Šesti april: Kralj Petar vozio pod bombama

"Novosti" otkrvaju: Šta je ađutant Petra Drugog Karađorđevića zabeležio 6. aprila 1941. godine: Dnevnik Miodraga K. Rakića otkrio u dvorskom arhivu prof. dr Momčilo Pavlović.



NAJVERNIJI pratilac i čuvar kralja Petra Drugog Karađorđevića u burnim danima od puča 27. marta 1941. do januara 1944. bio je njegov ađutant pukovnik Miodrag K. Rakić, a njegov zaboravljeni dnevnik, vojnički šturo zapisan u običnoj svesci otkrio je u dvorskom arhivu istoričar prof. dr Momčilo Pavlović, direktor Instituta za savremenu istoriju.

Ovo izuzetno svedočanstvo otkriva usamljenog sedamnaestogodišnjeg kralja koji je samo posle nekoliko dana provizorne vlasti izgubio zemlju koja se raspadala pod nemačkim bombama. Šturi zapisi otkrivaju mladog vladara kome referišu ministri, koji sa britanskim kolonijalnim namesnicima vodi državničke razgovore, ali i kao radoznalog dečaka - avanturistu koji kupuje automobil da bi u izbeglištvu obilazio biblijske predele Palestine. Dnevnik se okončava 6. juna 1944. kad kralja Petra Britanci prebacuju u London, u čeljusti svetske politike od koje ni verni ađutant ne može da ga zaštiti.

Rakićevo danonoćno dežurstvo na dvoru počinje 28. marta 1941. ujutro, kad ga iz kućnog pritvora pučisti šalju kao ađutanta mladom Petru, koji nije svestan šta mu se dešava.

- Bio je strašnio bled, šetao je kroz dvor s dva revolvera - beleži Rakić.

- Dočekao me je rečima „Šta se to događa? Molim vas da me ne ostavljate i spavajte ovde u dvoru“. Tako sam ušao u Dvor 28. marta u 11 časova i više sa Dedinja nisam izašao dok nisam sa kraljem napustio Beograd i krenuo za Bosnu, odatle za Crnu Goru i dalje za Grčku...

Nemački avioni su 6. aprila 1941. udarili svom snagom na Srbiju, pošto su slovenački i hrvatski kvislinzi već izjavili lojalnost Hitleru i sabotirali mobilizaciju jugoslovenske vojske.

- U 3.30 časova uzbuna, javljeno da se pojavilo 100 neprijateljskih aviona prema Senti - zapisao je Rakić.

- NJ. V. Kralj sa dežurnim ađutantom i ordonans oficirom sišao je u sklonište gde je ostao do 5 časova, kad je javljeno da je uzbuna prestala. U 6.55 utrčao je u sobu dežurnog ađutanta civilni žandarm i izvestio o velikoj grupi neprijateljskih aviona. Kralj je odmah probuđen, a za to vreme već su padale bombe na dvorac Dedinje. Za vreme silaska NJ. V. kralja u sklonište pale su tri bombe pored samog belog Dvora“

Kralj uprkos žestokom bombardovanju ne može da izdrži sve vreme u skloništu i povremeno izlazi. Bombe su prestale da padaju tačno u 12.30, a kralj u pratnji Rakića, maršala i ministra dvora i „oružanog oficira“ kreća blindiranim automobilom za Mali Zvornik pravcem Ripanj - Lajkovac - Valjevo - Banja Koviljača - Mali Zvornik.

- Za vreme puta NJ. V.Kralj šofirao je do Lajkovca i od Banje Koviljače do Malog Zvornika, gde je s pratnjom odseo u žandarmerijskoj stanici.

U ponedeljak 7. aprila u 11.30 posećuje ga predsednik vlade general Simović, a u utorak oko 17 i 30 dolazi potpredsednik vlade Vlatko Maček.

U sredu 9. aprila u 4.30 ujutro kralj s pratnjom kreće ka Han-Pijesku. Petar Drugi sam vozi blindirani automobil, a uz njega je samo Rakić.

- NJ. V. Kralj oseća se dobro, sneg jako pada, beleži on. - U toku dana NJ. V. Kralj nekoliko puta je silazio u sklonište zbog najavljenih aviona.



