Domaća valuta nastavlja da pada
Slabljenje dinara preti novim rastom cena
Autor: B. S. - M. Š. | Foto:B. Puljević | 28.10.2008. - 07:28


Dinar je juče nastavio da slabi prema evru, pa je srednji kurs iznosio 83,97 dinara. Danas će uprkos intervenciji NBS od 26 miliona evra indikativni kurs biti 84,4680. Pre samo mesec dana evro se prodavao za 76,39 dinara, pa ne čudi što su građani u panici i veruju da avet velike inflacije ponovo preti. I dok guverner Radovan Jelašić uverava da nemamo razloga za bojazan i da stanje nije alarmantno, ekonomisti upozoravaju da nije baš tako i kažu da bi zbog slabljenja domaće valute do kraja godine moglo da dođe i do dvocifrene inflacije.

Mišljenje skeptičnih ekonomista potvrđuje i Goran Papović iz Nacionalne organizacije potrošača Srbije, koji kaže da će slabljenje dinara biti samo još jedan razlog za novi talas poskupljenja u Srbiji.

- U Srbiji stalno postoji neki razlog da nešto poskupi. Tako su važeće cene na tržištu podignute pre nekoliko meseci kada je evro iznosio isto koliko danas. U međuvremenu, kada je evro slabio, nikome od proizvođača i trgovaca nije padalo na pamet da cene i obore. Zbog toga sada treba očekivati novi skok cena - kaže Papović.
Kao prilog tome Papović objašnjava da je jednoj četvoročlanoj porodici u aprilu ove godine za osnovne dnevne potrebe bilo neophodno oko 800 dinara, a danas ti isti troškovi iznose između 1.700 i 2.100 dinara.
- Ili da kažem drugačije, slikovitije: tada su se jeli bataci, a danas jedemo krilca. Trenutno skok evra najviše pogađa građane koji žive kao podstanari, pa su recimo oni koji stan plaćaju 100 evra prošlog meseca za stanarinu morali da izdvoje oko 7.600 dinara, a danas za stan moraju da izdvoje oko 700 dinara više. U još goroj poziciji su oni koji su uzeli stambene kredite - kaže Papović.
Guverner NBS Radovan Jelašić kaže za „Blic” da je kretanje kursa dinara u poslednjih nekoliko dana bilo očekivano, jer je pod uticajem spoljnih faktora došlo do prevelike tražnje za devizama. On ističe da NBS ne brani određeno nijedan nivo kursa i interveniše samo da bi sprečila dnevne oscilacije koje bi mogle da izazovu veće poremećaje na deviznom tržištu.
Zbog ovakve situacije beleži se veća tražnja za devizama, kako među građanima, tako i među preduzećima i bankama.
- Ono što je bitno jeste to da se ne radi o povlačenju kapitala, već o tome da preduzeća deo slobodno raspoloživih sredstava koja imaju u Srbiji vraćaju u inostranstvo, pošto njihove majke-firme, u prilikama kada ima manje novca, restriktivnije upravljaju gotovinom. Banke, naravno, ne kupuju devize za sebe već za svoje klijente, pa kada oni imaju povećane potrebe za devizama, to se iskazuje i kod banaka - objašnjava guverner Radovan Jelašić.
Na pitanje koliko su tačne prognoze da stanje nije alarmantno sve dok evro ne pređe 85 dinara, Jelašić podseća da je pre dve godine evro vredeo 87 dinara, te da niko tada nije rekao da je to alarmantno.
- Ko je sada izračunao da je 85 dinara famozna granica posle koje treba da zvoni alarm, ne znam. NBS nema nikakvu psihološku granicu za kurs dinara. Mi vodimo odgovornu politiku između održavanja deviznih rezervi i stabilnosti kursa i obezbedićemo stabilnost i jednog i drugog - izričit je Jelašić.
Goran Nikolić, ekonomski analitičar, kaže da NBS u ovakvim situacijama obično interveniše kako bi spustila kurs.
