Skladištenje ugljen-dioksida
Opasni zarobljenik
Gas pod zemljom nagriza minerale stvarajući preteću mešavinu metala i organskih materija    

Na početku je ličilo na dobru zamisao, na kraju se može izroditi u veliku nevolju.

Poduhvat da se ugljen-dioksid skladišti u dubokim geološkim slojevima Teksasa prerastao je u noćnu moru: jedan od najvećih uzročnika sveopšteg otopljenja uveliko razara podzemne minerale. Opasni zarobljenik, očigledno, nastoji da umakne.

Američki naučnici su, upravo, obznanili u časopisu „Geologija” da se u vapnencu na 1.550 metara dubine stvara preteća mešavina metala i organskih materija. Istovremeno, gas otapa iznenađujuće veliku količinu minerala koji bi trebalo da ga zadrže tamo gde je ubačen.

Za sada još ništa ne curi, ali se neugodnom pojavom valja bliže pozabaviti pre nego što takve tvorevine iziđu kroz otvore i dodatno pojačaju učinak „staklene bašte”, zabrinut je geohemičar i autor studije Jusif Karaka.

U naftne bušotine često se upumpa ugljen-dioksid da bi nastao dodatni pritisak i izvadilo se što više mrke tečnosti. Istraživači koji učestvuju u ovom programu (Frio Brine Pilot Experiment), potpomognutim novcem Ministarstvo energetike, severoistočno od Hjustona istočili su, čak, 1.600 tona ugljen-dioksida da bi proučili kuda gas ide i šta se s njim događa.

U međuvremenu su otkrili da minerali postaju kiseli maltene kao kiselina, zbog čega se uveliko tope. Pri tome se oslobađaju metali, kao što su gvožđe i mangan, a u otopinu ulazi organska materija.

Upravo gubitak karbonata najviše zabrinjava, jer ta jedinjenja u prirodnom obliku zatvaraju pore i pukotine u steni koje mogu propustiti ugljen-dioksid i poremetiti gornje slojeve tla. Posledica toga bio bi, za sada, nepoznat učinak na zalihe pijaće vode i navodnjavanje.

Verovatno je opasnije to što bi kisela mešavina mogla napasti karbonate u cementu kojima su zapečaćene stare naftne i gasne bušotine, kojih u SAD ima oko 2,5 miliona.

Geologa Hulija Fridmana iz Nacionale laboratorije Lorens Livermor manje brine korozivno nagrizanje pečata na bivšim bušotinama. „Zemljina kora je stvorena za zadržavanje ugljen-dioksida”, smatra on, dodajući da u SAD ima, najmanje, 80 naftnih polja u koja se pomenuti gas upumpava već 30 godina.

„Do sada nismo primetili nikakve nezgode”, dodaje Hulio Fridman. „Uprkos tome, nas rezultati ovog projekta navode na postojanje određene pretnje koje nismo bili svesni ranije. Nova opasnost je u tome da ugljen-dioksid može dospeti do plićih skladišta pijaće vode.”

S. P.

Izvor: Politika