Tek sledećeg dana uveče monarhu referišu ministar vojni general Bogoljub Ilić, i vodeći pučista i komandant vazduhoplovstva general Bora Mirković. Kralj na večeri zadržava samo Ilića. U to vreme pojedine jedinice jugoslovenske vojske još uvek pružaju herojski otpor, ali vlada potpuni haos zbog veleizdaje hrvatskih i slovenačkih oficira. U subotu 12. aprila u 13 časova kralj s pratnjom kreća putem Jabuka-Rogatica-Goražde-Foča-Kalinovik.

- Pred Goraždem, dva neprijateljska bombardera kružili su nad kolonom auta NJ. V. Kralja, te je NJ. V. Kralj s pratnjom napustio auto, a jedan bombarder bacio je bombe na Goražde.

U nedelju 11. aprila u cik zore kralj s pratnjom nastavlja pravcem Kalinovik-Fojnica-Gacko-Bileća-Nikšić, a u manastir Ostrog stiže u dva popodne. Sreće se s patrijarhom Gavrilom i obilazi monahe, a zatim noćio u gornjem manastiru.

- NJ. V. Kralj se dobro oseća ali preko noći mu je bilo dosta hladno u sobi koja je bila sva u kamenu - zapisuje 14. aprila Rakić. - U 9.20 časova došao je kapetan Dragiša Ristić sa porukom predsednika vlade đenerala Simovića da se NJ. V. Kralj što pre ukrca u avion i krene za Grčku. Na brzu ruku spremljene su najpotrebnije stavri i NJ. V.Kralj oprostio se s patrijarhom Gavrilom i odmah se krenulo na letilište u Nikšiću.

S kraljem u avionu od pratnje ostaju Rakić, ministar dvora i lični lekar. U 16 i 45 stižu u Atinu odakle kralja vode u veoma lepu i veliku vilu u Strofilon Kofisiji gde ga je posetio grčki kralj Đorđe. Dva dana kasnije dolazi general Simović i tada Petar Drugi piše svoj prvi proglas Jugoslovenima. Na Veliki petak 18. aprila 1941. godine kralj i ministri s porodicama ukracavaju se u grčkom pristaništu Skaramangi u hidroavion i poleću ka Aleksandriji, odakle nastavljaju put za Jerusalim.

Tek 6. juna kad je Čerčil odlučio, engleska ratna avijacija kralja Petra Drugog prebacuje u London iz kojeg se više nikad neće vratiti u otadžbinu.


U JERUSALIMU
Izolovan od vesti iz svoje zemlje Petar Drugi u Jerusalimu provodi dane u vožnji, povremenim razgovorima s ministrima, a uveče s pratnjom odlazi u bioskop. Rakić beleži da je 13. maj proveo kupajući se na Mrtvom moru, potpuno nesvestan da je tog dana na Ravnoj gori general Draža Mihailović podigao ustanak „za kralja i otadžbinu“.


PUČ ZA AĐUTANTA

PUKOVNIK Rakić ostaje uz svog mladog i neiskusnog suverena sve do 1944. godine kad je „neočekivano, iznenadno i na prepad“ uklonjen iz dvora. Jedan savremenik sa žaljenjem konstatuje: „Rakić je bio uz kralja od rata i on ga je iz zemlje izveo. On je s pravom očekivao lepši rastanak“ i napominje da je uklonjen na zahtev vođa puča iz 1941. godine poznatih britanskih marioneta.

Dnevnik zaboravljenog pukovnika objavljen je u zborniku 27. mart 1941. godine u izdanju Instituta za savremenu istoriju i Fonda kraljevski dvor, a „Novosti“ ekskluzivno objavljuju.

Izvor: Novosti

Kralj Petar ll nije abdicirao

Pronađena nova dokumenta koja rasvetljavaju sudbinu poslednjeg jugoslovenskog monarha. Odbio britanski zahtev da potpiše odlazak sa vlasti.



KRALJ Petar Drugi nikada nije abdicirao, jer o tome ne postoji nijedan zvaničan dokument. Informacije o tome predstavljale su propagandu komunističkog režima Josipa Broza Tita.

Ovo su u četvrtak iznela trojica istoričara, pozivajući se i predstavljajući dva dokumenta koji, po njima, dokazuju iznetu tvrdnju. Dokumenti potiču iz zaostavštine advokata Ranka Brašića i odnose se na 1945. i 1946. godinu - rečeno je na konferenciji za novinare koju je organizovala Kancelarija princa Aleksandra Karađorđevića.

