Born to Be Blue je biografski film o Č.Bejkeru. Dotični je bio samouki muzičar koji je dobrano zadužio džez muziku. Uspeo je da se istakne čak i u svetu džeza koji je pun genijalaca, šarlatana, frikova...ukratko ljudi koji odskaču od svoje sredine i likom i delom. Dovoljno je samo videti i čuti, na primer, jednog M.Dejvisa koji izgleda kao vanzemaljac. U takvo društvo je upao belac bez jednog zuba sa usamljene farme na kojoj je iz dosade i dugog vremena uz radio učio da svira trubu. Zubi su važni za muzikante a on je ubrzo ostao i bez ostatka. Film počinje izbijanjem zuba a nastavlja se njegovim odvikavanjem od heroina uz bolove koje mu nanosi veštačko zubalo dok ponovo uči da svira.

  Ne bih dalje da davim, napisaću da sam više nego zadiviljan filmom čiji je autor uspeo da spoji javno i privatno Č.Bejkera čiji život liči na fikciju nekog dramaturga bujne mašte. Dovoljno je znati da je dotični skončao tako što je nadrogiran kao zmaj skočio kroz prozor stana u Amsterdamu. Deo života koji film obrađuje nije tako buran, više izgleda kao predah između uzimanja droge bez koga džezeri izgleda ne mogu.