Sever Crne Gore ostaje uz Srbiju

BEOGRAD - Predsednik Pokreta za evropsku državnu zajednicu SCG Zoran Žižić izjavio je da je moguć bojkot opozicije referenduma za samostalnost Crne Gore i da bi se moglo odlučiti da se severne oblasti Crne Gore priključe Srbiji, ukoliko premijeru Milu Đukanoviću pođe za rukom da izmanipuliše referendum.

On tvrdi da je opozicija protiv otcepljenja jer smatra da je "Crna Gora pod vođstvom Đukanovića postala najnedemokratskija država u Evropi.

- Crna Gora je svetlosnim godinama udaljena od demokratskih standarda - rekao je Žižić, uz napomenu da "Đukanović kontroliše policiju, aparat od 40.000 ljudi, medije, da tajna policija prisluškuje svuda i svakoga i da građanin koji je u opoziciji mora računati sa gubitkom svoga radnog mesta". Žižić je upozorio i da je najveći problem u tome što će referendum biti "izmanipulisan".

- Đukanović mora da ispuni dva uslova pre nego što počnu razgovori sa vladom o sprovođenju referenduma, a to su većina od 50 odsto birača i najmanje dve trećine poslanika u parlamentu, što je inače određeno Ustavom Crne Gore iz 1992. godine - objasnio je Žižić i rekao da će opozicija zahtevati da 350.000 Crnogoraca, koji žive van svoje republike, dobije pravo glasa. On je rekao da je Pokret za evropsku zajednicu SCG jak i pod svojim okriljem ima više od 100 organizacija sa oko 100.000 članova. Između opozicije i secesionista ne postoje direktni pregovori - rekao je on i dodao da ukoliko dođe do bojkota referenduma, u mnogim oblastima severne Crne Gore održaće se poseban plebiscit, na kome će se odlučiti o njihovom priključenju Srbiji.


Izvor: Glas Javnosti \ T. U.

Tamo nedje u Pljevlja treba sazidati Hajat, da nam se Zizic ne muci i zlopati! 

A i Sveti Marovicu bi to koristilo. Ovde u Bg jos mogu i da ga uhapse zbog onog izraelskog satelita ili Dragicevih slemova.

Onda cje i Boka pripasti Srbiji, ako tako gledate..

Taj nacin razmisljana, kome ce sta pripasti, je potpuno pogresan. Koliko bi Srbiji pripala Boka toliko bi Crnoj Gori pripao Beograd. Crnogorci su oduvek bili deo srpskog nacionalnog korpusa, pravi i casni Srbi koji su se junacki borili za srpstvo i slobodu. Jedan od najvecih Srba ikada je bio Crnogorac, Njegos. Setimo se Mojkovacke bitke i zrtava koje su Crnogorci podneli da bi zastitili srpsku armiju od unistenja. Ima takvih primera mnogo. Drzavnost Crne Gore, koje je istorijska cinjenica, nije bila uslovljena zeljom srpskog naroda u Crnoj Gori, naprotiv stalno su tezili ka ujedinjenju, vec fizickom nemogucnoscu za stvaranje jedinstvene drzava u vreme dok zbog turske okupacije nije postojala kopnena veza izmedju ove dve srpske drzave. Medjutim, danasnja vlast u CG, u odredjenoj meri pomognuta i nekim politickim subjektima u Srbiji, je uspela da zametne klicu razdora i mrznje medju bracom, da od srpskih Crnogoraca napravi antisrpske i proustaske Milogorce. Danas nazalost nije retka pojava da su Milogorcima u CG drazi Hrvati od Srba. U svakom slucaju treba sto pre organizovati taj famozni referendum, trebalo ga je organizovati jos odavno sto nije ucinjeno iskljucivo zato sto rezim u CG to nije zeleo jer je bio siguran u neuspeh. Potrebno im je bilo vreme da pomocu medija stvore tu netrpeljivost prema Srbima i Srbiji. Sto se duze ceka to ce situacija biti gora, RTCG neprekidno kreira svest narodu u CG, o drugim oblicima pritiska da i ne govorimo.

