Sima Lozanić (1847-1935), hemičar, predsednik Srpske kraljevske akademije, prvi rektor Beogradskog univerziteta

Rođen je 24. februara 1847. godine u Beogradu.

Završio pravne nauke u Beogradu, studirao hemiju kod Visliceniusa u Cirihu i Hofmana u Berlinu. Doktorirao je na univerzitetu u Cirihu 19. marta 1970. Bio je profesor Velike škole od 1872, a zatim Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu do 1924. Kada je osnovan Beogradski univerzitet 1905. bio je među prvih osam redovnih profesora koji su birali ceo ostali nastavni kadar. Sima Lozanić je tada izabran za prvog rektora Beogradskog univerziteta. Ostale su zabeležene njegove reči koje je izgovorio priliko svečanog otvaranja 1905: „Naše nekdašnje verovanje da će se Srbstvo ujediniti ne bukvarom, već oružjem, bilo je kobno za po našu narodnu misao. Ja verujem obrnuto da će prosveta biti glavni činilac u rešenju tog bitnog našeg pitanja, i da bi ono bilo već rešeno da smo prosvetu bolje negovali. Verujem stoga što je prosveta sila koja postiže sve smerove. Da nam je prosveta bila naprednija, sve bi u životu našeg naroda bilo savršenije pa i uspešnije.“

Održavao nastavu iz hemije na nivou većine evropskih univerziteta, organizovao dobro opremljenu laboratoriju i biblioteku, dao prve univerzitetske udžbenike iz hemije. Napisao je više udžbenika iz raznih oblasti hemije: neorganske, organske, analitičke hemije, kao i iz hemijske tehnologije. Njegovi udžbenici su bili na evropskom nivou, a u izvesnim oblastima su i prednjačili. Tako na primer, Lozanićev udžbenik iz neorganske hemije je bio prvi evropski univerzitetski udžbenik u kome se pominje Mendeljejevljev periodni sistem elemenata i jedan od prvih koji sadrži poglavlje iz termohemije. Njegovi udžbenici iz organske hemije takođe spadaju u prve knjige u kojima su jedinjenja predstavljena strukturnim formulama a klasifikacija izvršena prema strukturnim grupama. Bavio se naučnim i stručnim radom iz skoro svih oblasti hemije; trajne vrednosti su radovi iz elektrosinteze, u kojima je ispitivao reakcije CO i CO2 sa drugim supstancama pod dejstvom tihog električnog pražnjenja. Objavio je preko 200 naučnih radova iz primenjene i eksperimentalne hemije.

Izvršio je prvu analizu termalne vode Gamzigradske banje 1889. godine.

Sima Lozanić

Postao je član Srpskog učenog društva 30. januara 1873. Dopisni član Srpske kraljevske akademije postao je 23. januar 1888, a redovni član od 6. januara 1890. Bio je u dva navrata predsednik Srpske kraljevske akademije 1899-1900 i 1903-1906. Prvi put je postavljen ukazom od 1. septembra 1899, a drugi put 1. februara 1903. Predsednik Srpskog hemijskog društva bio je u periodu 1907-1912.

Bio je ministar privrede (u periodima 12. januar - 21. mart 1894, 15. oktobar 1894. - 25. jun 1895. i 11. oktobar 1897. - 30. jun 1899.), ministar inostranih dela (u periodima 21. mart - 15. oktobar 1894. i 23. decembar 1902. - 23. mart 1903.), diplomata i učesnik svih tadašnjih ratova. Lozanić je dao pun doprinos unapređenju privrede, industrije, politike, kulture i nauke u Srbiji. Bio je poslanik srpske vlade u Londonu od 1900. Bio je predsednik Srpskog komiteta za pomoć izbeglicama od 1916. i na čelu misije u SAD za pomoć i podršku Srbiji od 1917.

Proglašen je za prvog počasnog doktora Beogradskog univerziteta.

Preminuo je 7. juna 1935. u Beogradu, u 89. godini života.

Njegov sin Milivoje S. Lozanić bio je takođe hemičar i nasledio ga je na univerzitetu kao profesor hemijskih predmeta.

Njemu u čast održana je izložba pod nazivom „Sima Lozanić u Srpskoj nauci i kulturi“ u organizaciji SANU u periodu januar-mart 1993, izložba je bila u Galeriji SANU u knez-Mihailovoj ulici u Beogradu. Njegov život i delo naročito je proučavala hemičarka Snežana Bojović koja je napisala knjigu „Sima Lozanić“, u izdanju izdavačkog preduzeća „Princip“ 1996. na 262 strane.