Severno od Rodosa, blizu turske obale, leži ostrvo Simi, biser Dodekaneskog arhipelaga. Na prvi pogled, kada mu se približavate s mora, gole strme vrleti izgledaju pomalo zastrašujuće. Kada nakon takvog prvog utiska uplovite u zaliv Jalos, ne možete a da se ne oduševite. Pogled na zaliv u obliku potkovice kojim dominira zvonik iz 1881. godine i starinske, neoklasicističke, uredno u pastelne boje okrečene kuće, govori da je ovo nekada bio izuzetno bogat grad. Zapravo, još koliko do pre 100 godina to je bilo jedno od najprosperitetnijih grčkih ostrva. Danas je to atraktivno, mondensko turističko mesto, koje je zadržalo svoju autentičnost.

Godine 1970. donet je zakon o zabrani gradnje, tako da ovde nema velikih modernih hotela, već su postojeće kuće preuređene tako da pruže punu udobnost posetiocima, ali da istovremeno zadrže patinu i probude nostalgiju. Kada vaš brod pristane uz kameni dok, prvo na šta naiđete je niz prodavnica od kojih većina prodaje sunđere i školjke u ogromnim košarama. Nekada sunđer velesila, Simi danas uvozi ove proizvode iz Tajlanda, što zbog činjenice da u vodama oko ostrva sunđera više nema kao nekada, što da bi se zaštitila priroda, a opet zadovoljile potrebe turista. Nasuprot prodavnicama, na vezu se uvek nalazi niz atraktivnih jedrilica i brodova za koje je Simi pravi magnet. Moguće je da su se neki od ovih brodova, barem oni stariji, zapravo vratili u domovinu. Brodograditeljski zanat se i dalje neguje, mada to danas nije ni prineti onom vremenu kad se odatle porinjavalo i po 500 brodova godišnje.

Ova plovila bila su nadaleko poznata po brzini, zahvaljujući čemu su Simljani mogli da aktivno učestvuju u ratovima za oslobođenje od Turaka i uspešno trguju. Po legendi, na Simiju su se rodile tri Gracije, a ime je dobio po nimfi Simi, koja se udala za boga mora, Posejdona, i rodila Htoniosa, vođu prvih stanovnika ovog ostrva. Druga legenda kaže da je ime dobio po princezi s Rodosa koja je na Simi pobegla s bogom Glaukosom, jer otac joj, kralj, nije bio zadovoljan njenim izborom. Tokom starih vremena Simi se još zvao Kariki, Aigli i Metapontis, a prvi narodi koji su tu živeli zvali su se Kariansi i Lelegesi. Homer je zapisao da je Simi učestvovao u Trojanskom ratu s tri broda, predvođen Simiotom, kraljem Nireasa.

Rimljani su stigli u 2. i 1. veku nove ere, a nakon njih nije ih zaobišao ni vizantijski period. Zlatno doba ovde počinje dolaskom vitezova svetog Jovana, koji su ostrvo osvojili 1309. godine i dali svoj pečat svim ostrvima Dodekaneskog arhipelaga (arhipelag od 13 ostrva, od kojih je najveće Rodos). Tada je na ostrvu počela da se razvija trgovina sunđerima, brodogradnja, izgradnja velelepnih zdanja i crkava koje mogu i danas da se vide, kao i zamka koji je bio sedište vitezova. Turci nastupaju 1522, a Simljani, koji su svoju slobodu cenili više od novca, rešili su da podmite sultana u zamenu za izvesna prava i privilegije, slobodu vere, govora i obrazovanja.

Zahvaljujući tome, osnivane su škole poput Akademije sv. Marine (1756-1821), dok su ostrvljani i dalje negovali zanate brodogradnje i lova na sunđere. Turska čizma je žešće zagazila 1832, a 1912. dolaze Italijani, koji nisu bili mnogo blagonakloni prema domorocima, i za razliku od Rodosa, nisu ulagali u ostrvo. Kako se u to vreme pojavljuju brodovi s motornim pogonom i veštački sunđeri, ovo nekada bogato ostrvo tone u siromaštvo. Italijanska tiranija okončala se 1943, kada su se nekoliko puta smenjivali Englezi i Nemci. Dana 8. maja 1945. Nemci potpisuju povelju o predaji Dodekaneskog arhipelaga i Englezi predaju ostrvo Grcima 1. aprila 1947. Na osnovu Protokola o pripajanju svih Dodekaneskih ostrva Grčkoj, Simi 8. marta 1948. konačno postaje deo te države. Nažalost, nakon rata, broj stanovnika pao je sa 23.000 na samo 6.000, a od velelepnih građevina ostale su ruševine.