SRBIJA do tokiya

Поштовани,о притисцима кад већ говорите мораћу и ја коју да вам кажем.О притисцима на Црногорце,на њихово преваспитавање,на посрбизирање,па чак и убијања оних који су се и даље тј 1918  називали Црногорцима.Такође ћу вам овђе све то лијепо и доказати текстовима из Црногорске историје.Ово што ви причате је заиста смјешно-то је оно што је београд одавно пласирао у јавност то је радио и Обреновић,и многи прије а и после њега.Пре свега одмах ћу рећи да ми је Србија мила као побратимска земља али да су њени водећи људи Црну Гору угљетавали и одузели јој оно што ће ускоро вратити-Име,част,грб,цркву...Та се воља не може зауставити.Те вас молим да не делите црну Гору на дјелове тј на оне лојалне Србији и оне који су наводно против Србије.Нико није против Србије-далеко било.То је Београд често радио,и био узрок крвавих обрачуна који овде никада неће настати.размјенимо мишљења,податке,доказа,историјске чињенице на једном Демократском нивоу,културном и нормалном нивоу комуницирања.С поштовањем нови члан овог форума,по националности Црногорац.

Opšti pogled na "sistem" terora

Mjeseca decembra 1918, poslije okupacije i nasilne aneksije Crne Gore od strane vojske i vlasti srbijanskih, narod je ustao da protestvuje protivu tog brutalnog nasilja i zaštiti svoja prava i slobodu. U tim krvavim događajima potpisani su uzimali aktivnog učešća. Međutijem intervencijama, u korist Srbijanaca, francuskog generala Venela, komandanta savezničke vojske u Crnoj Gori i Boki Kotorskoj, kao mesaž krvave borbe, koje se onda vođahu.
Iako nam je bilo poznato da mnoga obećanja Velikih Sila prema našoj nesrećnoj Otadžbini nijesu ispunjena, neki od nas povjerovali su u obećanja, koja su nam se tada dala, preko Nj. V. Kralja, od strane Velikih Sila; drugi su ostali u planinama i nastavili borbu; a jedan veliki broj izbjegao je i Italiju i Arbaniju i druge zemlje. Oni, koji su se vratili kućama, bili su odlučeni da čekaju mirno odluku Konferencije Mira u pogledu Crne Gore. Pojedinci od nas čak su, svaki na svoj kraj, i sklopili formalne "ugovore o miru" sa mjesnim vojnim srbijanskim vlastima. Mi smo se obavezali ne napadati vojsku i transporte, dok su se oni bili obavezali da poštuju našu ličnu slobodu i imanje i da nas ne primoravaju ni na kakve dužnosti i obaveze, koje su dužni ispunjavati samo građani Srbije, dok se pitanje Crne Gore ne bude međunarodno riješeno.
Nažalost, ovako "sklopljen mir" i respektovanje zadane časne riječi od strane Srbijanaca, nije trajalo ni mjesec dana. Srbijanske vlasti nijesu htjele čekati odluku Konferencije Mira, nego su odlučile da najgrubljom silom, ne birajući sredstva ni načina, primoraju crnogorski narod da akceptira, brutalnom silom proglašenu od strane Srbije, aneksiju Crne Gore kao svršen čin. Da ovo postignu što prije, oni nijesu uzmicali ni pred zločinima, ni pred profanisanjem javnog morala.
Na prvom mjestu one su nastavile svoj već započeti rad ubijanjem prestiža crnogorske države i najstrašnijim klevetanjem predstavnika Crne Gore (kao što su to i prije rata činili). Predstavnici Crne Gore bili su javno ozloglašeni, maltretirani i izrugivani. Zabranili su predavanje u školama istorije Crne Gore, Istočni dijalekat (koji se govori u Srbiji) uveli su u administraciji i u školama na mjesto južnog.
Po naređenju Srbijanaca, porušeni su istorijski spomenici i pocijepane istorijske slike. Promijenili su imena pojedinim mjestima. Na poštama su obavezno uveli marku sa likom kralja i regenta Srbije, dok međutijem u ranijim austrijskim provincijama, koje je Srbija legalno dobila, još je i danas u prometu ugarska državna marka.



Preko organizovanih bandi prijećeno je smrću svima koji nijesu podržavali aneksiju Crne Gore Srbiji



