Какав се резултат постиже кад једна држава као искључиву идеологију прихвати – прагматизам



Овде је некада било село

 

Почнимо прво од онога од чега су они, пре 42 године, почели: невелико острво на размеђу Индијског и Тихог океана, на самој ивици југоисточне Азије, које нема ни нафте ни гаса, ни било која друга блага природе, чије је становништво етнички микс Кинеза, Малајаца и Индијаца, које је пре тога 145 година било трговинска станица Британаца, а потом две године у федерацији са Малезијом…
Наставимо са оним што су данас: једна од најпросперитетнијих земаља света, са дохотком по глави који је у Азији мањи само од јапанског, са 4,5 милиона становника од којих су петина странци, са бруто националним дохотком од oко 140 милијарди долара, владиним буџетом од 20 милијарди, изванредном инфраструктуром (чак девет аеродрома и 3.200 километара путева на територији од само 693 квадратна километра), стопом незапослености на теоретском минимуму од три одсто, инфлацијом од један одсто… И да не набрајам даље.

Реч је, наравно, о Сингапуру, чији модел и посебности не престају да буду предмет проучавања, који успешно оповргава све пророке који су му предвиђали пропаст, успешно се прилагођавајући свим планетарним променама.

Како је, за живота само једне генерације, успео да постане оаза првог света у окружењу трећег?

На формулу успеха подсетио је недавно његов „патријарх”, Ли Куан Ју, који је као премијер од 1959. па све до 1990, био главни архитекта модернизације, а сада је, у 84. години, на положају „министра ментора”, без конкретних овлашћења, али са неоспорним ауторитетом..

У подужем интервјуу „Интернешенел хералд трибјуну”, његова кључна реч је – прагматизам, као једина „идеологија” државе без идеологије у класичном значењу те речи. Увек смо се, каже, питали да ће нешто за шта смо се одлучили да функционише. Ако ради, онда је у реду. Ако не, одбацујемо га и пробамо нешто друго. Главни критеријум је увек био – да ли то доприноси опстанку и напретку.

Али, то нису били експерименти на слепо. Ли је од самог почетка знао шта може да шкоди. Комбинација Кинеза, Малајаца и Индијаца није била нација. „Пропали бисмо да смо прихватили романтику било које од ових група и оживљавали њену митску прошлост, славили њену прохујалу величину и културу”.

Међу првим практичним одлукама била је она о језику: енглески није проглашен за званични, али јесте за радни. Млада држава није имала предрасуда према мултинационалним корпорацијама. Али чиме да их примами? Одговор је био: тиме што ће им створити и пружити најповољније услове за рад. Изграђена је инфраструктура: Сингапур је данас по тонажи једна од најпрометнијих светских лука, а његов главни аеродром један од највећих на свету (половина становништва сваке године седне у авион). Онда је требало променити навике људи: законом је забрањено (и доследно спроведено) пљување на улици, бацање отпадака, па чак и употреба жвакаћих гума…

Није примењена ни класична формула Запада: либерална демократија плус тржишна економија. Прво је узето само као форма, а друго примењено као суштина. Већ 42 године (од развода са Малезијом 1965), Сингапур живи у једнопартијском систему који се потврђује на изборима чији је стални победник Партија народне акције (ПАП). Опозиција седи додуше у клупама једнодомног парламента са 82 посланика, али је често шиканирана. На питање у поменутом интервјуу да ли је у (мал)третирању политичких противника можда претерао, Ли је одговорио: „Не мислим тако. Никога нисам ни убио ни уништио. Уништавали су се сами”.

Све ово је постало могуће и тиме што су власт и држава, преузимајући улогу „дадиље” која о народу брине и васпитава га, прихватили и одговорности. На власт се долазило на принципу меритократије: кадрови су одабирани прво по способности, а тек потом по лојалности. Корупције једноставно нема, али су сингапурски министри најплаћенији на свету. Иако је на месту премијера данас његов син Ли Сијенг Лонг мало ко говори о непотизму. Можда га је препоручио отац, али још више биографија: дипломирао је математику и компјутерске науке међу најбољима у класи на Кембриџу, затим обезбедио диплому Кенедијеве школе владања на Харварду и на крају магистрирао из области јавног управљања.