- Sudbina poslednjeg jugoslovenskog kralja i monarhije, koja još nije razrešena, teško je pitanje za republiku u kojoj živimo. Jedna od teza o monarhiji kaže da je kralj Petar Drugi svrgnut, druga da je abdicirao, a da se monarhija sama ugasila. To nisu naučne teze i nauka nema saznanja da je kralj abdicirao, a da se monarhija sama ugasila. To potvrđuju i dokumenta advokata Ranka Brašića iz Amerike, savetnika kralja Petra, koja su pronađena u njegovoj zaostavštini - rekao je istoričar Čedomir Antić.

Dokumenti predstavljeni na konferenciji za novinare sadrže pismo dr Vladimira Ribara, iz Jugoslovenske kraljevske ambasade u Londonu, naslovljeno Nj.V.K. Petru Drugom, sa datumom 27. april 1945, Izveštaj Kraljevskog namesništva kralju Petru Drugom, sa datumom 9. jun 1945. godine, i pismo britanskog kralja Džordža VI upućeno „Dragom bratu i rođaku, Vašem Veličanstvu Kralju Petru Drgom“, datirano 21. februar 1946. godine.

Objašnjavajući istorijski kontekst značaja ovih dokumenata istoričar dr Ljubodrag Dimić je rekao da je premijer Vinston Čerčil, da bi zaštitio britanske interese na Balkanu, podržao Josipa Broza, a od kralja Petra tražio da se odrekne Draže Mihailovića, prikloni Titu ili da abdicira.

- Pritisak na kralja sa svih strana, iz Londona, iz Vašingtona, iz Beograda tokom 1944. i 1945. godine, bio je brutalan. Iz pisama se vidi da su se kralju Petru Drugom kao monarhu obraćali i britanski premijer, i članovi Jugoslovenske kraljevske vlade u Londonu, kao i predstavnici Titove vlasti iz Beograda. Ova dokumenta govore da je kralj Petar Drugi bio vladar do komunističkih i nelegalnih izbora u jesen 1945. godine - kaže dr Ljubodrag Dimić.

Kralj je primoran, kazuju istoričari, da vlast preda Namesništvu, koje je raspustio 1945. godine, o čemu postoji trag u Titovom pismu, ali zvanični dokument o raspuštanju istoričari nisu našli. Zato se ovaj potez često tumači kao abdikacija. Godine 1945. preneo je ovlašćanja na Namesništvo, i ocenio da „Namesništvo ne znači abdikaciju“.

- Nema ni dokumenta o tome da je kralj Petar Drugi potpisao abdikaciju. Britanci su od kralja prećutno tražili da abdicira, ali Petar Drugi takav akt nije potpisao. Međutim, kako tog dokumenta nema u istorijskim arhivima, ima tumačenja da je kralj abdicirao. Na to postoji kraljev odgovor u jednom pismu: „Neću u interesu naroda adbicirati dok sam ustavni kralj“ - naveo je Pavlović.

Da je Titova država Karađorđevića tretirala kao monarha, govori i činjenica da je poslala svoju delegaciju na rođenje prestolonaslednika Aleksandra, 1945. godine u London. Čak je i Udba, koja je posle 1945. godine špijunirala Petra Drugog Karađorđevića o njemu u svojim izveštajima, pisala kao o kralju, naglasili su istoričari.

- Status porodice Karađorđević i poslednjeg jugoslovenskog kralja nije rešen, jer je monarhija nasilno ukinuta. Rešenje ovog pitanja je bitno za našu istoriju, ali i za sudbinu porodice Karađorđević. Da bi prestolonaslednik Aleksandar Drugi Karađorđević postao kralj, neophodno je da za to bude većina stanovnika Srbije - objasnio je dr Ljubodrag Dimić.

TITO IZBEGAO SUSRET SA PETROM
- ČERČIL je još početkom rata pokušavao da spoji Tita i kralja Petra. Odveo je Tita na Vis, gde je Čerčil brodom trebalo da doveze kralja Petra Drugog, kako bi se „slučajno“ sreli i razgovarali. Broz je, međutim, iskoristio prelet ruskih aviona, i sa njima odleteo u Moskvu - svedoči istoričar dr Ljubodrag Dimić.

Izvor: Novosti

Dan sećanja na bombardovanje

U Srbiji se danas obeležava Dan sećanja na žrtve nemačke agresije na Kraljevinu Jugoslaviju koja je počela 6. aprila 1941. godina intenzivnim bombardovanjem i masovnim razaranjem Beograda.



