OGROMAN kompleks voćarskih plantaža u Boleču, koji pripada "Poljoprivrednom kombinatu Beograd" u nedelju uveče umalo da zadesi ekološka katastrofa! U hladnjači koja se nalazi u jednoj od prostorija pukla je dotrajala cev i iscurelo je oko 500 litara amonijaka. Opasna materija izlila se u zaštitni bazen, koji su radnici i vatrogasci odmah napunili vodom i sprečili veću havariju. Tom prilikom niko od zaposlenih nije povređen.
- Pucanje je izbilo oko 21.30 časova na postrojenjima u bazenu, gde je smešten amonijak i instalacije. Dežurni radnici odmah su obavestili nadležne, a ubrzo su stigli i inspektori za zaštitu životne sredine - rekao nam je juče Žarko Radenović, direktor PKB voćarskih plantaža u Boleču.
Brzom intervencijom 20 vatrogasaca sprečeno je dalje oticanje otrova, a bazen u koji se on izlio odmah su nasute velike količine vode. Na mesto su izašle i toksikološke ekipe Gradskog zavoda koje su utvrdile da nema opasnosti po životnu sredinu.
- U prvom momentu u prostorijama i vazduhu osećala se velika koncentracija amonijaka. Takođe, zabeležena su i manja isparavanja u samom naselju, koja su bila iznad dozvoljenih - kaže Branislav Božović, gradski sekretar za zaštitu životne sredine. - Reč je o starim i dotrajalim i sitemima, koji se ne održavaju kako treba. Neophodno je pojačati sve inspekcijske nadzore kako se ovakvi događaji ne bi ponavljali.
Nadležni su dežurali čitave noći kako se otrov ne bi proširio. Nekoliko vatrogasaca ostalo je u objektu i juče i zajedno sa radnicima istakalo zagađenu vodu iz bazena. Kvar koji je doveo do incidenta je otklonjen i preostalo je samo da se saniraju oštećeni delovi. Prema rečima direktora Radenovića, hladnjača će već danas biti spremna za rad.
Inače, PKB kompleks u Boleču je najveći voćarski kombinat u zemlji, u okviru kojeg se nalazi najmodernija hladnjača na Balkanu zapremine 20 hiljada tona.

SIMPTOMI
AMONIJAK je toksični gas, izuzetno opasan čak i u malim količinama. Izaziva konjuktivitis i prolazni gubitak vida. Često prouzrokuje kašalj i bol u plućima. Posle dužeg izlaganja mogu se pojaviti otok pluća i gušenje. Ova otrovna supstanca ne reaguje na lekove, pa je moguća i smrt. Do pojave prvih simptoma može proći i do 24 časa, pa se svima koji su bili izloženi ovoj materiji savetuje da jedan dan provedu pod nadzorom lekara.

NEMA OPASNOSTI?
PREVRTANJE cisterni, curenje toksičnih materija, eksplozije zapaljivih gasova, postale su uobičajena pojava za mnoge sugrađane. Za punih dve nedelje Nove godine, ovo je druga havarija koja je zadesila prestonicu. Iako, su se do sada na gradskim ulicama više puta mogao videti i osetiti mazut, vinilhlorid, amonijak i benzin, stručnjaci tvrde ni u jednom od tih slučajeva nije bilo opasnosti po životnu sredinu.

CURENJE vinilhlorid monomera, amonijaka, benzina, žive, prevrtanje cisterni, ostavljanje buradi sa piralenom gotovo da su postali svakodnevica u Beogradu i njegovoj okolini. Samo u protekloj godini bilo je oko 50 ekoloških akcidenata. Na sve ove katastrofe, ne bi li spasila prestonicu od "uništenja", izlazi Ekotoksikološka ekipa Gradskog zavoda za zaštitu zdravlja, koja je i jedina formirana u Srbiji.
Ministarstvo za zaštitu životne sredine napravilo je projekat opremanja i organizovanja mobilnih i interventnih jedinica, kako bi se ublažile posledice mogućih ekoloških katastrofa.
- Jedan deo operativnih snaga za reagovanje u slučaju hemijskog udesa u Srbiji predstavljaju mobilne ekotoksikološke ekipe, dok drugi čine interventne jedinice za otklanjanje nastalih posledica - kaže Miroslav Nikčević, direktor Uprave za zaštitu životne sredine. - Pored ovog u prestonici oformiće se timovi za reagovanje u Novom Sadu i Nišu, jer nije realno da beogradski pokrije teritoriju cele Srbije.
Kako tvrdi Milan Milutinović, šef Ekotoksikološke ekipe u GZZZ, najveći broj udesa ostaje neobeležen, tako da kod njih godišnje ima prosečno registrovanih 45 akcidenata, a to je mnogo manji broj od realnog.
Prema nepisanom pravilu, najveći broj akcidenata dogodio se u toku noći, vikendima, praznicima ili neradnim danima. Neispravne cisterne, loše stanje pruga, ljudska nemarnost samo su neki od "okidača", mogućih, teških ekoloških katastrofa.
Interventnu jedinicu, koja će biti nadležna za uklanjanje posledica zagađenja, formiraće profesionalne vatrogasne jedinice MUP Republike Srbije, Uprava protivpožarne policije smeštene u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu, Nišu, Pančevu i Subotici.

NIKO NIJE POŠTEĐEN
PREMA analizama GZZZZ akcidenti su se najčećše dešavali na opštinama Čukarica, Savski Venac, Novi Beograd, Voždovac, Rakovica i Palilula. Međutim, ni jedna opština u Beogradu nije pošteđena ove opasnosti. Najcrnje zone i dalje su Termoelektrana Obrenovac, Lazarevačko-Kolubarski basen i južna industrijska zona u Pančevu.