Jagode, pune vitamina i supstanci koje čiste organizam
Zdrave i sočne
Autor: CDC/BT | 19.05.2007 - 10:50


Ako vas muči kostobolja ili imate problema s varenjem, iskoristite sezonu jagoda da biste se oslobodili upravo tih zdravstvenih tegoba. Pored toga što deluju kao probiotici, jagode pomažu u borbi protiv raka, kardiovaskularnih bolesti, slabljenja imunološkog sistema i neuroloških poremećaja. U ovom tekstu ćemo vam objasniti kako možete da uzmete ono najbolje iz jagoda i poboljšate svoje zdravlje.

Lekovito delovanje
Listovi jagode pomažu pri izlučivanju mokraće, čiste krv, leče dijareju i umiruju živce. Plod jagode leči žuticu i srčane bolesti, rastvara mokraćnu kiselinu u krvi i koristi u lečenju bubrežnih i žučnih kamenaca i kamenaca u bešiki. Plodovi jagode su bogati pektinom, taninom, organskim kiselinama, flavonoidima, folnom kiselinom, vitaminom E, vitaminom C, vitaminima B kompleksa, K, Fe, Mg, Ca, P i velikim brojem antioksidanasa. Neki smatraju da samo osam krupnih jagoda sadrži 140 odsto dnevne potrebe organizma za vitaminom C. Od šećera prevladava glukoza, dok je saharoza vrlo malo zastupljena, pa ih mogu jesti i dijabetičari. Fenoli daju jagodama antikancerogena svojstva, a istraživanja pokazuju da jagode usporavaju starenje. Jagode su nezamenljive ako ste izloženi sekundarnom pušenju - elagična kiselina u njima neutralizuje kancerogenu supstancu PAH iz dima cigarete. Trudite se da ih jedete sveže bez sladoleda, šećera ili šlaga, i to odmah posle kupovine, a ne kao prerađene proizvode ili sokove koji obiluju i šećerom.

Nutritivna vrednost
Izuzetno su ukusne i niskokalorične, jedna šoljica svežih jagoda ima samo 45 kalorija. Obiluju antioksidansima i fitonutrijentima, posebno fenolima, koji sprečavaju ili pomažu u lečenju teških i hroničnih bolesti kao što su dijabetes, kardiovaskularni problemi, maligna oboljenja, čir na želucu, a čak doprinose i smanjenju holesterola. Sami fenoli daju jagodama antikancerogena svojstva, a istraživanja su pokazala da jagode usporavaju starenje. Jagode su nezamenljive ako ste izloženi sekundarnom pušenju, elagična kiselina u njima neutralizuje kancerogenu supstancu PAH iz dima cigareta.

Kako da odaberete
Kvalitetne jagode moraju da budu pune i dozrele, prirodno sjajne crvene boje. Nemojte da pogrešite i kupite nezrele, jer jednom ubrane više ne sazrevaju. Takođe, ne kupujte jagode bez zelenog dela jer su prezrele. Velike jagode nisu ukusne, pa birajte one srednje veličine. Ako nećete odmah da ih jedete, izvadite ih iz kutije u kojoj su kupljene, očistite ih i rasporedite, razmaknute, u plitku posudu, pokrijte papirnatim ubrusom i ostavite u frižideru najduže dva dana. Trebalo bi da znate da pranjem odstranjujete prirodni zaštitni sloj jagoda, pa ako ih operete pre stavljanja u frižider, brzo će propasti. Zato ih perite tek pre konzumiranja. Ako želite da ih stavite u duboko zamrzavanje, dobro ih operite i osušite. Složite ih razmaknute na ravnu podlogu i stavite u zamrzivač. Jednom zamrznute, prebacite ih u kesu. Zamrznute jagode možete čuvati do godinu dana. Ako dodate malo limunovog soka, zadržaće se svežina crvene boje.

Mogući problemi
Jagode spadaju u hranu koja se najčešće povezuje s alergijskom reakcijom. Ako sumnjate na moguću alergiju, izbegavajte ih. Jagode sadrže i oksalate, organske kiseline koje mogu da dovedu do stvaranja bubrežnog i žučnog kamenca. Trebalo bi da ih izbegavaju i osobe koje moraju da unose u organizam više kalcijuma, jer oksalati utiču negativno na njegovu apsorpciju.

Izvor: Blic