Iz ženskog ugla

Stvarno mi je dosta onih dana

E, ako se pojavi još jedna reklama sa sintagmom "oni dani", stvarno ću da odlepim i da se žalim za kršenje ženskih prava. Osim gomilu spotova za uloške, sad ih slušamo i kad se reklamiraju platne kartice. U pomoć! Znam da muškarci jedva čekaju da naiđu na slabost žena, a "oni dani" su kao stvoreni za to. Kad god vi postavite neko nezgodno pitanje ili dignete frku oko nečega, oni vas sumnjičavo pogledaju i pitaju "A kad ti ono beše treba da dobiješ? ". Više ne možeš ni da se žališ i ništa ne može da ti smeta. Ili je PMS ili su "oni dani". A kako si žena, normalno je da ti nešto stalno fali. Sve smo mi kilavice. Malo sutra. Ne samo da bi poludeli da to doživljavate jednom mesečno pola života, nego bi vam to bilo dovoljno opravdanje za svu lenjost, zaboravnost, neodgovornost. Zato, tišina.

Ipak, najviše me boli što te one dane, i one pre njih, na svim kanalima više pominju žene, nego muškarci. Tako svi znamo kad se to dešava u gaćicama Isidore Bijelice na čemu je neverovatno uporno tokom jedne iste emisije, naravno na "Pinku" (koji ne hvatam, ali čitava redakcija danima preprečava) insistirala voditeljka Jelena Alimpić-Bačić. E, crkli bi bez tog podatka.

Toliko mi se smučilo na šta se svodi jedan prirodan fenomen vulgarizovan do kraja i ismejan više nego bilo koji drugi. Na bednu rabljenu sintagmu "oni dani". Da se pokaže da žene, i prirodom nesavršene, imaju dane kad nisu ni za šta. A da oni te dane nemaju. Da je njima svaki dan isti.

Izvor: Glas Javnosti \ Milica Bjelovuk

Iz muškog ugla

Stvarno mi je dosta onih dana

Došli su i "oni dani". Hodaš na prstima, provlačiš se na prstima, trudiš se da je ni na koji način ne uznemiriš. Slatkorečiv si, napadno uslužan i ljubazan, a sve vreme te obliva sitan, hladan znoj. "Kako si, maco, jel' ti treba nešto maco, ja ću maco... " Jer ti znaš vrlo dobro: dovoljan je samo jedan pogrešan korak (ponekad i nijedan) i ona će se pretvoriti u divlju zver. Nama nikad neće biti jasno šta je tu toliko teško kod izbacivanja tog šljama iz utrobe, ali ženski životi se, izgleda, vrte oko toga. Puna su im usta toga "kako je grozno bilo" i kako je "malo falilo da polude". Deset dana čekaju da "to" dođe, pa onda to traje, pa se deset dana oporavljaju, pa sve ispočetka.

Dakle, da nastavimo priču: slučajno si uradio nešto "pogrešno" (kao na primer ovlaš pogledao kroz prozor). Odmah počinje: "Ti mene više ne voliš". Pa onda histerično brizne u plač. Onda skloni ruke sa lica, a ti vidiš da joj se u očima crveni demonski plamen. Dok ti knedla stoji u grlu, uspevaš da procviliš "izvini", ali to je samo dodatno iritira. Odjednom počinje da se smeje, još histeričnije nego što je plakala. Onda se smiri i kaže ono čuveno "izvini, malo sam nervozna, znaš, ženski problemi... "

Ženski problemi? Pa ne bi se baš reklo da su samo ženski. Svaki muškarac koji je ikada bio u vezi koja je trajala duže od 27 dana zna o čemu pričam: ma koliko njoj bilo muka, ma koliko je bolelo, ma koliko bila nervozna ili tužna, ti ćeš osetiti svaki deo toga.

Izvor: Glas Javnosti \ I. Ć.

Meni je stvarno dosta svih njihovih(muskih)izgovora i nespremnosti da zive

 

Jeste... a kad se muskarac razboli... onda je to: umirem...