RAPORT CRNOGORSKOJ VLADI O ZLOČINIMA SRBIJANACA U CRNOJ GORI, PODNESEN OD STRANE VOĐA CRNOGORSKIH USTANIKA:
Imanje kraljevo i članova dinastije potpuno je opljačkano ili prodano na javnim mjestima, a u kraljevim dvorovima naselile su se vlasti ili žandarmerija srbijanska. No srbijanske vlasti nijesu gledale da ubiju samo prestiž države crnogorske, nego i crkve, koja je, kao što je poznato, autokefalna. Kao što ćemo kasnije pokazati, najgorem ruglu izložena su bila od strane Srbijanaca dva svetitelja crnogorska, mitropoliti: sv. Vasilije čudotvorac ostroški i sv. Petar čudotvorac cetinjski, čiji je prestiž ogroman ne samo među hiršćanskim svijetom nego i među Muslimanima Bosne i Hercegovine, Arbanije i sviju okolnih zemalja, koji su radi poklonjenja dolazili u Crnu Goru redovno svake godine u jednom ogromnom broju.
Pored ove destruktivne akcije, koju bismo nazvali duhovnom, svega onoga što je čisto crnogorsko, Srbijanci su vršili još jednu mnogo krvaviju i divljiju: agresija direktna na narod. Evo sredstava kojima su se služili:
1.
Hrana, koju su Saveznici šiljali crnogorskom narodu - naročito Amerika - dijeljena je od strane Srbijanaca, kao da je to dar Srbije i to samo onima, koji su pristali da se zakunu na vjernost kralju od Srbije.
2.
Na sličan način dijeljene su pomoći: u hrani i odijelu od strane izvjesnih humanitarnih misija u Crnoj Gori, naročito u početku, čije su plemenite namjere bile vrlo često izigrane od strane Srbijanaca. Srbijanske vlasti uspjele su često, da obmanu ove misije i da u odborima koji su pomagali misijama postave samo one ličnosti, koje su one htjele i koje su dijelile pomoć samo onima, koji su se bar formalno izjasnili za Srbiju.
3.
Činovnici i oficiri crnogorski i njihove porodice za sve vrijeme austrougarske okupacije, tj. za 34 mjeseca, nijesu primali nikakve pomoći od države, kao što je to bio slučaj sa činovnicima Srbije, Belgije, Rumunije i u svim francuskim pokrajinama, koje bijahu okupirane od strane Nijemaca. Stanje tih činovnika i njihovih porodica bilo je očajno, jer ne posjedovahu nepokretnosti u zemljama, sa kojih bi bar dobijali nasušni hljeb. Srbijanske vlasti, koje su zapriječile restauriranje Crne Gore i time povraćaj normalnog života, davale su ovim nesrećnicima zaostalu platu samo pod uslovima da polože zakletvu kralju od Srbije. Svi oni koji nijesu položili zakletvu bili su primorani i dalje na glad i najveću oskudicu.
4.
Međutim srbijanske vlasti nijesu se zadovoljile na ove "pacifistične" mjere za umirenje crnogorskog naroda i za zadobijanje pristalica. Makar koliko ove mjere bile nehumane i efikasne, one nijesu davale željene rezultate, s toga se je prešlo na efikasnije i sigurnije načine.
Srbijanske vlasti počele su, preko naročito organizovanih bandi, prijetiti smrću svima onima, koji se ne bi izjasnili za aneksiju Crne Gore Srbiji. Između ostalih, takvim načinom, primorani su da na ovu pristanu bivši predsjednik ministarstva: dr Lazo Tomanović i general Janko Vukotić. Kuća ovog posljednjeg bila je opkoljena od bandita pod vođstvom poručnika J. Boškovića i prijećeno mu je smrću ako ne pristane na aneksiju. Istim načinom na pristanak primoran je i mitropolit crnogorski Mitrofan, što je, u povjerenju, on i priznao grofu Salisu, izaslaniku V. Britanije u Crnoj Gori. Grof Salis sigurno nije ovo propustio naznačiti i u svome poznatom referatu vladi V.Britanije, koji, pored svih zahtjeva engleskog parlamenta, nije bio publikovan, i koji bi nesumnjivo potvrdio ova naša iznošenja, iako se jedan veći i užasniji dio zločina odigrao tek pošto je graf Salis napustio Crnu Goru.
Drugi, pak, koji nijesu pristali na aneksiju Crne Gore i položili zakletvu na vjernost kralju Srbije, bili su izloženi najgorim poniženjima i kinjenjima, imanja su im opljačkana, oni zatvoreni itd.
No nijesu samo prvaci namoravani na polaganje zakletve nego od reda svi građani i svaki, koji ne bi položio, bio je sumnjiv i na razne način maltretiran i kinjen a u mnogo slučajeva batinan. Običan je slučaj bio, da ovako "nelojalna" građanina tj. koji nije položio zakletvu, vežu, te da ga vezana vode kroz varoš za vrijeme pazarnog dana, gdje ga je čekala, namještena od vlasti, gomila skupljena od najgoreg ološa i bjelosvjetskih skitnica, koja ga je ružila, pljuvala, tukla itd. I koji je najposlije bez ikakve stvarne krivice bio zatvoren.
Čak su zakletvu morali polagati i mirni seljaci; "vojska Srbijanska opkolila bi iznenada neko selo; seljaci bi bili dotjerani pred crkvu. Svještenik, koga su doveli Srbijanci, izgovarao bi zakletvu, koju su svi seljaci morali ponavljati, držeći jedan drugog za ruke, dok je prvi od njih držao krst. Tako je slučaj npr. Bio u Zeti (podgorička oblast), gdje je srbijanska vojska vodila po selima popa Andriju Dragovića, koji je vršio ove religiozno-političke "manifestacije", koje nijesu vršene ni u dobra srednjevjekovnih despota.
No nijesu samo ljudi primoravani na polaganje zakletve nego čak i žene, ratne udovice, kojima je to postavljeno kao uslov da bi mogle primati ratne pensije.


