Iguman Efrem smenjen sa poglavarske dužnosti i lišen svih funkcija jer je, kako komentariše ovdašnja javnost, kriv i pred Bogom i – pred ljudima.


Vatopedski skandal trese grčku vladu, ali i – crkvu. Ne samo da „padaju” ministri, već zbog mahinacija sa nekretninama bez trona ostaju i crkveni velikodostojnici. Poglavar manastira Vatoped na Svetoj gori iguman Efrem je smenjen i lišen svih funkcija jer je, kako komentariše ovdašnja javnost, kriv i pred Bogom i – pred ljudima.

Efrem više nije zvanični predstavnik Vatopeda na Svetoj gori, više neće moći da se kao njegov predstavnik pojavljuje na zasedanjima Svetog sinoda, moraće da vrati pečat i ključeve manastirske kase... One u kojoj su se, kako je utvrdila istraga pokrenuta u specijalnoj skupštinskoj komisiji, našli milioni zarađeni u nedozvoljenim mahinacijama sa nekretninama koje su menjane sa državom, milioni zarađeni na berzi, u poslovanjima raznoraznih „ofšor” firmi.

Prema rezultatima istrage koja mora da bude završena za dve nedelje, manastir je dobio glavno zdanje u Olimpijskom selu u Atini i veliki komad zemlje na granici Svete gore u zamenu za osam hiljada hektara neiskorišćene zemlje zbog koje se manastir Vatoped već sudio sa državom. U ovom poslu država je oštećena za 100 miliona evra, što je, navodno, naknadno ustanovljeno, jer su se u međuvremenu sredstva ostvarena kupovinom po nižoj ceni slila u privatne džepove – crkvene i civilne.

Sem toga, ustanovljeno je da je manastir, s obzirom na bliske veze koje je Efrem imao sa visokom političarima, korišćen za komercijalne svrhe i poslove kiparske ofšor firme koja na računu ima desetine miliona evra. Ceo skandal je na samom početku zbrisao dvojicu ministara, bliskih prijatelja i saradnika premijera Karamanlisa, koje je ovdašnja štampa „prozvala” za pokroviteljstvo nad sumnjivim poslovima. Međutim, s obzirom na to da je istraga u toku, da poslednjih dana svedoči desetak sadašnjih i bivših funkcionera, mnogo toga će tek biti otkriveno, jer pod pritiskom činjenica mnogi podaci postaju dostupni, kako parlamentarnoj istražnoj komisiji čije je formiranje dozvolio lično premijer Karamanlis, tako i – javnosti... Recimo, svedočenje relevantnih ljudi sa Kipra da „ofšor” firme postoje, da je manastir Vatoped vlasnik polovine u nekoliko od njih, da je preko njih ostvario znatna sredstva koja je ulagao u operacije na berzi, u milionske investicije... Podsetimo, manastir Vatoped, jedan od dvadeset koji postoje i u kojima žive monasi na Svetoj gori, spada u red najuticajnijih. Osnovan pre više od hiljadu godina, raspolaže velikim zemljišnim posedima koji potiču još iz vremena osmanske i vizantijske imperije, jedinstvenom bibliotekom, vrednim predmetima...

Ceo ovaj skandal je ozbiljno uzdrmao grčku vladu i jako razočarao birače koji su prvi put otkako je Nova demokratija na vlasti otvoreno pokazali da joj sve manje veruju. Činjenica da opozicioni Pasok vodi sa 4,5 posto prednosti, nezabeležena je do sada i precizno ukazuje na raspoloženje nacije. Jedino što ostaje stabilno jeste činjenica da, bez obzira na sve, većina Grka i dalje želi da Kostasa Karamanlisa vidi na mestu premijera. Zato se i kaže da je on još uvek glavni adut konzervativaca i da bi određenim potezima, možda, mogao da utiče na negativnu klimu. I unutar same partije podeljena su mišljenja da li su to, možda, novi izbori i eventualni novi čvrsti mandat, ili je samo potrebna rekonstrukcija kabineta. Za sada, premijer Karamanlis ostaje na poziciji da mahinacijama, odgovornošću i krivicom treba da se bave za to postojeći organi, a da tek posle, kad sve bude jasno i dokazano, treba preduzimati radikalne mere. On se koncentriše na posledice svetske ekonomske krize i poručuje da je to sada nacionalni prioritet.