BEOGRAD - U Srbiji se danas obeležava Dan sećanja na žrtve nemačke agresije na Kraljevinu Jugoslaviju koja je počela 6. aprila 1941. godina intenzivnim bombardovanjem i masovnim razaranjem Beograda.
Napad armade Hitlerovog "Trećeg Rajha" počeo je bez objave rata, uprkos tome što je vlada nekoliko dana ranije Beograd proglasila "otvorenim (nebranjenim) gradom".
Prve bombe pale su na Beograd tog nedeljnog jutra, 6. aprila 1941. godine, u 6:30 sati, dok je ogromna većina stanovnika srpske prestonice još spavala.

Nemački bombarderi su istog dana u četiri navrata razornim i zapaljivim bombama zasuli grad, a oko 16 časova iz pravca Rumunije doletelo je tridesetak zloglasnih bombardera "štuka" iz kojih se pucalo po kolonama izbeglica, dok su panično napuštale razoreni grad.
Avioni su poletali sa aerodroma iz Beča, Graca i Arada, a Beograd su 6. i 7. aprila tepihom bombi zasula 484 aviona "Luftvafe".
Tadašnja prestonica Kraljevine Jugoslavije ponovo je napadnuta 11. i 12. aprila, napadi su trajali i noću, a na nju je izručeno 440 tona smrtnog tovara.
Tačan broj žrtava nikada nije precizno utvrđen.
Na spisku stradalih u srpskoj prestonici, koja je tada imala 370.000 stanovnika, vodi se 2.274 poginulih, ali se procenjuje da je stradalo oko 4.000 građana.
Grad je pretrpeo neprocenjivu materijalnu štetu - potpuno je razoreno 714, a teže oštećeno 1.888 zgrada, dok je delimično oštećeno 6.829, među njima i zgrada Starog dvora, čija je kupola srušena. Gađane su gusto naseljene četvrti, bolnice, Učiteljski dom, Kalenić pijaca, Železnicka stanica, Glavna pošta, zemunski aerodrom.
U porti Vaznesenjske crkve, prvog dana agresije, pobijeno je i ranjeno nekoliko stotina civila, a više stotina građana je stradalo kada je direktno pogođeno gradsko sklonište u Karađorđevom parku.
Potpuno je uništeno zdanje Narodne biblioteke Srbije na Kosančićevom vencu, podignuto 1832. godine.
Bila je to jedina nacionalna biblioteka koja je namerno napadnuta i uništena tokom Drugog svetskog rata, a u požaru, izazvanom zapaljivim bombama, nestao je ceo fond od oko 350.000 knjiga, uključujući i srednjovekovne spise neprocenjive vrednosti.
Biblioteka je imala i zbirke turskih rukopisa, više od 200 starih štampanih knjiga od 15. do 17. veka, starih karata, gravira, umetničkih slika i novina, kao i sve knjige štampane u Srbiji i susednim zemljama od 1832. godine.
Sudbina Kraljevine Jugoslavije bila je odlučena pučem i demonstracijama 27. marta 1941. godine u Beogradu protiv Trojnog pakta koji je dva dana ranije sklopila tadašnja vlada Cveković-Maček. To je razjarilo nacistickog vođu Adolfa Hitlera, jer je poremetilo nemacke planove na Sovjetski Savez, pa je istog dana na osnovu njegove naredbe u operativnom štabu Nemačke armije doneta odluka (Direktiva 25) da se, pored Grcke, i Kraljevina Jugoslavija uništi kao država.
Komanda nemačke četvrte vazdusne flote razradila je plan napada pod nazivom "Kaznena odmazda", kojim je predviđeno i bombardovanje Beograda, a operacijom je komandovao general-pukovnik Aleksandar Ler.
Na aerodromima u susednim zemljama koncentrisano je 2.236 aviona različitih tipova, među kojima 885 lovaca i 1.062 bombardera. Prestonicu Kraljevine Jugoslavije branile su jedinice PVO vazdušne zone Beograd i elitni 6. lovački puk naoružan najsavremenijim lovačkim avionima "mesersmit Me-109E" i, ponosom jugoslovenske vazduhoplovne industrije, nazalost malobrojnim, lovcima IK-3.
Braneči slobodno nebo Beograda, poginulo je 11 pilota 6. lovackog puka kojima se grad odužio sa velikim zakasnjenjem, tek 1997. godine otkrivanjem spomenika na Zemunskom keju kod hotela "Jugoslavija".
I Kraljevo je napadnuto 6. aprila, a u napadu na Niš 8. aprila poginulo oko 600 ljudi.
Do 17. aprila 1941. godine, kada je kapitulirala vojska Kraljevine Jugoslavije bombardovani su i Leskovac, Kragujevac, Novi Sad, kao i više gradova u delovima bivše Kraljevine u kojima su, uglavnom, gađani strateški objekti, uništavani infrastruktura i aerodromi.
Pobeda sila osovine bila je brza i Jugoslavija je kapitulirala za samo 11 dana uprkos nastojanjima kraljevske vojske da zaštiti granice zemlje, a kralj i vlada su tri dana ranije napustili zemlju.
U skladu s generalnim planom "Trećeg Rajha" o njenom uništenju i Hitlerovoj direktivi od 12. aprila, Jugoslavija je raskomadana i podeljena između Nemačke, Mađarske i Bugarske s tim što su Srbiju okupirale Hitlerove snage.
Hrvatska sa ustaškim liderom Antom Pavelićem na čelu, uz podršku Musolinijeve Italije, proglasila je sedam dana pre nego što je okončana invazija, tzv. Nezavisnu državu Hrvatsku, kojoj su pripojene BiH i Srem.
Ova nacistička tvorevina priključila se u Drugom svetskom ratu Silama osovine i stvorila sistem logora smrti u kojima je likvidirano više od 600.000 pravoslavnih Srba 80.000 Roma i 48.000 Jevreja.
Crnoj Gori je obećano ponovno uspostavljanje dinastije Petrović, a u Srbiji je Hitler nametnuo kvislinšku vladu generala Milana Nedića. Prema jednom od najboljih poznavalaca istorije Jugoslavije, u šestoaprilskom ratu je bilo oko 20.000 stradalih, ali je to bio samo početak četverogodišnje borbe za oslobođenje tokom koje će na prostorima bivše Jugoslavije život izgubiti više od 1,5 miliona ljudi.