Ono što vam je neophodno kada dođete na Simi jeste šešir, tanka bela košulja koju možete kupiti na tezgi u marini, naočare za sunce i dobra kondicija. Ovo je brdovito ostrvo, pa ako imate nameru da vidite još nešto osim pristaništa, potrebno je da se popnete uz 375 trošnih stepenika Kali Strate do Gornjeg grada (Chorio), gde će vas dočekati tipična grčka, ruralna atmosfera prepuna mirisa domaće kuhinje, starice u tradicionalnoj odeći i kapci na prozorima jarkoplave boje. Gornji grad prepun je starih kuća koje su u 18. veku naseljavali bogati meštani, a koje se sada izdaju turistima. U Gornjem gradu nalaze se i simpatični mali Arheološki i Nautički muzej (otvoreni od 9.00, odnosno 11.00, do 15.00 sati), koji vam mogu dati jasniju sliku o prošlosti ostrva.


Izvor: Krstarica

...

Kruna ovog mestašceta je Kastro - ostaci zamka iz doba vitezova svetog Jovana, sazidanog u ranom 15. veku na temeljima antičkog akropolja. Zamak je preživeo Drugi svetski rat, ali je kasnije korišćen kao skladište baruta. U vreme kada su Englezi treći put preuzeli ostrvo od Nemaca, 25. septembra 1944. došlo je do eksplozije koja je uništila zamak i crkvu Vaznesenja unutar zidina. Crkvica je, međutim, obnovljena i u upotrebi je, tako da se tokom liturgija koje se služe između sedam i osam sati možete diviti bogatim freskama. Na zvoniku, umesto jednog od zvona, visi ogromna čaura bombe koja podseća na ratna vremena. Sam Gornji grad ima 13 crkvica. Međutim, mnogo veća i poznatija sveta kuća koju pohode vernici izdaleka je srednjovekovni manastir svetog Mihajla Panormitisa, zaštitnika moreplovaca. Nalazi se na jugozapadnom delu ostrva, oko 15 kilometara od Jalosa, i do njega se može doći kolima ili brodom. Posvećen je Arhanđelu Mihajlu, zaštitniku moreplovaca. Sagrađen je 1783. na ostacima vizantijske kapele koja je bila posvećena istom svecu, a veličanstveni zvonik iz 1905. replika je izmirskog zvonika.

Manastir je godinama proširivan, tako da danas može da smesti čak 500 ljudi. Unutrašnjost crkve je u 18. veku oslikana freskama, a ikonostas krasi prikaz Mihajla u čistom srebru. U manastiru se, takođe, može naći interesantna zbirka boca s molitvama moreplovaca i novčićima, za koje se kaže da su doplovile do ostrva, kao i vizantijska biblioteka. Gostoprimljivi monasi dočekaće vas ukusnim hlebom, a ako se tu zadesite između 7. i 9. novembra, možete da prisustvujete festivalu koji se održava u manastiru i istoimenom živopisnom gradiću. Unutar manastirskih kapija boravili su mnogi pobožni Grci i stranci, kako bogati biznismeni, tako i zanatlije i intelektualci, tražeći duševni mir i prosvetljenje. Novac od ulaznica koristi se za finansiranje ćelija za smeštaj hodočasnika.

Pravi biser ostrva su njegove zabačene plaže. Ovde nemojte da očekujete beli pesak Kariba; plaže Simija su šljunkovite, uklesane u stene, a zapljuskuje ih najbistrija tirkizna voda Egeja. Do njih je najlakše doći brodićima koji redovno idu iz Jalosa. Mnogima je najlepša plaža Pedi (do koje se stiže istočnim drumom) u malom ribarskom selu, mada vas ni Sveta Marina (izuzetno mirna s ležaljkama za sunčanje i peščanim dnom), Sveti Nikolaos (gde možete naći hlad ispod drveća) i Nanu (gde možete uživati u senci čempresa i društvu koza) neće razočarati. Oko 20 minuta hoda od Jalosa nalazi se Nimborios, zaliv s ribarskim seocetom i šljunčanom plažom. Tokom leta ovde se može naći i privatan smeštaj, a mesto je idealno za one koji traže potpuni mir, budući da ovde nema prodavnica, a postoji samo jedna taverna. Agencije, takođe, organizuju i celodnevne izlete i vode vas brodom do potpuno nepristupačnih plaža.

Ukoliko se do Simija uputite svojim ili iznajmljenim brodom ili jedrilicom, bićete u velikoj prednosti i moći ćete da uživate u mirnim uvalama, gde će vas buditi pesma zrikavaca. Ipak, obavezno se opremite maskom i perajima, jer je Simi idealan za snorklovanje. Vidljivost je veoma velika, a podvodni svet će vas prijatno iznenaditi. Uveče, dok vas koža prijatno pecka od sunca i morske vode, uputite se u neki od restorana u marini Jalos ili u tavernu u Gornjem gradu. Jedna kalorična domaća musaka opskrbiće vas energijom za dalja istraživanja ostrva koja vas očekuju, a hladna lubenica osvežiti i nadoknaditi tečnost. I dok se mesec ogleda u zalivu, a jedrilice se mirno ljuljuškaju i popularne grčke melodije se uvlače pod kožu, osetićete spokoj kakav se može osetiti samo na rajskom ostvu. A Simi to svakako jeste.


Izvor: Krstarica

...