U isto vreme, arhiepiskop atinski Jeronimos, vidno razočaran i zabrinut krizom u crkvenim redovima, poručuje da je greh jednog monaha greh ljudske prirode, opšti greh... Međutim, propust, moralni pad jednog političara jeste – katastrofa svih građana. U konkretnom slučaju, smatra arhiepiskop, to je katastrofa celokupnog političkog sistema.

„Koliko god mera da preduzme država, koliko god kazni crkva – greh će uvek naći pukotinu kroz koju će se provući. Mi, jednostavno”, porukuje arhiepiskop, „ne možemo da odolimo porivu da grešimo... To se odnosi na sve, i na one koji sada pokušavaju da krivicu svale na druge kako bi se sami izvukli.”

Na koga je arhiepiskop konkretno mislio, nagađa se već nekoliko dana... Sve iz straha, kako ironišu neki listovi, da Jeronimus ima, možda, neke informacije sa samog vrha... Možda, čak i sa samog Olimpa gde su uvek živeli – nedodirljivi i besmrtni!

Izvor: Politika

Ништа чудно, црква је одувек била бизнис
... али фер

car konstanik kaze:kad bih video nekog episkopa da gresi,svojim bih ga ogrtacem pokrio.
car lazar,kad mu mladi svestenik zbog svoje nedostojnosti izmice ruku da mu ovaj ne celiva,odgovara:ja ne ljubim tvoju ruku,vec ruku coveka ciji poziv nosis"
kome je vise dato od njih ce se vise i traziti(prica o talentima),zato nikad ne osudjujte,a NAROCITO ne svestenike

Брате, ти си нешто побркао...

У историји се не спомиње овај догађај са Светим кнезом Лазаром и младим свештеником...

А Свети владика Николај Велимировић у Мисионарским писмима (писмо беој 159) спомиње кнеза Милоша и младог свештеника, односно ову анегдоту:

159. Писмо

Штампару Ј. К.: О Целивању свештеника

 Умро Вам стари свештеник, и на његово место дошао сасвим млад богослов. Староме свештенику Ви сте радо целивали руку, али Вам је, кажете, нелагодно целивати руку свештенику много млађем од себе. Зар нисте слушали причу о кнезу Милошу и младом свештенику? Овако гласи та прича: Неки млади поп служио Литургију у Крагујевцу у присуству кнеза Милоша. Стари кнез је био необично побожан. Служба се у Цркви није почињала док он не би дошао. У Цркви је стајао на свом месту као укопан и скрушено се Богу молио. Кад је млади свештеник свршио службу, он изнесе пред кнеза крст и нафору. Кнез целива крст, па појми да целива и руку свештенику. Но младић тргне руку назад, као у стиду да му стари господар земље целива руку. Кнез Милош га погледа и рече: дај руку да пољубим! Не љубим ја твоју руку него твој чин, који је старији од тебе и од мене.

Овим је, мислим, све речено и објашњено. Стари кнез је проговорио у Цркви и изрекао речи као од самог Духа Божијег. Промислите сами: ако је вашем свештенику 25 година, његовом је чину 1900 година. И кад Ви целивате руку њему, целивате чин, који је од апостола Христових прешао на многе хиљаде служитеља олтара Божијега. А целивајући чин свештеника Ви целивате и све велике светиње и достојне духовнике, који су тај чин носили од апостола до данас. Целивате светог Игњатија и светог Николу и светог Василија и светог Саву и Арсенија и Јанићија, и многе многе друге, који су на земљи били украс земљи а сад су на небу украс неба, и који су назвати: "земни ангели и небесни људи". И тако, целивање свештеника није обично целивање, но то је, по речи апостола Павла, цјелив свети (1 Кор. 16, 20).

Целивајте, дакле, без устезања руку која благосиља, и чин који је благословен од Духа Светога. Целивати млађег (по телу) од себе, као и слушати млађег од себе, добро је још и због тога, што нас то штити од охолости и учи смирености. Од Бога Вам мир и радост.