Vitamini E i C, selen i cink protiv starenja

Ceo organizam treba da bude u dobroj formi, a da bi se to postiglo, morate obratiti paznju na ishranu: sveze voce i povrce, nemasno mleko, hladnocedjena biljna ulja, zitarice i posna mesa osnova su kvalitetnog jelovnika.
Ako ste zasli u cetvrtu deceniju zivota i sa uzasavanjem se suocili sa prvim znacima starenja, sigurno ste se zapitali sta je uzrok tome. Glavni krivci za pojavu bora i opadanje tonusa tela su supstance otkrivene pocetkom proslog veka, koje se nazivaju slobodni radikali. Oni ubrzavaju procese oksidacije u celijama i tako pospesuju proces starenja.

Sta pogoduje nastajanju slobodnih radikala?
Stres, zagadjena zivotna sredina i dugotrajno neraspolozenje glavni su uzrocnici pojave slobodnih radikala. Agresivne hemijske supstance kao sto su pesticidi, aditivi i konzervansi, pokazali su se opasni po zdravlje organizma. Kao odgovor na stres, u telu se luci hormon adrenalin koji, ukoliko ne postoje adekvatne zalihe vitamina C, prelazi u slobodne radikale. Takodje je dokazano da fizicke traume, kao sto su nezgode ili operacije, doprinose povecanju broja slobodnih radikala.

Kako spreciti i umanjiti nastajenje slobodnih radikala?
1. Osnovno je, a ujedno i najteze, pobediti stres ili ga potpuno eliminisati iz svakodnevnog zivota. To je, naravno, mnogo lakse reci nego uciniti. Ako niste sami u stanju da se sa njim izborite, nemojte se libiti da potrazite pomoc strucnjaka. Posluzite se svim raspolozivim sredstvima ne bi li ste pobedili ovog "neprijatelja broj jedan" ne samo lepote vec i zdravlja.
2. Hranite se zdravo i izbegavajte sve namirnice koje u sebi sadrze aditive i konzervanse. Potrudite se da voce i povrce ne vasem stolu bude neprskano i, naravno, zaboravite cigarete i vece kolicine alkohola.

Borba protiv starenja
Supstance poznate pod nazivom antioksidansi glavni su saveznici u borbi organizma protiv slobodnih radikala. Ove supstance se u organizam mogu uneti hranom i medju osnovne se ubrajaju vitamini E i C, kao i selen i cink koji imaju blagotvorno dejstvo na organizam. Osnovno pravilo je: da ceo organizam bude u dobroj formi, a da bi se to postiglo mora se obratiti paznja na ishranu. Sveze voce i povrce, nemasno mleko, hladnocedjena biljna ulja, zitarice i posna mesa su osnova kvalitetnog jelovnika.
U svakom slucaju, najbolji nacin da se spreci prevremeno starenje jeste nega tela spolja i iznutra. Odvojite malo vremena i razmislite o tome sta je potrebno da bi se aktuelno stanje promenilo nabolje i ne cekajte, pocnite sa zdravim navikama odmah ili na vreme.

Vodic za zdravu ishranu

Zdravlje i lepota ljudskog organizma, izuzimajuci nasledne osobine i razlicite uticaje okoline, u znatnoj meri zavise od pravilne ishrane. Pravilna ishrana mora biti umerena i kvalitetna. Pod kvalitetnom ishranom se podrazumeva da u namernicama koje stavljamo u dnevni jelovnik budu zastupljeni sastojci hrane koji zadovoljavaju fizioloske potrebe organizma kako u hranljivim materijama (belancevine, seceri, masti), tako i u zastitnim materijama (vitamini, minerali).
Uvek treba imati na umu da za pravilnu ishranu nije vazan kvantitet nego kvalitet namirnica. Jos u stara vremena doslo se do spoznaje da hrana moze da bude lek. Dr Briher Bener je rekao: "Cudo duse ostaje mrtvo slovo za one koji ne postuju zakone ishrane, dubina i snaga psiholoskog iskustva mogu da zavise od ishrane". Preduslov da imamo pravilnu ishranu jeste i da cuvamo prirodnu okolinu, jer priroda je sve izbalansirala za opstanak i evoluciju ljudske vrste. Zato je neophodno cuvati zivotnu okolinu i brinuti se o njoj, jer nase zdravlje upravo zavisi umnogome i od nas samih.
Narusavanjem zakona prirode narusavamo sopstveno zdravlje, zdravlje svoje porodice, evoluciju i opstanak. Naravno, uvek treba imati na umu da i namirnice iz domena pravilne ishrane mogu dovesti do gojaznosti i drugih zdravstvenih problema. Dnevne potrebe za hranom treba prilagoditi godinama, poludnevnim aktivnostima (poslu kojim se bavimo, dodatnoj fizickoj aktivnosti). Sluzbenica, na primer, ima potrebu za energetskom vrednoscu hrane od oko 2.000 kacl u toku dana, a radnik u fabrici za masinom 3.000 do 3.500 kacl.

