Vunderkindi rano cvetaju, ponekad već oko dvadeset pete uvenu, češće celog života daju izvestan doprinos nauci ili umetnosti. Za razliku od njih pravi geniji, oni koji menjaju svet, ne moraju da budu briljantna deca.

Vinston Čerčil 1874-1965), budući najpoznatiji član veoma ugledne porodice u mladosti je ostavljao utisak takvog glupaka da se otac pribojavao kako neće biti sposoban da zarađuje za život. Čerčil je kao dete bio hiperaktivan i uživao je u istoriji i književnosti, ali nije hteo ni da čuje za latinski, grčki i matematiku – predmete kojima se pridavao daleko veći značaj. U srednjoj školi je isprva bio najgori, ali se u iduće četiri godine nešto popravio. Na prijemnom ispitu za više školovanje u čuvenoj akademiji Sandherst dva puta je pao, pa su ga upisali na poseban kurs za spremanje loših đaka iz dobrih porodica. Pri trećem pokušaju položio je ispit i odtada za njega nije bilo nesavladivih prepreka.

Čarls Darvin (1809-1882) je pohađao školu čuvenu po klasičnom obrazovanju, ali se u njoj pokazao tako loše da mu je otac govorio: "Tebe ništa ne zanima osim streljaštva, pasa i hvatanja pacova. Obrukaćeš i sebe i porodicu!" Posle očajno slabog uspeha na studijama medicine na univerzitetu u škotskom gradu Edinburgu, Darvin je tavorio u Kembridžu dok 1831. nije, ponet prirodnjačkim žarom, krenuo na plovidbu brodom "Bigl". Od tog putovanja Darvin je napravio jednu od najvećih naučnih ekspedicija u istoriji sakupivši materijal na osnovu kojeg je kasnije postavio teoriju o evoluciji.

Tomas Alva Edison (1847-1931) – njegova neobična radoznalost dok je bio mali ni na koga nije ostavila utisak osim na majku koja je uvek bila popustljiva i puna razumevanja. Prvi učitelj rekao je da je "smušen", otac je bio ubeđen da mu je sin glup, a kasniji nastavnici predskazivali su da "od njega nikada neće ispasti ništa". Međutim, zahvaljujući majčinom zalaganju, Edison je pre vremena naučio da čita i ubrzo je počeo da smišlja praktične izume. Kasnije će patentirati preko hiljadu pronalazaka od neprocenjive vrednosti za čovečanstvo.

Paul Erlih (1854-1915) bio je uvek loš đak, a najviše je mrzeo ispite. Ali, imao je dara za rad sa mikroskopom i zahvaljujući tome provukao se kroz školu i pored slabih pismenih sastava i usmenih ispita. Uz pomoć svog naročitog dara razvio je disciplinu hemoterapije koja mu je 1908. godine donela Nobelovu nagradu za medicinu.

Albert Ajnštajn (1879-1955). Njegovi očajni roditelji mislili su da je sin umno zaostao jer je do devete godine mucao, a potom na pitanja odgovarao tek posle podužeg razmišljanja. U srednjoj školi je iz svih prdmeta, osim matematike, pokazao katastrofalne rezultate, pa mu je jedan nastavnik posavetovao da se ispiše rekavši: "Od tebe, Ajnštajne, nikad neće biti vajde!". Na Politehnički institut u Cirihu upisao se sa godinu dana zakašnjenja jer nije iz prve položio prijemni ispit. Kad je uspeo da diplomira, teško mu je polazilo za rukom da nađe i zadrži posao. U međuvremenu je formulisao prve misli o teoriji relativnosti.

Henri Ford (1863-1947) se provukao kroz školu sa minimalnom sposobnošću čitanja i pisanja mada mu je pošlo za rukom da zapamti neke književne epigrame iz jednog udžbenika. Međutim, već od najranijeg doba veoma je padala u oči njegova sposobnost da pronikne u rad mašina. Budući kralj automobila s ljubavlju je opravljao alatke na očevom imanju i zabavljao školske drugove gradeći vodenične točkove i parne mašine.

