to je ono sto vecina ne moze da shvati.
koliko jedan dobar predavac moze,cak i u ovim nasim losim okolnostima,pa cak i u nedostatku skolskih sredstava i bez podrske obrazovnog sistema,da izvrsi uticaj na mladog covjeka.

kroz sve godine moga skolovanja samo nekoliko profesora su u meni probudili zelju da radim na sebi i budem im jednoga dana kolega.
a ti profesori,neki od njih,imali su probleme i na poslu i privatno jer su iskakali iz sablona u koji smo toliko ogrezli.

ova scena iz filma koji si postavio nije filmski nerealna koliko se cini.
mladom covjeku potreban je uzor i vodja,a prije svega inspiracija.

to birokrata ne moze da bude.
to ne moze da bude neko ko stancuje uniformisanost i neoriginalnost u misljenju i stavu.

i dan danas se sjecam dana kada sam odlucila da budem profesor.
moj profesor stilistike je objasnjavao zasto da ga zovemo predavac,a ne profesor.
parafraziram:
" predavac je saman.on je neko ko je hiljadama godina unazad sjedio sa plemenom oko vatre i pricao price.predavac znaci predati znanje drugima na koriscenje.molim vas,ja nisam profesor.profesor je birokrata.ja sam predavac.ja vam predajem svoje price."

tek mnogo godina kasnije sam uvidjela koliko nije ruzicasto biti saman u skolama gdje se traze birokrate...
ko zna sta bih bila da sam znala,ali dobro sad

Na mom fakultetu je predavao, danas nažalost pokojni, Ranko Radović, poznat širokoj javnosti po svojim izuzetnim emisijama o modernoj arhitekturi.
To su bila predavanja!
Dolazili su i ljudi koji nisu imali veze sa fakultetom da ih slušaju.
Ono što ga je krasilo bio je temperament, žar... bez toga nema dobrog predavača.


Moraš i majmuna od sebe da praviš ako treba, da objasniš lekciju.

Slusala sam neke njegove intervuje, a i poslednjim generacijama na Arhitekturi, ovde, u NS-u, on je neka vrsta boga. 

Ko zna,mozda i u meni cuci neki naucnik,samo sto trenutno sere.

Genije se tesko uklapa u kalupe.

znate,

po svjetskim standardima,po onome sto je savremena pedagogija uspjela da zakljuci,jedno prosjecno odeljenje ne bi trebalo da ima vise od 25 ucenika,pa cak se i preporucuje da ih bude i manje.
sto manje.

sto je potpuno logicno,treba li objasnjavati zasto je dobro i za ucenike i za profesore da je u odeljenju manji broj ucenika?

kod nas,uglavnom,u odeljenjima ima 30 do 35 i vise ucenika...
jedino da se klonirate kao profesor,pa bi ste onda mogli svakome da se posvetite kako treba i na nacin koji je jedino prihvatljiv,ako zelite svoj posao da radite posteno i dobro.

pa samo pregledati 35 pismenih zadataka je napor,a ne upoznati na pravi nacin 35 potpuno razlicitih licnosti i naci za svakog ponaosob pristup i sistem koji mu odgovara

i onda,sve se strpa u isti kos...pa trpe i ucenici kojima slabo ide materija i ucenici koji su nadareni za istu materiju.
masakr.

postoje posebni programi i sistemi u radu sa ucenicima koji su nadareni i programi za djecu koji imaju problem u ucenju i ponasanju.
profesori,vecina,ja licno sam imala predmete u okviru fakulteta,kako se radi sa takvom dijecom oba profila,kako treba da se radi u,primjera radi,ustanovama i skolama gdje su maloletnicki delikventi...ali dzaba...mrtvo slovo na papiru,kada prosjecna skola i jedne i druge svede na prosjecnost,a oni to nisu...

drugi problem je sledeci...
moj fakultet zavrsavaju i oni koji ne bi smjeli da dodju u dodiru sa djecom.
jedno je moci zavrsiti moj fakultet,a potpuno druga stvar izaci ispred jednog odeljenja i necemu ih nauciti,zaokupiti im paznju i brinuti se o njima.
svaka cast mnogima na teorijskom znanju,ali kao pedagozi su nule...ne bih im licno ni ovce nacrtane dala da mi cuvaju

A tooooo je znachi bilo u pitanju, a ja sam mislio da su me iz shkole izbacili zato shto sam bio baraba, a u stvari je to bilo zato shto sam nadaren. 

bogme,baraba koja sjajno pise (doduse jos uvijek za svoju dusu i samo za svoje zadovoljstvo ),a pri tom lijepo slika i  vrlo snalazljiv i samostalan u zivotu

licno,ne bih imala nista protiv takvih baraba u vecem broju.