Šivenje i pletenje

Koštane igle s ušicama korišćene su još pre 20.000 godina pre naše ere, tokom poslednjeg ledenog doba, za sastavljanje koža i krzna.

Najranije poznate igle za šivenje od gvožđa potiču iz keltske brdske tvrđave Mančingu i datiraju iz trećeg veka pre naše ere. Nema sumnje da je razvoj metalnih igala, mnogo oštrijih od koštanih, doveo i do pronalaska naprstka. Kineski arheolozi su prijavili da su u grobnici nižeg funkcionera dinastije Han pronašli komplet za šivenje zajedno s naprstkom. Uprkos raznim tvrdnjama, izgleda da nema primeraka rimskih naprstaka, ali zato ih ima mnogo u Korintu, u Grčkoj, iz vizantijskog perioda, otprilike iz 1000. godine.

Umetnost pletenja, klasične kućne industrije, verovatno je počela u Egiptu. Ova veština razvila se iz jedne tehnike poznate kao pravljenje petlji, u kojoj se jednom iglom s ušicom i s kratkom pređom dobijala tkanina sastavljena od redova petlji. Najstariji preživeli primerak pravljenja petlji potiče iz rimskog grada Dura Europos u Siriji, koji su Persijanci razorili 256. godine. U muzejima po celom svetu mogu se naći brojni primerci rimsko-egipatskog pravljenja petlji od četvrtog veka pa nadalje. To su skoro uvek čarape, neke živih boja, a sve uredno izrađene malim petljama koje veoma podsećaju na pletivo. Najraniji primerci prvog pletiva (brži metod, s dve igle bez ušica i neprekidnim komadom pređe) datiraju iz 12. veka i dolaze iz Egipta.

Najstariji evropski komad trikotaže je malo komplikovaniji - lepo ukrašen jastuk iz grobnice infanta Fernanda de la Kaza, naslednika španskog kraljevstva Kastilje, koji je umro 1275. godine.

Kada je pletenje stiglo u Evropu, postalo je izuzetno popularno, što se vidi iz poplave slika Madone koja plete krajem 14. veka. Najbolja od svih je oltarska slika iz Bukstehudea, naslikana za opatice benediktinskog reda, koja prikazuje devicu Mariju kako plete odeću za malog Isusa.

Izvor: Krstarica