Hajnrih Hajne. Uprkos majčinom savetu da "puno uči i drži se skromno kako drugima ne bi ličio na magarca", budući pesnik trnovito se provlačio kroz franjevačku mušku školu koju je pohađao naročito podbacujući u jezicima. Budući ponos nemačke poezije gramatiku maternjeg jezika je slabo znao, a nije se bolje snalazio ni u zapetljanim konjugacijama i deklinacijama francuskog, latinskog i grčkog.

Isak Njutn – Čovek koji se danas smatra jednim od najvećih umova svih vremena u mladosti je malo obećavao. Bio je lenština i voleo je da se petlja sa tehnikom. Dozvolili su mu da nastavi školovanje samo zato što se pokazao beznadežan u upravljanju porodičnim imanjem. Po povratku u školu vratili su ga ponovo u najniži razred, ali se on tada naglo prenuo iz letargije zahvaljujući tuči s nekim školskim siledžijom koja mu je podigla ugled među drugovima. Mnogo godina kasnije njegovi radovi iz matematike i fizike revolucionisali su naučnu misao.

Pablo Pikaso. Najveći slikar modernog doba u školi je sporo napredovao odbijajući da se bavi bilo čime osim slikanjem. Kada ga je otac u desetoj godini ispisao iz škole, jedva je znao da čita i piše. Privatni učitelj plaćen da ga pripremi za srednju školu ubrzo je digao ruke pošto je Pikaso uporno odbijao da se zainteresuje za matematiku. Prijemni ispit za umetničku školu položio je savršeno, ali je školu uskoro napusto zbog dosade. Potom je sâm proučavao slikarstvo u Madridu i Parizu, a i sve ostalo uradio je bez tuđe pomoći.

---

Oh My God !

Nista cudno,sistemi obrazovanja su uvek bili sranje i sputavali su neke ljude jer su zavisili od raznih stvari koje nemaju veze sa naukom i obrazovanjem i ne treba da se koriste kao neki pokazatelji "da li ce od nekog biti nesto"...sto ljudi uporno rade godinama.

Чуди ме шта Черчил ради на овој листи. То што је знао да "игра" политику не чини га генијом већ само способним политичаром. Иначе, Ајнштајн није био лош у школи. За ове остале не знам.

Моја је идеја да се ова тема пресели на Психологију, јер ми је јако интересантна са тог аспекта, а надам се и вама.
У сваком случају, ви можете наставити да дискутујете овде.

То је зато што је школски систем свуда у свету направљен за просечну популацију, па су самим тиме и надарена деца хендикепирана исто као и деца са поремећајима у развоју. Односно и њима је потребан посебан план и програм образовања.

ja sam se nasao ovde medju ovim talentima..Ko zna sta ce biti od mene

Skoro je izasao srpski prevod knjige sa istim ili slicnim nazivom... jedno od najsimpaticnijih stiva koje sam video, i sigurno ponajbolji poklon klincima oko 9-10-11 godina

Odlicna tema, govori da ono sto je ocigledno ne mora da bude istinito...

upravo tako...

ja sam prije nekoliko mjeseci na slicnoj temi iznijela sud iz svog iskustva da ucenici koji su tokom skolovanja pokazivali nezainteresovanost,neku vrstu neprilagodjenosti i cesto imali prosjecan ili cak i los uspjeh tokom skolovanja...kao po nepisanom pravilu bez velikih teskoca su zavrsavali ne bilo kakve fakultete sa zavidnim uspjehom.
i ne samo to.
vrlo su uspjesni u onome sto su izabrali kao svoju profesiju...daleko ispred prosjecnosti.

mnogi su me docekali na noz,jer sam mozda nespretno formulisala stav da meni kao profesoru uvijek su veliki izazov bili i jos uvijek su ucenici koji sjede u zadnjim ili magarecim klupama.
tamo sam zaista pronalazila rijetke "zvijercice" i sjajan" materijal za obradu".
cesto se iza maske odjeljenskog spadala i gubitnika krije dijete koje samo trazi drugaciji pristup,pristup koji ne potpada pod sablon.

naravno,
velika je razlika izmedju neprilagodjenog i talentovanog dijeteta i nekog kome maska neprilagodjenosti sluzi da sakrije tupost i prosjecnost.

mada,
u radu sa dijecom ukoliko ta razlika zeli da se vidi....nije tesko je vidjeti!