Moramo voditi racuna da i namirnice iz domena pravilne ishrane imaju svoju kalorijsku vrednost: 1 kg jabuka ima 600 kacl, a to odgovara 1/2 kg teletine, kao i 6 jaja, 3/4 kg ribe, 3 kg spanaca, 6 kg krastavaca, 3 kg zelene salate, ali uvek je bolje zameniti parce cokolade jabukom. Da bi ste se snasli medju namirnicama koje se danas nude u izobilju sa rafova savremene civilizacije, ukratko treba da se upoznate za sta da se opredelite, ako vodite racuna o svom izgledu i zdravlju.

Prijatelji naseg zdravlja su: voce, povrce, morski plodovi (riba, skoljke, rakovi, alge itd), med, belo meso piletine, curetine, nemasna crevna mesa, mleko i proizvodi od obranog mleka, integralne zitarice.
Neprijatelji naseg zdravlja su: belo brasno, secer, gazirana pica, alkohol, konzervisane namirnice i proizvodi bogati aditivima, kafa u velikim kolicinama, jaja, cajevi, industrijski sosovi.

Pametno birajte hranu - kultura ishrane je veoma vazna jer na taj nacin sebi omogucavate da svoj zivot provedete bezbednije i lepse, jer mnogo je bolje odrzavati telesnu tezinu u odgovarajucim granicama, nego skidati suvisne kilograme. Postoji jedna stara i mudra izreka iz 16. veka: "Ma ko bio otac jedne bolesti, nepravilna ishrana joj je majka". Uz pravilnu ishranu treba uzimati i dovoljne kolicine tecnosti. Voda je osnovni sastojak naseg organizma i kod odrasle osobe zauzima 60 odsto.
Dnevne potrebe za vodom je tesko odrediti, jer cesto zavise od klimatskih uslova, zdravlja, starosti, ali se sigurno zna da prosecna potreba za vodom iznosi od sest do osam casova, sto znaci oko dva litra. Hranu sto manje solite i koristite nerafinisanu so (morsku so), a mnoge namernice vec u sebi sadrze prirodnu so. Da bi jela bila ukusnija, koristite prirodne zacine, limun, celer, persun, origano, nanu, bosiljak, majcinu dusicu, beli luk, persun.




   




Vecni zivot od sredine 21. veka

Britanski futurolog Ijan Pirson ocenio je da ce vecni zivot biti moguc sredinom 21. veka zahvaljujuci kompjuterima, koji ce moci da sacuvaju sadrzaj ljudskog mozga.
- Realno je ocekivati da cemo oko 2050. godine biti sposobni da prebacimo sadrzaj mozga u masinu i na taj nacin smrt vise nece predstavljati problem - rekao je Pirson.
Nacelnik odeljenja za futurologiju Britanskog telekoma, rekao je da ce tehnika prebacivanja sadrzaja u kompjuter biti toliko skupa da ce biti rezervisana u pocetku samo za bogatase.
- Ukoliko ste siromasni, cekacete 2075. ili 2080. godinu kako bi to postala rutinska stvar - ocenio je britanski futurolog. Futurologija uzima u obzir predskazivanja o brzini napretka tehnologije i informatike. Pirson je rekao, da je ostvarivanje takvog poduhvata jos u domenu naucne fantastike, posto je neophodno da racunar poseduje "svest" kako bi prikupljao sadrzaj ljudskog mozga i da bude sposoban da poseduje "emocije".
- Ne slazu se svi, ali ja smatram da ce biti moguce stvoriti kompjuter sa svescu i ljudskom inteligencijom pre 2020. godine - ocenio je Pirson.