Silovatelj može biti i žena
- Elektronski prevaranti, mučitelji životinja, muvatori, koji zaobilaze zakon ne vraćaju dugove i pri tome izbegavaju izvršenje pravosnažnih sudskih odluka, biće pod jakim udarom zakona i neće više moći da se vade na rupe u propisima
- Silovatelj, prema mogućim životnim situacijama koje je propis uzeo u obzir, može biti i žena, a muškarac žrtva, dok siledžije za najstrašnije iživljavanje mogu biti osuđene i na 18 godina zatvora za razliku od dosadašnjih 15

Predlogom krivičnog zakonika Srbije obuhvaćena su sva krivična dela i pravne situacije, a poslanici bi uskoro trebalo da ga i izglasaju. Iako će se tek prečišćavanjem teksta dobiti konačna verzija ovog propisa, činjenica je da Srbija konačno, po prvi put u svojoj istoriji, dobija kodifikovani krivični zakonik kojim su obuhvaćena krivična dela do sada rasuta u više različitih propisa.

Jedan od temeljnih propisa, koji razvijene zemlje rade i menjaju dugo i oprezno, radna grupa, koju je formiralo Ministarstvo pravde Srbije, uradila je za rekordnih osam meseci, kako zbog potrebe da se konačno sredi pravni sistem u ovoj oblasti tako i pod pritiskom javnosti i zahtevima prilagođavanja standardima Evrope i potpisanim konvencijama kojima se SCG obavezala da načini korak ka uspostavljanju vladavine prava.
   
Nesavesni će poštovati zakon

- Krivično delo kojim bi trebalo da se obezbedi poštovanje odluka suda sadrži kazne i do dve godine zatvora za sve one koji odbiju da izvrše pravosnažnu sudsku presudu. To se odnosi na privrednike, ali i sve one u državnim organima koji ne poštuju zakon. Ostavljena je i mogućnost da se krivac oslobodi ukoliko je pod ovom pretnjom ipak izvršio presudu. Suština ove odredbe je da se nesavesni nateraju na zakonito ponašanje koje je poslednjih decenija bilo učestalo - rekao je Šoškić.
   
Advokat Slobodan Šoškić, član radne grupe koja je izradila nacrt, kasnije dopunjen prihvatanjem određenih amandmana, u intervjuu Glasu govori o novom propisu.
- Zakon je usklađen sa svim konvencijama koje smo potpisali. Posao na izradi zakona trebalo je sigurno da traje duže, ali smatram da je u datim okolnostima posao obavljen na pravi način. U sređenim, razvijenim zemljama, sa dugom zakonodavnom tradicijom, pravila su definisana decenijama, dok neka rešenja nisu usvojena, ali mi, nažalost, nismo u takvoj poziciji.

Naš cilj je bio da obuhvatimo zakonikom što više krivičnih dela razbacanih kroz druge propise, zatim da kroz biće krivičnih dela definišemo na pravi način njihovu suštinu, pojednostavimo rešenja koja su bila previše komplikovana i otežavala suđenje. Sva posebna krivična dela, kao što su korupcija u pravosuđu, zdravstvu, prosveti, javnim nabavkama, u postupku privatizacije, zloupotrebu funkcije branioca, sveli smo na krivično delo primanja i davanja mita. Time je praktično otpala čitava glava 21 a Krivičnog zakona Srbije ubačena u propis posle izmena i dopuna 2002. godine, kojom su predviđena krivična dela korupcije. To je učinjeno jer je davanje i primanje mita suština svih ovih dela. Pokazalo se da posebno definisanje dovodi do problema u primeni zakona.

Novina koja će sigurno izazvati nedoumice jeste definicija da silovatelji mogu biti i žene i muškarci?
- Sigurno je da će ovo rešenje izazvati različite reakcije. Videćemo i kako će poslanici gledati na ovakav pristup. Ipak, mislim da se na ovakav način sveobuhvatnije postavlja biće ovog teškog krivičnog dela. Ono što, takođe, treba istaći jeste to da su povećane i minimalna i maksimalna kazna za najteži oblik silovanja. Predložili smo najmanje pet godina zatvora, dok je maksimum 18. Do sada je kazna bila između tri i 15 godina. Ipak, videćemo šta će biti prihvaćeno od ovih rešenja.

Krivično delo koje se vezuje za mnoge domaće afere je zloupotreba službenog položaja. Kazne su, čini se, blaže?
- Da, kazne su za nijansu blaže, ali kako su smatrali članovi radne grupe, one su do sada bile prilično visoke, čak i veće nego što je neophodno kada se povuče paralela s nekim drugim krivičnim delima.

Blaže su i propisane kazne za krivična dela u oblasti povrede biračkog prava. Ove kazne povećane su posle 5. oktobra sigurno pod uticajem onoga što se dešavalo pod okriljem Miloševićevog režima, a i da se izborne krađe nikada više ne bi ponovile. To je razumljivo, ali ipak je prioritet zakona zaštita života, tela, integriteta ličnosti, pa onda i drugih prava. Ali, kazne u ovoj oblasti su i dalje visoke za članove biračkih odbora i izbornih komisija koji lažiraju izbore ili omoguće nekom da nelegalno glasa i bude upisan u birački spisak i one mogu ići i do pet godina zatvora. Do sada bile su zaprećene kazne i do 15 godina zatvora, kao za najteže telesne povrede.

Zatvor za ubijanje životinja

- Za ubistvo i mučenje životinja zaprećene su kazne i do tri godine zatvora ili novčane kazne. Ovo je novost u krivičnom zakonodavstvu, ali pokazuje u kakvom vremenu živimo i kakvih sve pojava ima koje treba sankcionisati - rekao je advokat Šoškić.

