Njih dvoje su već dugo zajedno. Možda su venčani, možda nisu, ali svakako su već godinama zajedno. Slažu se odlično. Vole se i paze se, nema nikakvih sukoba među njima, bar ne onih većih; svima koji ih znaju izgledaju kao predivan par. Sve sjajno funkcioniše u njihovoj vezi, izuzev jedne stvari: ne vode ljubav; da budemo precizniji, nema penetrativnog seksa. Uživaju u nežnostima, fizički su veoma bliski, uživaju u petingu - ali penetrativnog seksa nema. Ova pojava naziva se neiskorišćeni brak ili neiskorišćena seksualna veza.

U slučaju neiskorišćenog braka postoji seksualna želja. Postoji jaka seksualna privlačnost među partnerima. Međutim, do penetrativnog seksa ne dolazi. Parovi s ovakvim problemom sasvim se naviknu na to, čak ni najbližim prijateljima ne pričaju o tome, i tako bi najverovatnije mogli doveka - kad ne bi želeli decu. Tek tada se ovakvi parovi obraćaju stručnjaku za pomoć i tek tada saznaju da ovakav poremećaj uopšte nije redak, da nisu jedini, čak ni retki, s takvim problemom.

Uzrok ovog poremećaja najčešće potiče od ženinog užasnog straha od penetrativnog seksa. Po pravilu, one nemaju nikakvo iskustvo s penetrativnim seksom i zamišljaju da će ih to užasno boleti. Zato se, kad do pokušaja penetracije dođe, parališu od straha i toliko zgrče da penetracija zaista postane nemoguća. Ne pomaže ni to što je žena pristala na seksualni odnos, ni to što je partner ni na koji način ni na šta ne prisiljava - strah je jednostavno preveliki i grč je previše jak.

Ovakve žene su najčešće bile "tatine devojčice", očevima su bile njihove male princeze za koje nijedan mladić nije bio dovoljno dobar. U takvim porodicama majke su najčešće hladne osobe koje su i same imale problema sa sopstvenom seksualnošću.

Mlada žena koja odraste u takvoj porodici najčešće bude emotivno nezrela i sa svojim partnerom gradi odnos sličan onom koji je imala s ocem. Partnera uglavnom upozna još u srednjoj školi, zabavljanje se nastavi u toku studija, kasnije dođe i brak.

Muškarci u ovakvim vezama najčešće su mirni, povučeni, nežni, stidljivi, osetljivi. Prema partnerki su izuzetno nežni i smesta se povlače kada im ne uspe da u seksualnom činu odu do kraja. Nadaju se, baš kao i njihove partnerke, da će se problem rešiti sam od sebe.

Oba partnera u ovakvoj vezi često su "večiti studenti", možda ne bukvalno, ali su osobe koje odugovlače s rešavanjem egzistencijalnih pitanja i često zavise od ženinih roditelja, i stambeno i materijalno.

Ima li ovakvim parovima leka? Ima. Lek je, na našim prostorima, krajnje nepopularan - zajednička poseta psihoterapeutu; to je neophodno, jer problem i jeste psihološke prirode. Tipično, prvo pitanje koje ovakvi parovi postave kad odu kod psihoterapeuta jeste da li se to samo njima događa, jer oni svoj problem vide kao veliku sramotu koju ni najbližim prijateljima nisu smeli da povere. Obično se malo opuste kada saznaju da se to što se dešava njima dešava i mnogim drugim parovima, da neiskorišćeni brak uopšte nije retka pojava i da je lečenje u najvećem broju slučajeva krunisano uspehom.

Dakle, dobra strana u celoj ovoj priči je to što, ma koliko neiskorišćeni brak delovao kao veliki problem onima koji ga imaju, taj problem uopšte nije nerešiv. Stručnjaci psihoterapeuti u stanju su da uspešno pomognu parovima sa ovim problemom - uspeh se ogleda u svim onim parovima koji su nekad imali taj problem, a danas imaju decu i srećan, potpun seksualni život.