Daleko od toga da se pre Enigme mašinsko šifrovanje nije nigde koristilo, a još manje da su u upotrebi bile samo jednostavne šifre zamene kao što je ona Cezarova.

Enigma je bila komercijalni sistem za šifrovanje, prodavana je sasvim slobodno privatnim licimai pre nego što ju je upotrebila nemačka vojska, a sve zaraćene strane su koristile nešto slično. Takve mašine su postojale decenijama. Fora je samo u tome da su Nemci izgubili rat, pa smo o njihovim naporima saznali sve, pa i to tek 70-ih godina, dok je sve vezano sa saveznike još top-seecret.

Takođe, prvi računari nisu bili analogni već digitalni, samo što nisu koristili elektronske cevi već releje.

Pionir računarstva i uopšte kriptologije je bio veliki Alan Tjuring, čovek koji je vodio napor razbijanja Enigme. O njemu bih mogao da pričam čitav dan  , čudi me da niko nije napravio film u holivudu po njegovom životu do sad, mada su napisani neki romani........

Što se tiče upotrebe personalnih računara u istraživanjima u kriptologiji, ona je uvek bila krajnje ograničena. Za ozbiljne stvari se koriste mejnfrejm računari, njih koriste veliki insitituti i naravno obaveštajne službe....ali o tome se ništa ne zna. Uopšte, napredak moći hardvera ne ugrožava dobre kriptografske algoritme pošto su oni i zamišljeni sa perspektivom razvoja računara u budućnosti.


Evo samo jednog primera.

Američke vlasti su 1973. godine raspisale konkurs za novi javni standard za šifrovanje (pre svega su imali na umu upotrebu u bankama, biznisu i sl.)
Američka obavešajna služba (jedna od...) NSA, zajedno sa IBM-оm je razvila algoritam pod nazivom DES.

Ni dan danas se ne zna ništa o tome kako je ovaj algoritam razvijen, osim proste činjenice da radi i to veoma dobro.

Naime, tek 1993 su neki naučnici sa univerziteta uspeli da načnu algoritam metodom diferencijalne kriptoanalize, samo da bi otkrili da su tvorci algoritma 20 godina pre toga PREDVIDELI mogućnost takvog napada i ugradili mehanizam "odbrane" u njega.

Tek 1997 je raspisan konkurs za unapređenje i zamenu ovog algoritma nekim boljim.....

Što će reći da je jedan algoritam, koji čak nije bio ne nešto najbolje što su obaveštajne službe imale da ponude, opstao bez problema u javnoj upotrebi čitavih 24 godine, a da ga niko nije razbio.

I pored svog napretka u računarima........ U svakom slučaju, najpoznatiji algoritmi kakav je DES, RSA, MDA ili neki drugi su i suviše jaki da bi se napali direktno...obično se napadaju slabosti u implementacije.

Šta ćemo, kad mi programeri nismo toliko pametni kao matematičari, pa obično mi nešto zabrljamo u implementaciji algoritma što kasnije može da se iskoristi......

 

Prvi svakako jesu bili analogni racunari. Pogledaj http://en.wikipedia.org/wiki/Analog_computer Dakle vec 1912 je ruska mornarica koristila analogne racunare. A tek 1930tih je Turing dao osnove digitalnih racunara svojom Turingovom masinom. Radio sam simulator te masine u C++,kao projekat iz diskretne matematike. I tek 1941 je napravljen prvi digitalni racunar koji je trebao da ima namenu da proracunava let balistickih raketa. Sto se enigme tice nisi me razumeo. Koriscena je ona jako, i bila je dobra za svoje vreme. Ali ipak je razbijena i to u toku rata. O ovim algoritmima ne znam u principu nista. Bravo za spominjanje. Ako jos nesto znas o njima napisi.
E sad sto se tice toga da programeri zabrljaju uvek... pa jedna stvar je da programeri su tu da prave fikciju nekog matematicara u stvarnost. Nekad je nesto lepo u teoriji,ali malko je drugcije u praksi. A druga stvar je sto je stvarno nemoguce programirati bez bug-ova. Ne mozes uvek da predvidis sve. Recimo Microsoft ima na svakog developer-a po dva testera, a opet koliko bug-ova se provuce.

Tako mi i treba kad pričam napamet

A što se tiče opaske o progamerima, ona je, naravno, bila ironična, ništa više (uostalom i sam sam programer)

Stvar je u tome što iole komplesniji softverski sistem nadilazi moć razumevanja pojedinca. I za najjednostavnije poslove prinudjeni smo da koristimo dosta koda koji su drugi napisali, a o kom ne znamo ništa, i to je osnovni problem u sigurnosti softvera. Nikad ne znaš da li se rupa nalazi u tuđem kodu koji si upravo upotrebio.


Što se Tjuringove mašine tiče, ona je kolosalno dostignuće! Ne samo da je Tjuringova mašina osnova teorije automata, što će reći i čitavog računarstva, već je sam koncept jako zanimljiv sa stanovišta veštačke inteligencije.

On je pokazao da postoje neki logički problemi čije rešenje mi jasno možemo da uvidimo, ali Tjuringova mašina nije u stanju da ih reši (problem zaustavljanja recimo). Pošto Tjuringova mašina predstavlja idealan računar, u stvari, predstavlja suštinu računara kao takvog, to znači da nijedan digitalni računar, ovakav kakve ih mi danas poznajemo NEĆE MOĆI da reši taj problem!

Znači, postoj klasa problema čije je rešenje očigledno za ljude, zahvaljujući sposobnosti ineligentnog uvida, ali koji nikad neće biti jasni računaru,ma kako on brz i moćan bio.

To je u neku ruku bio dokaz da je  prava veštačka inteligencija, identična ljudskoj, zasnovana na digitalnim računarima, jednostavno nemoguća.....I to još tridesetih godina,.....a mi se tu bakećmo sa onim HALL-om 2000 i sl......