- NBS će svakako intervenisati da brani kurs dinara, ali ne mogu da kažem kako će se on dalje kretati, jer sam bio ubeđen da će se evro zadržati na 84 dinara. Generalno, kurs od 85 dinara za evro dovodi u pitanje baznu inflaciju, pa pretpostavljam da će se država boriti da ona bude jednocifrena do kraja godine - kaže Nikolić. On objašnjava da je potražnja za evrima nastala zbog toga što svi imaju povećana očekivanja da će dinar da slabi.
- Kod nas nema dovoljno deviza na bankarskom tržištu, a NBS je tu korektor. Međutim, problem koji se sada javlja jeste trošenje deviznih rezervi. Značajnu ulogu je tu odigrala restriktivna monetarna politika Narodne banke, koja je dovela do toga da ni dinara nema mnogo, pa je to olakšavajuća okolnost. Pri malom prometu, NBS može da malom prodajom evra formira kurs - ističe Nikolić.
Sonja Miladinovski, član Izvršnog odbora „Sosijete ženeral banke”, u izjavi za „Blic” objašnjava da je nezahvalno davati bilo kakve projekcije vezane za kurs dinara, pogotovo ne kratkoročne.
- Ukoliko dođe do značajne neravnoteže između ponude i tražnje za devizama, svakako da bi NBS trebalo da interveniše, kao što je to radila i do sada. Trenutno je potražnja za devizama jača od ponude. Veća potražnja za devizama dolazi iz više razloga: u poslednjem tromesečju se likvidira najveći deo obaveza prema inostranstvu, zbog čega privrednici pojačano kupuju devize. Kratkoročni kapital, koji je privremeno ušao u zemlju radi kupovine domaćih hartija od vrednosti ili dinarskog deponovanja, sada izlazi iz zemlje jer se preusmerava na tržišta gde je likvidnost potrebnija - ističe Sonja Miladinovski.
Ipak, njen kolega iz „Rajfajzen banke” Branimir Gajić ne isključuje mogućnost da vrednost evra u narednom periodu bude i viša od 85 dinara.
- Kako je i sama Centralna banka u više navrata isticala, ona svojim intervencijama sprečava previsoke dnevne oscilacije kursa, ali ne utiče na njegov dugoročni trend. I u razvijenim ekonomijama se nije desilo da centralne banke svojim intervencijama na deviznom tržištu promene dugoročan trend kretanja i dokazano je da intervencije mogu imati svrhu samo u ispunjavanju nekih kratkoročnih ciljeva - smatra Gajić.
Neki ekonomisti, među kojima je i Danilo Šuković, međutim, smatraju da je zbog finansijske krize i loše politike kursa dinara bilo pitanje dana kada će on početi da slabi.
- Mislim da će se to odraziti na inflaciju kod nas jer se uglavnom sve cene obračunavaju u stranoj valuti. Cene su uglavnom elastične kada dinar slabi, a kada je jačao, nismo imali pojeftinjenja. Mislim da će predviđena inflacija od 10 odsto teško moći da se održi - kaže Šuković.

Jelašić: Špekulacije me brinu više od kursa
Guverner Radovan Jelašić kaže da građani ne bi trebalo da strahuju da će se kurs otrgnuti kontroli, s obzirom na rast evra.
- Nema razloga za zabrinutost građana, a mene mnogo više zabrinjavaju priče i špekulacije vezane za kurs od samog kretanja kursa. Ta kretanja kod nas su slična kao i u regionu, ali naši građani i javnost su mnogo osetljiviji na oscilacije - ističe Jelašić.

Indeksi berze na minimumu
Indeksi akcija Beogradske berze ubeležili su juče znatne padove, Belex15 od 6,77, a opšti Belexline od 4,41 odsto.
Indeksi akcija Beogradske berze su ubeležili ovogodišnji minimum. Belex15 je pao za 6,77 odsto, na novi dosadašnji minimum od 694,05 poena, a opšti Belexline od 4,41 odsto, na novi najniži nivo za godinu dana od 1.458,45 indeksnih poena.
Promet iz 396 transakcija vredeo je 169,93 miliona dinara (2,02 miliona evra).

Izvor: Blic

Молио бих вас да на једном месту не износите толико негативних оцена јер се плашим да ће доћи до опште депресије.Наравно ако још има оних који нису у истој !