Kad sinovi pobesne od para
Zbog novca koji imaju jednostavno im je sve dostupno, pa se brzo okreću alkoholu i drogama. U takvim stanjima često su učesnici raznih incidenata, tuča, saobraćajnih nesreća, dok su neki postali svojevrsni kriminalci, osuđivani zbog krađa, ali i ubistava

Nazivaju ih "tatinim sinovima". Deca moćnih i slavnih, koja rastu pod devizom "može mi se sve". Ipak, neki od njih završe neslavno. Postaju žrtve karijere svojih roditelja, pažnje javnosti, ali najčešće sebe samih.

Psiholozi tvrde da takva deca smatraju da moć koju poseduju njihovi roditelji "prirodno pripada i njima". Novac im omogućava da deo te moći zaista preuzmu i često prolaze nekažnjeno. Zbog toga su, kažu psiholozi, često u sukobu sami sa sobom, ali neretko i sa zakonom. Zbog novca koji imaju jednostavno im je sve dostupno, pa se brzo okreću alkoholu i drogama. U takvim stanjima često su učesnici raznih incidenata, tuča, saobraćajnih nesreća, dok su neki postali svojevrsni kriminalci, osuđivani zbog krađa, pljački, pa i ubistava.

Najpoznatiji srpski "tatin sin" svakako je Marko Milošević, sin bivšeg jugoslovenskog predsednika Slobodana Miloševića. Marko Milošević osuđen je u odsustvu za zlostavljanje aktiviste Otpora Zorana Milovanovića u Požarevcu. On je sa svojim saradnicima Aleksandrom i Vladislavom Ašaninom, Milanom i Sašom Lazićem, Milanom Bajićem, Bojanom Tadićem i Zoranom Ivanovićem Roleksom, 7. marta 2000. godine oteo Milovanovića, tukao ga i pretio mu upaljenom motornom testerom da će ga iseći na komade i baciti u Veliku Moravu.

Inače, Marko Milošević se dovodio u vezu i sa narko-tržištem, švercom cigareta, kafe, alkohola i goriva. Mnogi su ga optuživali da je naručivao brojna premlaćivanja svojih poslovnih konkurenata, pojedini su ga dovodili u vezu sa ubistvom Željka Ražnatovića Arkana, a neki i sa ubistvom premijera Srbije Zorana Đinđića. Marko je, inače, od marta 2000. u bekstvu i nalazi se negde u inostranstvu. O uticaju moći njegovog oca na njegov život bespotrebno je govoriti.

Jedina među sinovima
   
      

Stefanu Kariću preti zatvor

Sin Sretena Karića, Stefan (22) izazvao je pre nedelju dana saobraćajnu nesreću, vozeći nedozvoljenom brzinom i pijan sa 1, 87 promila alkohola u krvi u kojoj je teško povređena Stanislava Pavlović (30), igračica plesne grupe Ksenije Pajčin. Njeno zdravstveno stanje je od tada veoma teško i lekari se bore za njen život, dok je Karić prošao sa ogrebotinama i trenutno se oporavlja kući. Do nesreće je došlo pošto je automobil BMV kojim je on vozio u velikoj brzini udario u betonski stub na Dedinju. Devojka je izletela kroz šoferšajbnu i odletela 15 metara od vozila. Zadobila je brojne unutrašnje povrede, frakturu lobanje i izvađena joj je slezina. Posle nedelju dana od nesreće policija je krivičnu prijavu protiv Karića prosledila Okružnom tužilaštvu. Stefan Karić je osumnjičen za teško delo ugrožavanje bezbednosti saobraćaja. Prvi zamenik Okružnog javnog tužioca rekao je da ne može govoriti o sadržaju prijave jer se još uvek ne zna koji sud će biti nadležan u ovom sličaju ali je potvrdio da je Stefan Karić vozio prebrzo i da je imao alkohola u krvi.
A. S.
      
      
      
   

Iako mirnije naravi, i njegova sestra Marija dospela je pred sud. U Drugom opštinskom sudu u Beogradu protiv nje se vodi obnovljeni postupak pod optužbom da je ugrozila živote više ljudi pucajući u rezidenciji svoga oca, u vili "Mir", u noći kada je on hapšen. Prvostepenom presudom Marija Milošević je osuđena na osam meseci zatvora, uslovno na dve godine, ali je Vrhovni sud Srbije uvažio žalbu njenog advokata i ukinuo presudu. Na početku obnovljenog suđenja, koje je bilo zakazano za 17. novembar, Marija se nije pojavila zbog bolesti, kao i 3. marta ove godine. Termin novog suđenja je 23. maj.

