Veštačka krv

Ukoliko na reči "veštačka krv" pomislite na vampire i horor filmove ili knjige, niste jedine (ovaj, niste pomislile ni na šta hororično? Super!). Međutim, ovaj tekst ne bavi se nikakvim horor temama, već jednim veoma bitnim pronalaskom koji bi se mogao pokazati veoma korisnim u najhitnijim mogućim situacijama - u spasavanju života. Radi se o veštačkoj krvi, nedavno napravljenom izumu koji se ispituje u dve stokholmske bolnice.

Veštačka krv pravi se od krvi iz konzervi kojoj je istekao rok upotrebe. Tok procesa je tajna i zaštićen je patentom. Bitno je to da veštačka krv prenosi kiseonik i da je dobro podnose svi, bez obzira na krvnu grupu. Ne mora da se testira na tip i bolesti pre upotrebe. Hemoglobin, koji je zadužen za prenošenje kiseonika, dobija se iz crvenih krvnih zrnaca i povezuje se sa sintetičkom supstancom polietilenglikolom. Ova krv trenutno zamenjuje onu koju je pacijent izgubio i u kritičnim situacijama pomaže u transportu kiseonika - u hitnim situacijama, kada je neophodno delovati smesta. Još jedna prednost ove krvi jeste to što u vidu praha može da se čuva godinama, dok je rok upotrebe konzervi sa pravom krvlju 40 dana.

Ipak, ni veštačka krv nije savršena. Glavni problem je što se vrlo brzo razgrađuje u organizmu. Plus, još uvek se ne zna da li polietilenglikol u većim količinama ima štetne posledice po organizam. Zbog toga se dejstvo veštačke krvi još uvek ispituje; očekuje se da će se pojaviti u prodaji kroz dve-tri godine. Upotreba veštačke krvi pre svega se planira kad se radi o pružanju prve pomoći i o operacijama, a razmatra se i mogućnost njene upotrebe kod lečenja raka, nakon šloga ili oboljenja krvotoka i srca.

Ako se veštačka krv dobro pokaže na testiranjima, postoji mogućnost da će gubitak života zbog nedostatka odgovarajuće krvi za transfuziju postati prošlost. To je nešto čemu se svi toplo nadamo.

To su japanci napravili jos sedamdesetih godina i uspesno primenjivali u sluzbama hitne pomoci. Zanimljivo je to da je bele boje.