešto sasvim drugo. Uočeni stilovi su samo paterni koji se s vremena na vreme uočavaju (ne samo u pedagogiji); daleko od toga da su zakonitosti i pravilnosti, a kamoli da su tako plastični da se ljudi odnosno njhovi postupci mogu gurati u određene kategorije. Još kad se u celu priču ubaci vreme, dobijemo jednu naučnu-fantastiku, ali ne zabavnu.

Vidiš, to mrzim kod psihologije (i svih nauka iz nje proisteklih  ): što sve po svaku cenu nastoji da ugura u neki kalup, a kad se taj kalup prvi put susretne sa realnošću, raspadne se kao sto miliona govanaca u svemiru.