Beograd -- Svetski dan izbeglica obeležava se danas, a Srbija ga dočekuje kao prva u Evropi po broju izbeglica, sa oko 100.000 registrovanih izbeglih sa prostora BiH i Hrvatske.


 U kolektivnim izbegličkim centrima u Srbiji živi oko 6.000 ljudi, dok ostatak izbeglih stanuje privatno ili su utočište našli kod rođaka. Broj osoba sa izbegličkim statusom 1996. godine bio je 550.000. Veliki broj njih je, u međuvremenu, preuzeo državljanstvo Srbije, pa trenutno ima oko 100.000 registrovanih izbegica.

Prema podacima UNHCR-a i Republičkog komesarijata za izbeglice, u Srbiji boravi i oko 206.000 interno raseljenih osoba sa Kosova.

ancelarijama UNHCR-a u svetu i u Srbiji prošle godine upućeno je ukupno 75.000 novih molbi za dobijanje izbegličkog statusa. U svetu je u ovom trenutku 67 miliona izbeglih, a taj broj je u poslednje dve godine u porastu.

Predsednik Republike Srbije Boris Tadić izjavio je, povodom Svetskog dana izbeglica, da bi prijem svih zemalja Balkana u Evropsku uniju na najbolji mogući način rešio problem izbeglih i raseljenih kroz integraciju i povratak.

"Teška ekonomska situacija i nezaposlenost u zemljama na prostoru bivše SFRJ umnogome otežava i onako loš položaj izbeglih i raseljenih. Trajno rešenje problema leži u integraciji naših zemalja u EU", naveo je Tadić.

Predsednik Srbije je u izjavi dostavljenoj medijima povodom Svetskog dana izbeglica ocenio da Beograd, Sarajevo i Zagreb moraju da učine dodatne napore za rešavanje problema izbeglih i raseljenih, kojih samo u Srbiji ima nekoliko stotina hiljada.

Ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić rekao je da se, bez obzira na proces integracije izbeglih i raseljenih u Srbiji, oni još suočavaju sa problemima siromaštva i nezaposlenosti.

Ljajić je naveo je da je 60 odsto izbeglica i raseljenika nezaposleno, a 45 odsto živi u iznajmljenim stanovima.

Većina izbeglica u Srbiji obespravljena

Od završetka rata na prostorima bivše Jugoslavije prošlo je trinaest godina, a izbeglice u Srbiji još nemaju osnovne uslove za život, dok veliki broj njih ne može da dođe do svoje imovine.

Od 400 ljudi, koliko ih živi u jednom od najvećih kolektivnih centara za smeštaj izbeglica u Krnjači, većina u ovim barakama provodi gotovo deceniju svog života.

Jedna od njih, šezdesetšestogodišnja izbeglica iz Hrvatske Mara Vlajnić, koja sa mužem, ćerkom i unukom živi u jednoj sobi, posle toliko vremena počinje da gubi nadu da će ikada dobiti svoju imovinu nazad.

"Pokušavali smo sve. Imovina je srušena, kuća je srušena, dali smo za obnovu, ne obnavljaju i tako ništa mi tu ne možemo", kaže Mara Vlajnić.





Izvor: B92