Kaznene ekspedicije su primoravale nejač u ustaničkim selima da sama pali sopstvene kuće



Prirodno je, da je svako nečovječno i nasilnično postupanje srbijanske vojske i vlasti, o kojem je bilo dosta riječi, izazvalo nov oružan otpor, koji inače nije nikad ni prestajao. Oružani otpor Crnogoraca kvario je namjere Srbije, koja je pošto poto htjela dobiti priznanje nasilne aneksije Crne Gore. S toga je trebalo ma pod koju cijenu i ne birajući sredstva ugušiti ustanak u Crnoj Gori kako bi diplomacija Srbije mogla reći, da narod Crne Gore nije protivan novom stanju. Radi ovoga iz Beograda upućen je kao "specijalista" pukovnik Stojan Popović, koji je svoj krvožedni zanat - ubijanje žena i đece - počeo još 1903. kao učesnik u kukavičkom ubistvu kralja Aleksandra i kraljice Drage, a usavršio ga kasnije u Maćedoniji i Arbaniji. Ovom zločincu (koji, i po svom spoljašnom izgledu, liči više na zvjer nego na čovjeka) povjerena je "vrhovna komanda" za uništenje ustanka u Crnoj Gori.
Evo sredstava kojima se on zadužio za ugušenje ustanka:
1.
Pored regularne vojske, koja je imala da uništi ustanike, prozvane komitadžije, on je obrazovao od varoškog stanovništva tzv. kontra-komite. Svaki građanin, bez obzira na godine starosti, bio je primoran da uzme pušku i da se bori protiv ustaša. Ko ne bi htio poći protiv ustaša, smatran je za sumnjivog i kao takav bio je batinan, zatvaran, a često puta proboden bajonetom.
2.
"Ratne ekspedicije", koje su sastavljene na gornji način morali su ihsranjivati putem kontribucija krajevi u kojima su se vršile "ratne operacije". Žene i djeca primoravana su da nose na leđima za ove divlje horde hranu i municiju u bojnim redovima. To je bila kazna za stanovništvo sela za to što su se u okolini nalazili ustaši, koji su - po pretpostavci ovih zlikovaca - bili u vezi sa stanovništvom.
3.
Sela, u kojima su se pojavili ustaše, ili kuće ustaša, bila su u većini slučajeva opljačkana ili bombardovana, ili, pak, zapaljena. Da bi, ipak, kazna bila veća, primoravali su žene ili starce, koje su zatekli u kući, da sami pale sopstvene kuće.
4.
Zabranjeno je ići iz sela u selo bez naročite dozvole vlasti; a noću po selima ne smije biti po kućama nikakve svjetlosti. Svaki prekršaj ovoga, kažnjavao se batinjanjem.
5.
Da ne bi stanovništvo imalo veze sa ustanicima, stanovništvo više sela dovedeno je u jedno selo, koje se čuvalo sa svake strane vojnom silom. Na taj način prepunjavane su inače male i mizerne seoske kuće, što je svakako doprinijelo širenju raznih bolijesti i ogromnom broju umiranja, naročito djece.
6.
Sa porodicama ustaša mnogo se radikalnije postupalo: starci, žene (čak i trudne) i djeca tjerani su u zatvor, gdje su bez pokrivača, o samom hljebu i vodi držani mjesecima. Pošto su u Crnoj Gori zatvoreni malobrojni, oni su zatvarani po privatnim stanovima, podrumima itd. Neke od ovih trudnih žena vršile su porođaj u zatvorima. Jedan znatan broj nevinih zatvorenika pomro je u samim zatvorima ili odmah na "oslobođenju", usljed iznurenosti i bolijesti, zadobijene u zatvoru.