Кинези су у већини (76,8 одсто), па је можда зато конфучијански респект за ред и хијерархију поштован. То није спорно, али за неке укусе, тамо можда има превише контроле: слобода штампе има јасне границе, само једна ТВ станица (са шест канала), сателитски пријемници су забрањени…

„Да смо имали нафту и гас, сигурно не бисмо постали ово што смо данас”, закључио је Ли, уз напомену да се, као „мала риба” у свету великих, узда пре свега у међународно право. Ако има поуке из сингапурског примера, она је једноставна: знати шта се хоће и како да се до тога дође.


Милан Мишић

 

Одлична тема друже...

Мало да се уче "деца".

Занимљиво је да су иста "деца" много радосно помињала "сингапурске методе", као тако би они средили "србенде" за које није демократија. Али они, гле чуда нису за сингапурске него за "европске" вредности.
Наводници зато што чедоидни празилук-политичари само мисле да су "европски"

Је ли чио неко за геј параду у Сингапуру?!?

Mani gej paradu iam ja drugi predlog da im mi posaljemo sve nase politicare (sve iz parlamenta) u tako sredjenu zemlju na jedno 2 nedelje pa da vidim sta bi ostalo od nas bratski singapurski narod. Verovatno samo lepa uspomena... jao majko moja vec vidim kad zasednu velja selja, premijer koji prica sa sovom, predsednik maneken, ministar policije ex kriminalac, afere se samo stancaju, opozicija ili u hagu za ratne zlocine ili se nalazi na nekim teskim drogama pa bulazni, penzioneri gladuju, radnici se odpustaju, singapur dobio 2 pokrajne jedna oce da se odcepi ali oni ne daju druga za sada samo mudro cuti, otvaraju se problemi gde problema nije bilo ali zato imaju skupe automobile, skupo gorivo, najmanje plate, najvece cene zivotnih namirnica, debele poslanike a mrsave svinje, mnogo volova na funkcijama a malo u brazdama, sa traktora seljaci nemaju ni plug nego samo motiku... hahhaha to je brate singapur 21-og veka koji ce uci u EU kad i neka mala Srbija a to je u ponedeljak 2012-e

Ovo je u Srbji neprovedivo.


I ovo isto tako.

Ma sta 'oces bre ti od nas brini svoju brigu ti znas sta moze da prodje u Srbiji a sta ne, ti znas sta je dobro za nas a sta nije, gledaj svoja posla i ne guraj nos gde mu nije mesto moze nego da ti ga otkine!

 

Неупоредиво поредиш, а све у циљу тога да кажеш јел видите Срби како би вам било лепо да сте ћутали и прихватали наметнуто 91. У твом стилу тотално...


Е, за ово и ја пиздим...

Ма пусти га Феаноре, Ниџа је загубио своју "тисућугодишњу културу" па сад овде покушава да пријектује своје фрустрације на друге. Је ли Ниџо, покварио се јогурт у фрижидеру па настала (тисућугодишња) култура бактерија


Само нам још то фали! Иовако мисле да смо геноцидни и културоцидни... још само треба да извозимо "сиву" масу да усрећује друге.

Боље је увести нека искуства. Из Сингапура - што се у овом тексту види
И још да додам, шта ће Сингапуру ЕУ. Тако треба и Србија да буде моћна, богата и сређена да јој ЕУ не треба, што рече Тома као што тамо не улазе Швајцарска, Норвешка и Јапан

odgovor:


nepopravljivi si romantik!!