Da u slučaju "pomahnitalih sinova" nije presudno šta tata radi, pokazuju i mnogobrojni slučajevi dece poznatih sportista. Vedran Repčić, sin bivšeg fudbalera Crvene zvezde Srebrenka Repčića, hapšen je više puta. Ipak, u medijima se najviše govorilo o Zvezdanu Slavniću, sinu poznatog košarkaša i trenera Zorana Slavnića. Zvezdan je osuđen zbog ubistva Olivera Jovanovića u martu 1998. godine i izdržava kaznu od devet i po godina u Kazneno-popravnom zavodu "Valjevo", koja je amnestijom smanjena na osam.

Slavnić je hapšen i na jednom odsustvu iz Doma pošto je, po saopštenju MUP-a, udario vlasnika beogradskog restorana "Trag" jer mu nije ostavio slobodan sto. Tokom pretresa "pontijaka", koji pripada Zvezdanovom ocu, pronađen je pištolj bez dozvole, a na sebe ga je "preuzeo" Danilo Bojičić koji je bio u društvu s mladim Slavnićem. Protiv Slavnića je podneta prekršajna prijava zbog narušavanja javnog reda i mira.

Osim na slobodi, tatina slava uticala je i na zatvorski tretman. Mlađani Slavnić, tako, uživa razne privilegije zajedno sa Andrejom Kovačevićem, još jednim žiteljom ovog doma. Kovačević je sin poznatog biznizmena Vladimira Kovačevića Trefa, a u Valjevu izdržava maksimalnu kaznu od deset godina zbog ubistva čuvara u očevoj firmi, kojom prilikom je opljačkano 7.000.000 maraka.

Prostorije u kojima borave Slavnić i Kovačević nalik su apartmanima i imaju fotelje, kompjuter, televizor, muzičku liniju, satelitsku antenu, a i akvarijum.
Mada ne namerno, ali svojom krivicom, "neslavno" je završio i Marko Gvozdenović (24), sin poznate folk pevačice Snežane Đurišić. On je optužen pred Okružnim sudom u Beogradu da je izazvao saobraćajnu nesreću u kojoj je poginula Jelena Paunović (25). Prema optužnici, Gvozdenović je pijan vozio "pežo 504" i velikom brzinom sleteo s puta u Bulevaru mira na Dedinju i udario u banderu. Paunovićeva, koja je sedela na mestu suvozača, preminula je na licu mesta. Gvozdenović je u trenutku nesreće imao 2,5 promila alkohola u krvi.

Obesni i pijani

Za razliku od sina Đurišićeve, sin njenog kolege pevača Sinana Sakića - Rašid Sakić ima mnogo pozamašniji dosije u policiji. Rašid je osuđen na tri i po godine zatvora zbog napada na Dragoljuba Despotovića kojem je oteo "golf 3". Rašida kazna nije mnogo "potresla". Ili jeste, pošto je, dok je bio na slobodi do pravosnažnosti presude, osumnjičen da je tada ubio Despotovića. Dosije Rašida Sakića otvoren je još dok je bio maloletan zbog nasilničkog ponašanja i nanošenja teških povreda, a kasnije je, osim već pomenutog, "kompletiran" napadima, pokušajem ubistva i iznudama novca.

Dok se Šefko Alomerović, direktor Helsinškog odbora za zaštitu ljudskih prava u Sandžaku, borio za prava i slobodu ljudi, njegov sin Ismail Alomerović "borio se" za nešto liberalnija prava, pa je uhapšen s dvojicom drugova i osumnjičen za posedovanje marihuane.
Zbog droge, ali i zbog drugih izgreda, policija je svojevremeno podnela krivičnu prijavu i protiv Vojkana Stefanovića, sina narodnog poslanika Aleksandra Stefanovića.

