Uživanje u hladnoći

Prvi veliki erkondišn namenjen industriji počeo je da hladi jedan veliki magacin za čuvanje štampanog papira u Bruklinu 1902. godine. To je vlasnika štamparije i magacina učinilo veoma srećnim, jer je stalna temperatura u prostorijama doprinela da se odlagani papir sačuva i da njegov kvalitet ostane nepromenjen. Mašina koja je otprilike vek posle svog nastanka postala uređaj bez koga u toku letnjih dana svoj život ne mogu da zamisle milioni ljudi širom sveta počela je tako da pronalazi svoje mesto u velikim fabrikama i industrijskim postrojenjima.

Iako je prvi rashladni uređaj konstruisan početkom prošlog veka, ideja o stvaranju ovakve mašine koja bi hladila životni ili radni prostor stara je više hiljada godina. Još od davnina, na primer, u staroj Kini, led je donošen s planina i čuvan u specijalnim posudama koje su korišćene kao preteča erkondišna. Drevni Egipćani su takođe koristili led kao svojevrsni način hlađenja u vrućim danima. U starom Vavilonu bogatiji ljudi su u predvečerja, posle celodnevne letnje žege, hladili zidove svojih domova vodom, a Indusi su hladili prostorije u kojima su boravili tako što su na vrata vešali vlažne trave koje su isparavale na noćnom povetarcu i stvarale svežinu u sobi.

Sam naziv erkondišn, pre nego što je uređaj napravljen, smislio je fizičar Stjuart Kremer, koji je kontrolu količine vlage u tekstilu nazvao - erkondišn. Dok je stajao jedne maglovite večeri na železničkoj stanici i gledao kako voz u oblaku pare ulazi na peron, mladom pronalazaču s Univerziteta Kornel, Vilisu Hevilendu Karijeu, sinuo je odgovor na pitanje kako da reši problem temperature u uređaju koji je konstruisao. Ubrzo je uspeo da u parno grejanje ugradi pritok hladne vode i ventilator za izbacivanje hladnog vazduha, kao i sistem kontrole vlažnosti vazduha. Tako je konstruisao 1911. godine erkondišn koji je rashlađivao prostoriju, ali nije isušivao vazduh, pa je boravak u takvoj sobi bio veoma prijatan. Polovinom dvadesetih godina prošlog veka erkondišn počinje da se koristi i u kućama imućnijih ljudi. Taj uređaj je bio prilično nezgrapan i velik, ali je s obzirom na ono što je pružao vrlo brzo postao jako popularan. Pred Drugi svetski rat, tačnije, 1938. godine, na tržištu su se pojavili i prvi mini-erkondišni, namenjeni hlađenju automobilskih kabina.

U decenijama koje su usledile ovaj uređaj je polako ali sigurno osvajao svet. Danas se velike kompanije prosto utrkuju u proizvodnji sve modernijih erkondišna, a procenjuje se da u razvijenim zemljama skoro svako domaćinstvo poseduje bar jedan ovakav uređaj.