Nezadrživ rast vrednosti zlata :: Politicki ~ Geopoliticki forum

Komentar: Nezadrživ rast vrednosti zlata

EM Online, Z. L. Dragaš
Terminska cena unce zlata prekjuče je na Njujorškoj robnoj berzi pregazila famoznu granicu od 800 dolara. Predviđa se 1.000 dolara po unci u 2010.
Njoj je sasvim blizu i ona kojom se zlato kotira za neposrednu isporuku, tek desetak dolara niže. Bio je to, ujedno, i rekordni rast još od davne 1980. Godine, kada je u januaru unca koštala 854 dolara.

Sadašnja cena na domaku je takvog rekorda, a u to najviše uverava ritam dosadašnjeg rasta. Cena unce zlata ustrajno raste već četvrtu nedelju zaredom.

Ipak, ne bi trebalo smetnuti s uma i da je četvrti kvartal tradicionalno povoljan za zlato. Ove godine njegova cena je odmakla 24 procenta i sada stremi ka najvećem begu od 2002. godine.

Prošle godine žuti metal se izdigao 28 procenata. Za iduću, neki analitičari prognoziraju prosečnu cenu od 832 dolara po jednoj unci. Tek za 2010. godinu rezervišu njegovu cenu iznad 1.000 dolara po unci.

Dugo godina skrajnut metal, osvetnički korača u skladu sa svojom uveliko potcenjenom vrednošću. Bez sumnje, zlato je apsolutno u trendu i to ne samo kod tradicionalnih kupaca, kakvi su Indijci ili Arapi, već i kod najopreznijih zapadnih investitora. Nikakve smicalice velikih igrača ne mogu ga sprečiti u daljem napredovanju.

Nije samo u pitanju relativna slabost dolara koja ga gura napred već i dugogodišnji nesklad tražnje i ponude, i još više skromni izgledi otvaranja novih iskopina koje postaju isplative tek posle niza godina pripreme. Vrhunska tačka proizvodnje prevaziđena je još 2001. godine.

Globalna ponuda se vrti negde oko 2.500 tona. Tražnja je, međutim, daleko prevazilazi sa oko 4.000 tona.

Zlato je na startu trke u kojoj sasvim izgledno izlazi kao dobitnik. Ono je, sem toga, i veliki neprijatelj dolara jer istorijski trend kretanja dve komponente ima značenje kontrasmera.

Osokoljeni Kinezi ga u zanemarljivim količinama mogu i sasvim otvoreno kupovati u robnim kućama Šangaja. Teško da će posle najnovijih berzanskih uzletanja ovaj metal i dalje, u velikoj igri zavere protiv njega, biti potcenjivački iznošen na tržište od strane vodećih centralnih banaka.

Neki od najopreznijih među njima, kao što su Nemci, imaju ga danas u daleko najvišim proporcijama u okviru deviznih rezervi u odnosu na većinu drugih zemalja. Mnogi, kao, na primer, Amerikanci, reklo bi se da ga drže još samo na računu.

Njihove katakombe su, međutim, po svoj prilici prazne. Drugi, kao Rusi, još uvek pomalo stidljivo, skromno povećavaju njegovu proporciju u ukupnim deviznim rezervama.

Kinezi ga kao komponentu u deviznim rezervama drže, bar prema zvaničnim podacima, u sasvim maloj proporciji od samo par procenata. U tome je i opasnost jer, na drugoj strani, raspolažu preterano velikim dolarskim rezervama sa kojima pomalo i ne znaju šta da čine...

Mora se, ipak, na nešto drugo obratiti pažnja. Naglo jačanje tražnje za zlatom sagledava se i kao reakcija na sve nepovoljniji globalni privredni ambijent čija je performansa, ovoletošnjim berzanskim dešavanjima, znatno osakaćena.

Redukovane procene ekonomskog rasta u najvažnijim i najrazvijenijim regionima, podstaknute inflacionim nabojima i očekujućim restrikcijama skoro da prirodno izdižu cenu zlata na do sada nedosegnute visine.

Oni, međutim, sa boljom računicom i pomnijom analizom, kažu i da cena zlata nije baš tako suptilno vezana za inflaciju. Nabacuju tvrdnju da ako bi tako bilo onda bi cena unce „žućka“ morala biti na daleko višem nivou, od bar 2.200 dolara po merici. Znači, jedva nešto tri puta manje.

Ekonomist 02.11.2007.