Visoko obrazovanje ocenjeno dvojkom

Srbija treća otpozadi

Srbija je zauzela 41. mesto, to jest treće s kraja na spisku zemalja učesnica Bolonjskog procesa. Dobili smo 2,2 od mogućih pet bodova i iza nas su ostale samo Bosna i Hercegovina sa 2,1 i Andora sa dva boda. Uprkos dvojki koju je dobio u Bergenu, ministar prosvete Slobodan Vuksanović zadovoljan je rezultatom i oduševljen čestitkama koje je dobio od „odgovornih ljudi za napisan, iako još uvek neusvojen, zakon o visokom obrazovanju“.

Srbija je dobila jednu četvorku, i to za potpisivanje Lisabonske konvencije, ratifikovane još za mandata ministra Gaše Kneževića. Trojke je zaslužila za razvoj sistema osiguranja kvaliteta i dodelu diploma u okviru priznavanja kvalifikacija. Jedinice je dobila za učešće studenata u osiguranju kvaliteta znanja i za procenat studija uključenih u dvociklusni sistem od tri plus dve godine, odnosno četiri plus jednu godinu. U svim ostalim kategorijama dobila je dvojku.

- Čudim se da smo dobili i jedan jedini bod s obzirom na to da se u oblasti reforme visokog obrazovanja u Srbiji ništa ili gotovo ništa nije radilo prethodnih godina - prokomentarisao je ministar prosvete na konferenciji za novinare u Vladi Srbije.

U Bergenu su ocenjivani osiguranje kvaliteta visokog školstva, odnosno razvoj celine sistema i njegovih delova, učešće studenata i međunarodna saradnja, uvođenje dvociklusnih studija, kao i priznavanje kvalifikacija - dodela diploma, ratifikacija Lisabonske konvencije i uvođenje evropskog sistema bodovanja znanja, ili takozvanih ECTS bodova.

- Naša zemlja je naišla na izvanredno dobar prijem. Oduševljen sam čestitkama koje smo dobili od najodgovornijih ljudi iz međunarodne zajednice na tekst zakona i na to što smo uspeli da za tri i po meseca završimo posao koji nije urađen za tri i po godine. Oduševljen sam i time koliko su najodgovorniji ljudi iz visokog obrazovanja upoznati sa situacijom u našem političkom životu, i time što imaju relaksirajući stav prema datumu usvajanja zakona - rekao je ministar.

Obraz Srbije osvetlao je jedino Novosadski univerzitet koji je dobio najviše poena od svih univerziteta u Srbiji. Zbog toga je Vuksanović uputio 2,5 miliona dinara tom univerzitetu za kupovinu kompjuterske i laboratorijske opreme.

Stručne kritike

- Volela bih da znam šta je to što kod ministra prosvete Slobodana Vuksanovića, pošto podnese izveštaj o tome što radi i bude ocenjen dvojkom, izazove zadovoljstvo - komentariše Srbijanka Turajlić, pomoćnik bivšeg ministra prosvete Gaše Kneževića, izjavu ministra Vuksanovića da je zadovoljan plasmanom Srbije u Bergenu.

- Potpuno je fascinantno da se ovih dana čuje da je ministar prosvete neobično zadovoljan time. Izveštaj za Bergensku konferenciju kritikovala sam odmah pošto je sačinjen, a Ministarstvo taj izveštaj nije menjalo, iako je moglo to da učini, i da neke ostvarene reforme bolje predstavi. Umesto toga, ponašalo se kao da nas uopšte ne zanima da li ćemo u Evropi biti prvi ili 41. - rekla je Turajlićeva.

Strašno je kad ministar prosvete nema razumevanje za značaj visokog obrazovanja, dodala je ona.

- Pitam se da li je ovo ministarstvo razumelo da se u 21. vek, označen kao vek znanja, ne može ići s dvojkom iz visokog obrazovanja - istakla je Turajlićeva.

Rektor BU Dejan Popović smatra da krivica za loš rezultat ne treba da padne samo na ljude koji su sada na odgovarajućim funkcijama, jer je u pitanju zaostatak koji se meri sa više godina.

Treba nam zakon

- Sada treba da se potrudimo da bude usvojen zakon o visokom obrazovanju koji odgovara evropskim propisima, a da u narednih godinu i po dana sprovedemo i norme koje zahtevaju statutarno regulisanje. Tek tada ćemo moći da govorimo o okviru u kome treba ti novi procesi da funkcionišu. Međutim, ako se zakon ne usvoji, nikada nećemo ići dalje - rekao je on.

Bivši ministar prosvete Gašo Knežević demantovao je optužbe koje je aktuelni ministar uputio na njegov račun.

- Ja nisam video taj izveštaj i ne znam za takvu ocenu, ali za uspeh mog ministarstva dovoljno je da se pogledaju ocene evropskih ministara prosvete pre Bergena - kaže Knežević.

- Objektivno, Srbija nije uradila domaći zadatak dve godine po potpisivanju Bolonjske konvencije, ali sam ubeđen da će do naredne konferencije 2007. godine u Londonu Srbija ispuniti obaveze i usvojiti potrebne zakone - rekao je predstavnik Studentske unije Srbije Mihajlo Babin.

Srbiji je potreban Bolonjski proces da bi bolje funkcionisala u obrazovanju i da ne bi ostala crna rupa u Evropi, rekao je on i dodao da država mora da izdvoji puno novca za reformu školstva u predstojećem periodu.

Predstavnik Saveza studenata Srbije Srećko Šekanić rekao je da se loša ocena koju je Srbija dobila u Bergenu ne odnosi na kvalitet obrazovanja, već na usvajanje novih zakonskih normi.

Šekanić je naveo da je ocena Bergenske konferencije pozitivna jer je u obzir uzeta pozadina političkih dešavanja i društvenih okolnosti koje su različite za sve zemlje, i nije moguće da sve zemlje napreduju istim tempom ka implementaciji Bolonjskog procesa koji mora biti završen do 2010. godine.

Obaveze Srbije do sledeće konferencije 2007. godine u Londonu jesu usvajanje i sprovođenje zakona o visokom obrazovanju i studentskom organizovanju. Vuksanović je rekao da će zakon o visokom školstvu biti na dnevnom redu Skupštine Srbije 10. juna, a posle usvajanja, biće primenjen na svim univerzitetima u Srbiji.

Blic \ J. Subotić i agencije