Kako je SUP Valjevo saopštio, prilikom jednog njegovog incidenta, krivične prijave protiv njega podnete su i za otimanje vozila, teške krađe, zbog nasilničkog ponašanja, nanošenja teških povreda i protivprirodnog bluda. Protiv njega je podneto devet prijava za prekršaje protiv javnog reda i mira, uz napomenu policije da im nije poznato da je Stefanović osuđivan zbog pomenutih dela.

Krađe i bludničenje

Ipak, u medijima je najviše zabrujalo kada je Stefanović, naočigled prolaznika, u Valjevu pokušao da siluje maloletnu K. A. (15). Istražni sudija Okružnog suda u Valjevu okončao je istragu protiv njega ocenom da je u trenutku napada bio neuračunljiv, pa je zbog toga doneo rešenje o njegovom smeštanju u Zatvorsku bolnicu Okružnog zatvora u Beogradu.

Poslednji "poznati srpski sin" koji je privođen u policiju bio je Jovan Šainović (21), sin bivšeg potpredsednika Savezne vlade i haškog optuženika Nikole Šainovića. On je u novembru privođen zbog ubistva Sretena Markovića (28) iz Meljaka ispred diskoteke "Sargon", za koje je osumnjičen Branko Lazić (22), zvani Bane Kockica, s kojim je Šainović prethodno bio u društvu. Šainović je u policiji negirao da je umešan u ovo ubistvo i ubrzo je pušten. Protiv njega se ne vodi postupak zbog ovog slučaja, ali je on, najverovatnije, jedan od svedoka ubistva.
   
      

Slava roditelja "udara u glavu"

Psiholozi se slažu da se slava roditelja svakako reflektuje i na njihovu decu. Prema rečima Daniele Marić, ona može delovati stimulativno, ali život pod "staklenim zvonom" može i narušiti sistem vrednovanja i izazvati otpor.
- Kod svakog deteta se razvija želja da dostigne roditelja. Dete koje u sebi prepozna kvalitete, usmeriće se u dobrom pravcu. Međutim, ukoliko ne prepozna ništa u sebi može se okrenuti nečem drugom s čime mu je lakše da se identifikuje, pa i u kriminalu - kaže Marićeva i dodaje da je u tom slučaju toj deci vrednovanje novca "broj 1" u sistemu vrednosti.
Prema tvrdnji psihologa, u takvim slučajevima uglavnom je reč o krizi identiteta, jer su oni "neko" samo kroz funkciju oca ili majke. U njima raste otpor koji ispoljavaju u društvu, preuzimajući moć roditelja kao svoju, najčešće kroz novac.
Otuda njihovi roditelji pri poseti psihijatru najčešće kažu: "Sve smo mu dali, a okrenuo se takvom načinu života". Marićeva kaže da deca krenu pogrešnim putem upravo zato što su uglavnom obasipana materijalnim stvarima, ali emotivno prazna.
- Osnovne okolnosti koje utiču negativno na razvoj deteta jesu neadekvatno vreme provedeno s roditeljima, ili pak nekvalitetno, odnosno vreme bez poruka koje su provučene kroz emocije - dodaje Marićeva.
      
      
      
   
   
      

"Čaše lomim, ruke mi krvave"

Kada je reč o deci političkih moćnika, spomenućemo i Darka Lilića, sina nekadašnjeg predsednika SRJ Zorana Lilića. Darko je hapšen jer je s društvom lomio čaše u kafani, a kada su stigli policajci on im se suprotstavio. Njegovi prijatelji kažu da je on miran, ali da je prosto "pukao" kada su pojačani pritisci na njegovog oca zbog odlaska u Hag. Ipak je pušten iz pritvora, a policija je protiv njega podnela krivičnu prijavu zbog napada na policajce i prekršajnu zbog remećenja javnog reda. Međutim, mladi Lilić umešan je i u pucnjavu u noći između 5. i 6. marta ispred beogradskog kafića "Majdan" zajedno sa Slobodanom Ćosićem. Tada su u obračunu upotrebljene i automatske puške. Drugi opštinski sud utvrdio je da je Ćosić pucao, zbog čega je osuđen na godinu i deset meseci zatvora, a Lilić je oslobođen optužbe da je učestvovao u pucnjavi jer je "za vreme pucnjave spavao u kolima". Međutim, presuda Liliću je ukinuta i suđenje je ponovo zakazano u Drugom opštinskom sudu.
      
      
      
   
Petar Rosić