Ima li zemlja još jedan Mesec: Privremeni pratilac planete

Asteroid prečnika 20 metara, koji je stigao 1999. godine, uskoro će napustiti našu planetu    

Da li je Zemlja, pored vernog Meseca, stekla još jednog pratioca na svojem kruženju oko Sunca?

Asteroid 2003 YN107, prečnika samo 20 metara, jednom godišnje obleti oko naše planete putanjom koja podseća na svrdlanje.

Suviše je mali da bismo ga videli golim okom, a u posetu nam je stigao 1999. godine. Baš zbog svoje malenkosti nije privukao javnu pažnju, objašnjava Pol Čodas iz Programa za praćenje bliskih tela (NEOP) pod okriljem NASA.

Većina asteroida kada se približi Zemlji jednostavno proleti, najnoviji je stigao i ostao. „Verujemo da je on samo jedan iz buljuka u blizini naše planete koji nisu samo proleteli: zaustavljaju se u našem kosmičkom susedstvu godinama pre nego što nastave dalje“, kaže Pol Čodas.

Takvi se, inače, nazivaju koorbitalni ili koorbitali. U suštini, prate Zemlju i okrenu se oko Sunca jednom u godinu dana. Jednoj joj priđe s prednje, drugi put sa zadnje strane, i to podseća na kosmički ples. „Nije, zapravo, uhvaćen Zemljinom gravitacijom“, nastavlja Pol Čodas, „ali s naše tačke gledišta – izgleda kao da imamo novi mesec“.

Pojedini asteroidi su, možda, komadi pravog Meseca koje je izbacio udar meteorita, većina dolazi iz asteroidnog pojasa. Nijedan, na sreću, nije dovoljno veliki da izazove veću štetu ako udari u Zemlju. Astronomi znaju za, najmanje, četiri takva mala: 2003 YN107, 2002 AA29, 2004 GU9 i 2001 GO2. Po svemu sudeći, ima ih još i lista će se širiti s napretkom proučavanja.

U Zemljinoj blizini su, za sada, samo dva koorbitala: 2003 YN107 i 2004 GU9, ostali su razbacani duž putanje naše planete. Najzanimljiviji je, verovatno, 2004 GU9 s prečnikom od oko 200 metara, koji oko Zemlje kruži već 500 godina. Zbog nepromenljive putanje mogao bi ostati blizu nas još toliko.

Naučnici, međutim, više pažnje posvećuju asteroidu 2003 YN107 iz jednostavnog razloga: sprema se za odlazak. Svrdlasta putanja se zaljuljala 10. juna i on će se spustiti na 3,4 miliona kilometra od Zemlje, što je malčice bliže nego uobičajeno. Zauzvrat će gravitacija naše planete dovoljno pogurati da nas napusti. Jedinstvena prilika za astronome da posmatraju kako jedan asteroid odlazi.

Ali, to nije rastanak zauvek: za, otprilike, 60 godina 2003 YN107 će se vratiti i privremeno odigrati ples svrdlajućeg mesečića. U međuvremenu će i drugi izvesti istu igru.

Čak ni najmoćniji teleskopi ne hvataju većinu malenih asteroida.

S. P.

Izvor: Politika

samo da nas neki veliki ne udari slucajno

nece slucajno nego namerno , jel znate ko nas stiti od udara meteora iz koji dolaze iz dalekog svemira?

ne

prosvetli nas ... ?

to je onaj pojas sa sitnim asteroidima izmedju zemlje i marsa.

da , jer kad meteor pokusa da prece jupiter on ga povuce ka sebi zbog jake sile gravitacije