Довољано је прочитати ову прву реченицу и видети да се овде не ради о никаквим меродавним историјским изворима, већ о најобичнијем политичком памфлету Дукљана, који преувеличавајући и измишљајући догађаје покушавају да прекроје историју и стварају раздор и мржњу међу Србима.
Поштовани господине Милогорац, моји претци Црногорци су учествовали у томе о чему причате, моји предци Црногорцуи су се борили за српство, од Мојковца, преко Албаније, Солуна, па све до Скадра и Цетиња. Моји претци, опет наглашавам Црногорци, су бранили Цетиње од црногорских сепаратиста за време Божићне побуне. Чињеница је да је велика већина Црногораца (термин Црногорац користим као географску одредницу, не као националност) био за присаједињење са Србијом, што је јасно испољено и на великој Народној скупштини у подгорици 26. новембра 1918. године. Побуна која је уследила је пре била сукоб између присталица две династије, него сукоб између црногорске и србијанске војске, што се види из тога да су најславнији црногорски јунаци као што су генерали Вукотић и Мартиновић, били на про-српској страни. Тачно је да се династија Карађорђевића у одрећеној мери огрешила о династију Петровића, али се то никако не може представити као сукоб између народа у Србији и Црној Гори, као што то ви дукљани желите да прикажете у својим настојањима да посејете раздор и мржњу. И сам краљ Никола је осудио побуну и позвао сукобљене стране на "мир и братско разумевање", истичући да се унутарцрногорском сукобу радују само непријатељи.

Сви ви који оспоравате српство Црногораца, па и самог краља Николе, треба да знате шта је он рекао приликом проглашења Црне Горе за краљевину 28. августа 1910. године: "Свестан славне улоге ових наших страна у историји српскога народа за време моћних краљева и господара негдашње Зете, колевке славних Немањића..., ја одобравам... да се обнови старо краљевско достојанство мојој држави... Ја примам краљевско достојанство тврдо убеђен да ће све Велесиле са благовољењем поздравити, поред једне Краљевине у Српском Подунављу, ову другу у Српском Приморју..., а Словенство и сви Срби као једно још више јемство за опстанак и бољу будућност Српског племена..".

Ово нема везе са памећу.Да тако говоре малоумни,радикално настројени и необразовани људи.Да,вама су то причали тамо некакви "преци".сада ћете ви то боље знати од нас Црногораца лично.Ви само натављате ту политику Београда-ту лаж и жељу да другима надмећете своју власт.Ништа ту ново није.наравно називаћете ме Дукљанином јер сте као већина људи из Србије (због лошег нивоа културе и не просвећености) склони демагошким оаролама.О,како сте ви ту добри?-ма нема вам равноих!
Имате ви већих проблема него да гледате наша посла.Косово је територија на коју нажалост не смете да присмрдите слободно као некада.Тамо се шиптарија слободно возика,Срби живе као у гету,а ви?-ви лупате главу о Црној Гори и већ је дјелите на северни и јужни део?
Црна Гора је веч 10-ак година изборима показивала своју вољу упркос таквим Србијанским паролама,и речима мржње.Покушаввали сте преко ови јадника (бивших Момирових сабораца) да побједите али нисте нити ћете икада више успјети.Ода,наравно наћи ћете ви погрдне надимке за нас али кога је још брига за то? Српски народ је због таквих паролаша остао без својих територија па их готово нема у Хрватској,у Книн сте се клели,и у Вуковар такође?-па гдје су? Да не говоримо колико сте се клели паролама у Косово?! Онај ко би тада другачије проговорио био би издајник за вас-а управо такви паролаши као ви постадоше издајници!
Срамно напуштање Косова,бедна капитулација која је по старом добром Српском обичају претворена у пјесму и опште народно весеље!
Да,повлачили сте се и пјевали?!?!?!?!?!?!?!?!
Ђе то има у нормалном свјету који је при чистој свјести?
ваздан сте дозвољавали да вас глупим паролама заведу и до губитника направе некаквим побједницима.Побједницима који сад Косово гледају преко  малих тв екрана!
Гледајте зато своја посла која су вам преча а Црна Гора ће да гледа своја.
Морате већ једном да схватите да је доста ваших лажи,ако ваш народ то мора да трпи-други не морају и неће!
многи Српски политичари се у кафанама курче са пјесмом Видовдан,али то је нажалост једино мјесто ђе можете да се са тим курчите.Нисте у стању да пошаљете преговарачки тим који ће имати исти заједнички став!
Па како онда очекујете да се шиптарчине и ,еђународна заједница сложи са вама када не можете ни сами међусобно.Джаба вам те пропале пароле.И да знте поштовани члану форума-Дукља је некадашња Црна Гора и зато је неописиво мрзите јер ту чињеницу не можете да оборите.
Стога ај на Косово-јер тамо су ваши проблеми а не у нашој Црној Гори!