Mesto price isto: Kiticeva kafana. Vreme - kako oce onaj sto cita. I sto se tice godisnjeg doba, i doba dana. To je zato, jer je Joca uvek bio u kafanu. Isti kafanski sto aranziran sa cokanjcici tek donesene rakije. I slanik - samo sa so, da Gapa moze da mezi (Gapa je Jocin pobratim, al od to kasnije). Isti i drugari.
Napomena: Joca nikad nije lovio zajci s prolece. Samo u leto, jesen i zimu. Taman posla u prolece. Pa graota, da ubije neku zajku - pa da njeni zajciki, tek sto su se okotili, postanu sirocici.

- E cika Joco, lako ti je bilo leti da vacas zajci. Al kako vatas zajci kad je zima?, pitaju cika Jocu ti drugari - slusaoci.
- Kako? zacudjeno ce gi pogleda cika Joca. Mnogo lakse i mnogo jeftinje nego leti.
- ???, cudeci se zagledaju se jedan u drugog ti drugari sto sedu oko cika Jocu.
- Vi znate onoj moje lojze u Sokolicu, uverljivo se unosi cika Joca svakom od ti drugari u lice, kako koj vinograd i grojze pominje. Imam ja jos jedno lojze u Crkveni potok. I jedno u Tursku stranu, iza Cair bair. Imam i na druga mesta ... na sva mesta imam po nekolko vinograda. A grojze? Nema sorta koju nemam: prokuac, belo, crno, plovdina - podinska ...
to je bre najsladje grojze, pa hamburg, pa afusalija, pa tamnjanika, pa slivovo, onda - bivolje oko, pa petlova muda ..
- A bre cika Joco, pricas li ti od vinograd ili od tepanje zajci???, u glas ce upitaju ti sto ga slusaju.
- Pa od zajci, ne od majmuni - bas ste vi neki majmuni!, obrecnu se cika Joca na nji. I nastavi: Podjem ti ja posle rucak, nisam teo da se odmaram, u taj vinograd u Sokolicu. Jedva dodjo. Sneg dovde (pokazuje cika Joca rukom do kolena) ... more dovde (pokazuje cika Joca rukom do iznad kolena). Bogami bio je dovde (pokazuje cika Joca rukom do pojas i umori se od pokazivanje kolki je bio sneg - inace bi nastavio da objasnjava da je sneg bio dublji nego sto je on bio visok, pa uzdahnu "Uh, majku mu, umori se. Cekaj malo da odmorim." Otpi cika Joca dobar gutljaj rakije, opet uzdahnu i strese se, pa nastavi:
Stigo nekako u vinograd. Pridjo pored onu prasku u donji matornik, izvadi onaj fenjer sto sam poneo od kucu kad sam poso. Priveza ga s jedan dugacak kanap i upali fitilj. Ostavi ga pod prasku a ja polak, polak - kako odmotavam kanap - tako idem prema kolibu sto je u gornji matornik. Otvorim vrata od kolibu, a sve odmotavam onaj kanap sto sam vezao fenjer na njega - i udjem u kolibu. Zatvorim vrata, malko ostavim da mogu da zvirim i sednem na jedno tronosce sto bilo u kolibu. U jednu ruku drzim kraj od kanap, s drugi jedno frtaljce rakiju i malo-malo gucnem. Ete ga pada rani mrak. Fenjer - tamo kude sam ga ostavio, svetli. Pade mrak sasvim. Noc. Tamnina. Gucnem iz onu frtaljku, zvirnem kroz vrata - vidim: oko fenjer se poceli da skupljaju zajci. Mislu - vatra, pa da se ugreju. Sve ovako rade sa sa prednje sapice (pokazuje rukama cika Joca kako zajci prinose sapice na fenjer). E tu ste! kazem ja u sebe. Ne smem na glas, ce me cuju. Gucnem ja ponovo rakiju. Cekam - nek se skupu vise. Tek poceli da dolazu. Opet gucnem - zvirnem, gucnem - zvirnem: OHO ... vidim, cela ceta zajci. Sad cu vi TO i TO, kazem ja u sebe - pa pocnem polak-polak da vucem onaj kanap i da ga namotavam preko ruku u kalem. Kako ja namotavam onaj kanap - tako privlacim fenjer nakud kolibu. Zajci idu za fenjer. Ovako (pokazuje cika Joca). Opet. gucnem iz onu frtaljku - pa opet polak-polak nastavim da vucem kanap ... Neprimetno otvorim sirkom vrata od kolibu, stanem iza nji - i uvucem fenjer u kolibu. I napunim gu sa zajci.

prava lovacka prica