"...и доћи ће дан када ћеш сам кренути путем безнађа..."
Јбт...велики хит мојих средњошколских дана :D Та се песма сваки дан по двеста пута вртела код Сишкета у Рупи (ко је зрењанинац зна шта је Сишкетова Рупа - осталима не вреди објашњавати :mrgreen: )
Ово је такође био огроман хит тих дана...



Тад је Грин Деј још и био неки бенд али јбг...то је било пре 20 и кусур година :D Мој разред је био пун панкера и падавичара (гранџ, Нирвана ово-оно :mrgreen: )...није било љубитеља дет метала па сам ишао за гомилом :mrgreen: Америчка школа дет метала (посебно Флорида) им никако није лежала али су се опасно наложили кад сам им донео ова два албума :D





Дефинитивно у топ 10 метал албума икад :chuckel:

А то око беса и енергије лепо је објаснио легендарни Ди Снајдер:"Наложим се да напишем нови албум, нове химне за младе пуне беса и жеље за променом...празан папир и вртим оловком. Једноставно ништа - празан папир :mrgreen: Окренем се око себе...лежим поред базена, вила са 20 соба, пет аутомобила, приватни хеликоптер, милиони у банци...немам разлога да будем бесан :mrgreen: :P "