Ајде Ниџо, жиота ти, ако Србима говориш да не могу применити овај савет:

„Propali bismo da smo prihvatili romantiku bilo koje od ovih grupa i oživljavali njenu mitsku prošlost, slavili njenu prohujalu veličinu i kulturu”.

Реци да те "романтике" нема и код вас... ајде лупи па остани жив, како се већ каже
Шта рече Њофра, ви сте дошли из Ирана!?

Ja sam odgovorio Feanoru , tebe namjerno preskačem u raspravama jer sa curicama se ne raspravlja .

У ала си ме увредио
А моје теме не заобилазиш? Занимљиво...

Феанор ти лепо рекао да поредиш неупоредиво! 

Ајд живио ти мени...

Teme započmeš super ali kasnije sve usereš sa svojim inat mentalnim sklopom 

Шта добар ти је почетак?
А шта је инат!? То што те питам шта сте ви бољи, па избегаваш одговор?!
Могао си видети да је Доминик био доста критичан према Србији, па сам се њиме сложио.
Нећу да се слажем кад ми Хрват попује, као што нема теорије да се сложим са онима у Србији који заступају туђе интересе (зна се на кога мислим).
Остала критична мишљења су добродошла.

Singapur je bio britanska kolonija i centrala British East India Company. To je temelj na kome je stvorena ova izuzetno bogata i razvijena zemlja. Isto kao i u slučaju Hong Konga.

Naravno potpuno neuporedivo sa Srbijom.

Ето јавио се један од оних који заступају туђе интересе

Сингапур је начелно неупоредив, не зато што је био колонија... Пре свега источњаци имају други стил живота. Они јесу у предности сада, актуелним глобализационим токовима, али људима са овог поднебља је немогуће да их прате. Дакле, не надајте се азијатској продуктивности и стопама раста.

Но, имамо нешто заједничко. Па имамо и ми овде потенцијалног "патријарха" и више њих, ако треба... Тајкуни који су само крали и мазали демагогијом - прошло је њихово време. Ови сада актуелни су бар нешто урадили... нећу да кажем "за Србију", урадили су они то за себе и у великој мери нашим парама. Али послују легално, плаћају порезе, имају компаније на здравим основама и са високим стопама раста. Зашто им не дозволити да домаћински воде земљу? У оним срединама где су толико извикани "домаћини" који иду са паролом "рад а не млаћење празне сламе" они су веома популарни, чак скоро па неприкосновени. Научите нешто из примера у коме нисте могли ни Биџу да смените. А он је ту најрањивији.

Дакле - Сингапур, Русија, Италија, Финска... од разних треба учити. И узети оно што се покаже као исправно. Прагматизам

Simpatično je do koje mere brkaš babe i žabe.

Singapur ima liberalnu tržišnu privredu anglosaksonskog tipa. Pravosudni sistem Singapura se temelji na britanskom common law-u.

Spoj anglosaksonskog modela tržišne ekonomije i otvorenosti, britanskog pravosudnog sistema i istočnjačke filozofije od Singapura je napravio svetsku ekonomsku megasilu. Naravno bitan detalj je podatak da je Singapur već 200 godina jedna od ključnih luka Azije.

Srbija niti ima istočnjačku filozofiju, niti ima anglosaksonske zakone niti još uvek ima otvorenu tržišnu privredu.

tri reči - liberalna tržišna ekonomija!

nidzo odaklen znas cirilicu citati?
iz skole il negdje drugdje?

Али има домаћине


А парламентарна демократија? Отворено друштво?!?

ne shvatam šta želiš da postigneš ponavljajući tu frazu "otvoreno društvo"? bar sam tri puta do sada napisao slobodno društvo (za koje se ja zalažem) nema veze sa otvorenim društvom (soroševi tripovi).

što se tiče neophodnosti parlamentarne demokratije, ovo je jedinstven slučaj u svetu. objašnjenje postoji!
medjutim, ovo je nemoguće primeniti u drugim zemljama. pogotovo u srbiji, gde je vlast slast!