Slep, a dzudista! :: Buvljak ~ Opsta blebetanja ~ Svastara

SLEP, A DŽUDISTA

Sedamnaestogodišnji Miloš Pržić iz Smedereva za samo osam meseci dobio žuti pojas. Trener kaže da dvostruko brže ovladava tehnikom od druge dece

SMEDEREVO - Miloš Pržić (17) iz Smedereva potpuno je slep, ali je dobar džudista. Ne smeta mu to što ne vidi. Ima izvanredan osećaj i dvostruko brže ovladava tehnikom zahvata, bacanja i pada nego druga deca.
Miloš je zbog prevremenog rođenjena bio u inkubatoru i zbog viška kiseonika je oslepeo. Dalje je, kako sam kaže, "sve bilo uobičajeno". Išao je u specijalnu osmogodišnju školu za slepe, uporedo završio nižu muzičku školu, odsek harmonika, i sada filološki smer u smederevskoj gimnaziji. Govori tri jezika, engleski, španski i italijanski. Želja mu je da upiše Filološki fakultet i postane prevodilac. O svom životu filozofski razmišlja:
- Ljudi imaju nejasnu sliku o slepima. Jedni misle da smo bespomoćni, drugi da smo svestrano nadareni, bezmalo nadmoćni, a, u stvari, mnogo toga zavisi od pojedinca: koliko je spreman da se suočava sa problemima koje nosi hendikep i koliko ima snage da se sa tim bori.
Slepe osobe druže se uz šahovsku tablu, kuglaju se ili igraju golbal (fudbal sa zvučnom loptom). Ništa od toga, međutim, nije privuko Miloša. On je krenuo na džudo. Kada je posle samo osam meseci 6. avgusta položio ispit za žuti pojas, punu salu je podigao na noge. Dobio je buran aplauz, a predsedniku ispitne komisije Vuku Rašoviću, nosiocu crnog pojasa, izmamio je čak i suze.
- Pratio sam od malena filmove o Brusu Liju i zavoleo borilačke veštine. Nije dovoljno da se krećem samo od kreveta do kompjutera. Hteo sam da se rekreativno bavim nekim sportom - objašnjava Miloš Pržić kako se i zašto odlučio za džudo.
Predsednik smederevskog džudo kluba "Kodokan" i trener Dragoslav Stanojević kaže da je bio iznenađen kada se Miloš početkom godine pojavio u klubu.
- Isti odnos imam prema Milošu, kao i prema drugim džudistima. Njegova prednost je što ima dara za džudo, izvanredan osećaj i što dvostruko brže ovladava tehnikom zahvata, bacanja i pada nego druga deca. U početku sam se plašio da se dečko ne povredi, a sada sam ponosan što me je odabrao za trenera i što se opredelio za borilačku veštinu u kojoj je bitno da džudista vidi pokrete ruku i nogu protivnika. Zadivljujuća je Miloševa koncentracija - s ponosom priča trener.
Miloš pored bavljenja sportom, mnogo vremena provodi i uz knjigu. Voli da čita. Mnogo više voli da čita knjige po sopstvenom izboru nego lektiru. Koristi Brajevo pismo. Iz gradske biblioteke pozajmljuje dela štampana standardnom tipografskom tehnikom da bi ih skenirao. Nabavlja i beletristiku na audio-kasetama. Snalazi se.
Svakodnevno je i na internetu. Lista dnevnu štampu i nedeljnike na srpskom i na jezicima kojima izvrsno vlada. Preko leta pohađa školu veronauke pri crkvi Svetog Georgija u Jasenku, u Petrijevu, selu na obodu Smedereva.
M. S. PEŠIĆ

Vozi i bicikl!!!

Miloš, za razliku od vršnjaka, ima veoma malo slobodnog vremena. Koristi ga za retke izlaske i druženje. Kada ugrabi slobodno vreme, iako slep od rođenja, vozi bicikl!!!
Njegov provod se uklapa u "starovremsko poimanje izlaska" - od ranih večernjih sati, najkasnije do ponoći. I mesta na koja izlazi u okvirima su starovremskog: tiša mesta i mirniji kafei oko Dunava. Diskoteke nisu na spisku zbog buke, dima, atmosfere...