Protiv nasilja nad ženama

25. novembar 2005. | 16:49 -> 16:56 | Izvor: B92 

Beograd -- Nasilja u Srbiji ima više nego ikada, stav je nekoliko nevladinih organizacija koje su obeležile Svetski dan protiv nasilja nad ženama.

 
Podaci koji zabrinjavaju ukazuju na to da se trećina, od ukupnog broja ubistava, dogodi upravo u porodicama. U poslednjih nekoliko godina dosta se govori o toj temi i uočavaju se pozitivne promene u sistemima zaštite. Ali, s druge strane, prihvatilišta za žene i decu su puna i postoji potreba da ih ima svaki veći grad u Srbiji.

Uz prihvatilišta i zakone koji bi se poštovali, veliki pomak bi se napravio i kad žrtve ne bi prikrivale nasilje. U Savetovalištu protiv nasilja u porodici kažu da svaka treća žena, od okoline i najbližih, krije da je žrtva psihičkog, fizičkog ili seksualnog zlostavljanja. Žene iz prihvatilišta navode da su ćutale, jer ih je bilo sramota da neko drugi zna šta se događa iza zatvorenih vrata:

"Ja sam u početku krila. Eto, 'ajde sve da sakriješ, radi dece", svedočenje je jedne od žrtava, dok druga kaže: "Nisam imala nikoga bližnjeg, samo jednu sestru, a nju nisam smela da mešam, jer bi on posle na nju vršio pritisak. Tako da sam ja to sama prikrivala. Ako me je danas izudarao, sutra idemo dalje. Nisam ni komšijama pričala o tome".

Indikativno je i svedočenje čoveka koji je bio nasilnik: "Supruga nije smela ustvari nikome da se obrati za pomoć, a bila je i tako vaspitana, da je smatrala to kao svoju bruku. A imala je mogućnost da kaže ocu, majci, bratu. Tako da sam imao 'zeleno svetlo' za svoje ponašanje, nije tu bio niko od koga bih se ja plašio ili zazirao, ili ko bi mi ukazao na to da se postidim. Znači, prema spoljnom svetu sam bio fin i niko nije znao kakav sam stvarno".

I istraživanja ukazuju na to da prikrivanje daje još veću moć nasilnicima, kaže socijalni psiholog Dragan Popadić: "Da, nasilnici bivaju nasilnici najviše zahvaljujući toj nevidljivosti i anonimnosti. Brojna istraživanja pokazuju da, ne samo nasilnici, već i obični ljudi, u svakodnevnim situacijama su daleko manje skloni agresivnim ispadima i nasilju prema drugom u situaciji kada više nisu nevidljivi i zaštićeni anonimnošću".

Početkom ove godine je donet je porodični zakon, koji prvi put uvodi i zabranu prilaska žrtvi i iseljenje nasilnika iz stana. On se primenjuje od jula ali se ne vide rezultati, kaže Vesna Stanojević, koordinatorka Savetovališta protiv nasilja: "Žene koje su žrtve nasilja, koje su kod nas u prihvatilištu, mogu vam reći da su od tog zakona očekivale mnogo. Prosto su očekivale da će one ostati u stanu, onako kako to u zakonu piše, a da će nasilnik biti iseljen iz stana. Znači, niti je zakon počeo da se primenjuje kako treba, niti su te sudske presude izvršne. Još uvek nemamo primer da je nasilnik iseljen a da je žrtva useljena".

Žena koja je pomoć potražila u prihvatilištu ispričala je kako joj se muž najčešće obraćao ako nije po njegovom: "Udari rukom o sto i kaže - ja sam ovde gazda, ja zarađujem, ja te hranim. Ako hoćeš, izvoli napolje! A ti nećeš da trpiš, ali gde ćeš? Nema zakona! On kaže meni - ja neću da ti dam razvod, u ludnicu ću da te zatvorim, uzeću ti dete. I ti onda ćutiš i trpiš!"

Zbog sve većeg broja poziva i potrebe da se žrtvama pomogne istog trenutka kad one to zatraže, Savetovalište protiv nasilja u porodici od sledeće godine radiće svih sedam dana u nedelji i otvoriće i treće prihvatilište u Beogradu. Sva prihvatilišta funkcionišu zahvaljujući novčanim sredstvima koje obezbeđuju većinom strane firme. I ove godine je firma Japan Tobacco International, kao i prošle, obezbedila sredstva neophodna za jedno prihvatilište za narednih godinu dana.