Vlada Srbije je predložila da raspon kazni za najteže zločine bude manji nego do sada?
- Generalno, stav radne grupe bio je da maksimalna kazna bude 20 godina zatvora, dok je ostavljena kao najveće zaprećena kazna za teška krivična dela, dela iz oblasti organizovanog kriminala ona od 40 godina zatvora.

Vidim da je u međuvremenu, verovatno kao odgovor na amandmansko uređivanje propisa, Vlada Srbije odlučila da podigne opšti maksimum na 30 godina kako bi se popunio taj prostor između 20 i 40 godina zatvora. Suština problema u Srbiji nije bila visina kazne, već česta izmena zakonskih rešenja koja je u nekim medijski zanimljivim predmetima uticala na raspone kazni koji su za prosečnog građanina izgledali neverovatno i dovodili u sumnju sudske odluke. Tako se moglo, zbog primene blažeg zakona, u istom predmetu imati mogućnost da se za ubistvo dosudi 15, ali i 40 godina zatvora.

U tekst je uvrštena i zaštita autorskih i pronalazačkih prava i posebna glava zakona koja bi trebalo da štiti bezbednost računarskih podataka od kriminalaca?
- Autorska prava su uvrštena da bismo imali što manje krivičnih dela u drugim posebnim zakonima, a to smo učinili i sa nekim drugim oblastima. Kompjuterski kriminal je pojava sa kojom će se društvo tek i sve više suočavati. Zakon mora da prati život, ako je to moguće i da pripremi sistem za neke nove situacije. To su potpuno nova krivična dela protiv bezbednosti računarskih podataka. Kažnjavaće se proizvođači virusa, računarski prevaranti, neovlašćeni pristup zaštićenim podacima i neovlašćeno korišćenje računarske mreže.

Zakonik je obuhvatio i oblast ekologije, zločine protiv zdravlja ljudi?
- I sama gradnja nekog objekta ili industrijskog postrojenja koja ugrožava životnu sredinu biće kažnjiva. Stavljanje mašina i tehnologija u pogon koje zagađuju, a bez mera zaštite filtera, takođe je sakcionisana. Kazne su prilično visoke, preti im i do pet godina zatvora. Naravno, teže posledice trajnijeg zagađenja okoline i ugrožavanje zdravlja ljudi, smrt ljudi i životinja kvalifikuje se mnogo oštrije. Onaj ko bi to učinio mogao bi odgovarati za ubistvo i dobiti kaznu koja sleduje za najteže kriminalce - 40 godina zatvora.

Da li bi trebalo odložiti primenu ovog zakonika, s obzirom na to da se radi o novom propisu koji zahteva i prilagođavanje sudija? To bi bio zakonik koji stupa na snagu odmah, ali se ostavlja neki rok za uhodavanje sistema?
- Dobro je što je otvoreno ovo pitanje. Smatram da bi trebalo bar tri meseca od stupanja na snagu zakonika, pa do početka njegove primene, što je rešenje koje se koristi u pravu. Ipak, sudijama će trebati vremena da se prilagode, priviknu na novi sistem. To ne bi trebalo da predstavlja preveliki problem. Novi zakonik je, mora se reći, ipak prvi veliki reformski zahvat u ovoj oblasti od Drugog svetskog rata naovamo. Težili smo da uvođenjem pojma krivice umesto "krivične odgovornosti" i izbacivanjem "društvene opasnosti" oslobodimo zakon ideoloških i političkih premisa. Naravno, o njemu će najbolje suditi vreme i sama primena zakona.

Ne bismo smeli upasti u zamku nekih ponovnih brzih izmena zakona čemu su sve vladajuće garniture u zemlji sklone jer bi to opet loše uticalo na čitav sistem.
- Političarima treba poručiti da bi nagle izmene, stalno menjanje rešenja bilo loše i, prilikom izrade zakona, rukovodili smo se načelom opreznosti i nismo želeli nagli prelaz na neka nova rešenja. Svaki korak se mora dobro osmisliti prilikom izmena zakona, zakonika posebno, jer se on pravi za budućnost i za duži vremenski period - naglasio je Šoškić, napominjući da ipak treba sačekati mišljenje poslanika i videti da li će sva predložena rešenja opstati ili biti nešto korigovana i izmenjena.

Novinari će poželeti zatvor?

Tekstom zakonika ukinuta je kazna zatvora za klevetu i uvredu, ali su novčane kazne izuzetno visoke?
- U radnoj grupi smo, slobodno mogu reći, pod pritiskom novinarskih udruženja i javnosti, odlučili da u zakoniku ne predvidimo kaznu zatvora. Smatrali smo da to ne bi trebalo učiniti, kao što to nisu uradile ni većina evropskih zemalja, pa ni Nemačka, koja čak ima oštrije kazne nego što su do sada bile kod nas. Ipak, težnja za dekriminalizacijom u ovoj oblasti dovela je do kompromisnog rešenja. S jedne strane, nema kazne zatvora, ali su zato novčane kazne velike. One će biti najmanje 10.000, pa do milion dinara. To ne znači da oklevetani ili uvređeni neće moći da i u parnici zatraže odštetu kao i do sada. Dakle, kada neko plati kaznu od, na primer, 10.000 evra, to je izuzetno velika suma za naše uslove. Ovo su kazne možda i teže od zatvorskih, a kod nas je, u najvećem broju slučajeva, u praksi preovlađivala uslovna osuda. To sada neće biti slučaj. Po džepu bezuslovno, to je koncepcija. S jedne strane, izbegnut je zatvor kao rešenje, ali s druge, učinjeno je sve da se zaštiti integritet ličnosti. Ostaje da se vidi kako će to funkcionisati u praksi - rekao je Šoškić.

Izvor: Glas Javnosti