Skoro deceniju i po u Beogradu postoji negativan prirodni priraštaj
Grad staraca
Prošle godine umrlo je 3.845 ljudi više nego što je beba zakmečalo u beogradskim porodilištima

Dečije vesele cike i graje biće u Beogradu sve manje, mada možda na prvi pogled ne izgleda tako. Iako se u beogradskim vrtićima traži mesto više, realnost je sasvim drugačija.
Već 13 godina u glavnom gradu prirodni priraštaj je negativan. Prošle godine je 3.845 ljudi više umrlo nego što je rođeno, što znači da godišnje u Beogradu nestanu tri do četiri škole. Ovaj trend se i dalje nastavlja, pa je za prvih šest meseci ove godine i dalje negativan.

Po rečima Radmile Vićentijević, načelnika odeljenja društvenih delatnosti Zavoda za informatiku i statistiku, stopa ukupnog fertiliteta (plodnosti žene) je 1,46, što znači da naša žena rodi manje od dva deteta.
- Stopa fertiliteta potrebna za prostu zamenu generacija je 2,10. Kakva je perspektiva za Beograđanke? One se sve kasnije udaju, samim tim i sve kasnije rađaju. S obzirom na to da je fertilni period za ženu od 15. do 49. godine, a u bračnu zajednicu stupaju najčešće između 25 i 29 godine, sve su manje šanse da rode više od jednog deteta - objašnjava Vićentijević.

Statistike su pokazale da se od 1990. godine produžila dužina života, što ukazuje na činjenicu da su se uslovi života znatno poboljšali.
- Medicina iz godine u godinu sve više napreduje, koriste se savremeni lekovi, zdravstvena zaštita je bolja... pa su i šanse da doživite duboku starost sve veće. U smislu produženja života to je pozitivno, ali je negativno u smislu obnavljanja stanovništva. Muško dete koje se sad rodilo može da doživi 70,35 godina, dok žensko dete ima šansu da poživi 77,09 godina - objašnjava Vićentijević.

Za pedesetak godina u Beogradu će biti preko 800.000 starih, tako da bi vlasti morale da se pozabave preusmeravanjem društvenih tokova i usluga stanovništva. Sve će više biti potrebe za domovima za stare i sve više njihovih korisnika. Za nekoliko decenija imaćemo glavni grad sa izuzetno starim stanovništvom.
   
      

Više razvoda, manje brakova

Poslednjih godina sklopljenih brakova je sve manje, a razvoda sve više. Ako se sudski okonča 3.000 slučajeva, duplo više ima podnetih zahteva. Kritične godine za jedan brak su sedma, 14. i 20.
- To je sve povezano sa životnim ciklusima - kaže Radmila Vićentijević. - Sedma godina braka je godina kada dolazi takozvani ciklus školske dece. Žena se posvećuje deci, a muž gubi svaku kontrolu. Udaljavaju se jedno od drugog i brak puca. Što se tiče brakova koji se razvode posle 20 godina, u pitanju je balkanski sindrom - "ćuti i trpi dok deca ne porastu i osamostale se". To se generacijski ponavlja - dodaje Vićentijević.
Karakteristično je i to da se najviše razvode ljudi sa samo jednim detetom. Veći je procenat razvoda ovakvih brakova, nego onih u kojima nema dece.

Izvor: GlasJavnosti