SVI VI ŠTO MAŠTATE O SREĆI: Ovo je priča o čoveku koji je otpevao čuvenu pesmu u Maratoncima!

Pred Drugi svetski rat živeo je i radio u beogradu. Bio je član Beogradske opere, pevao je na Radio Beogradu


Od kada je snimljen pa sve do dana današnjeg film "Maratonci trče počasni kurg" bio je miljenik publike, a replike iz ovog ostvarenja se i dan danas prepričavaju i citiraju.

Sjajna glumačka ekipa u kojoj su bili Pavle Vujisić, Mija Aleksić, Danilo Bata Stojković, Mića Tomić, Bora Todorović, Zoran Radmilović, Bogdan Diklić, Jelisaveta Seka Sablić... Sjajna režija Slobodana Šijana i scenario iza koga stoji maestralni Dušan Kovačević.

Ipak, pored sjajnih replika, svi pamte i scenu kada Đenka u bioskopu pušta prvi put put ton film. Ko je barme jednom pogledoa film zapamtio je pesmu - "Svi vi što maštate o sreći..."

Mi vam donosimo priču o Milanu Timotiću Bati koji je i otpevao ovu numeru koja svi ljubitelji ovog filsmkog ostvarenja znaju.

Milan Timotić Bata je od malena voleo da peva ali se kao dete razboleo od šarlaha. Dugo nije mogao da govori i u kući su se već pomirli da će ostati nem. Ali Milan je progovorio i počeo da peva.

Kako je odrastao sve više je ispoljavao ljubav prema pesmi i muzici. U selu je okupio grupu mladića i napravio pevačko društvo. Svirao je gitaru i harmoniku a pevali su i svirali čak i po seoskim sahranama.

Milan završava gimnaziju u Šapcu a potom odlazi u Beograd gde završava Pravni fakultet. Pevao je na raznim koncertima , vežbao svoj glas i sticao sve veću popularnost kao pevač operskih arija i narodnih pesama. Postao je vrstan pevač. Zaposlila ga je muzička kuća "Odeon" za koju je u toku 1927/28. godine snimio nekoliko gramofonskih ploča na kojima je pevao sevdalinke.

Pred Drugi svetski rat živeo je i radio u beogradu. Bio je član Beogradske opere, pevao je na Radio Beogradu.
Iz njegovog pisma majci, pisanog 18.10.1937. godine sa puno osećajnosti i brige prema njoj i ostalim članovima porodice vidi se kakav je bio kao čovek.Pored ostalog u pismu Milan piše:

"Mi smo za zdravljem dobro (bio je sa suprugom). U subotu sam morao ići u Petrovgrad gde sam pevao na koncertu. Teško mi je bilo pevati (bio mu je umro otac) ali sam morao jer nismo bili platili kiriju. zaradio sam 800 dinara taman toliko koliko da platimo kiriju. Nemam sada ništa da Vam pošaljem ali ću iduće nedelje da Vam pošaljem bar 200 dinara jer ću opet nešto zaraditi."

Milan je bio pevač u crno-belom ton filmu koji je Đenka prikazivao u bioskopu u filmu "Maratonci trče počasni krug". Naziv tog eksperimentalnog filma je "Priča jednog grada" snimljenog 1941. godine u Beogradu. Milan je pevao plej bek a pesma je bila snimljena na gramofonskoj ploči.

Posle rata Milan je u domovini bio osuđen na smrt.

Njegova supruga Seka nije želela da imaju dece. Jedno vreme rata boravili su u Užicu, valjevu gde je Seka radila kao tumač kod Nemaca. Milan se razvodi od nje, napušta zemlju kao pristalica Draže Mihajlovića i tek se 1946. godine javlja porodici iz Salzburga a 1950. iz Amerike.

U Americi je bio prihvaćen od Srpskih emigranata oženjen sa skoro 20 godina mlađom pijanistkinjom Džoan Kornel. "Glas Srba" iz Indijanopolisa 13. novembra 1988. objavio je tužnu vest da je Milan Timotić preminuo posle duge i teške bolesti. Tek nakon pola godine Džoan je smogla snage da u Jugoslaviju javi o Milanovoj smrti. U pismu navodi da su se venčali 19. novembra 1961. godine i imali divan brak i da joj je žao što ga nije srela ranije.

Timotić je bio pevačka zvezda u domovini i tuđini iz koje se nikada nije vratio ali njegov trag je dubok i večan.