POMEN ŽRTVAMA BOMBARDOVANjA
Predstavnici grada Beograda, Ministarstva rada i socijalne politike, SUBNOR i udruženja građana, položili su danas vence na spomenik žrtvama bombardovanja Beograda 6. aprila 1941. godine.
Predsednik Skupštine grada Beograda Aleksandar Antić, izjavio je da je tokom bombardovanja glavnog grada 1941. godine, poginulo više hiljada građana i da je pričinjena velika materijalna šteta.
"Obaveza svih nas je da čuvamo sećanje na sve te ljude. Te stvari, Beograd i Beograđani ne smeju da zaborave."
Predsednik Udruženja Beograđana 6. april Stevan Stojanović izjavio je da je na Novom groblju sahranjen veliki broj Beograđana, koji su stradali u bombardovanju pre 69 godina.

Izvor: Novosti

Dan kada je stradala Narodna biblioteka

Pre sedam decenija, u nemačkom bombardovanju uništena do temelja Narodna biblioteka. Nepovratno izgubljeni dragoceni rukopisi, neki datirali iz 12. i 13. veka.

NEPROCENJIVO kulturno blago, gotovo celokupno pamćenje srpskog naroda sabrano u knjige, pre tačno 70 godina otišlo je u prah i pepeo, kada je pogođena nemačkim bombama, do temelja izgorela Narodna biblioteka na Kosančićevom vencu.

Toga jutra nebo nad Beogradom zaparalo je 230 bombardera i 120 lovaca. "Štuke", "junkersi", "meseršmiti", tepihom bombi razarali su zgrade, ulice, trgove... Rasejali strah i paniku, u smrt oterali hiljade naših sugrađana. Oko četiri sata po podne, zapaljive bombe pale su i na adresu Kosančićev venac 14, na dom srpske pismenosti.




Požar koji se neumoljivo širio progutao je 300.000 knjiga, 1.500 srednjovekovnih rukopisnih knjiga (mnoge od njih nisu bile proučene), originalne rukopise na pergamentu, povelje, kraljevska, carska i crkvena dokumenta, brojne zbirke turskih rukopisa, stare štampane knjige iz 15, 16. i 17. veka, stare mape, gravire, originalna muzička dela, novine...

Zauvek su nestali spomenici naše duhovnosti poput "Tipika svetog Save Jerusalimskog" iz 1319. (u prevodu arhiepiskopa Nikodima), prizrensko "Četvorojevanđelje" na pergamentu sa srpskim recenzijama, "Oktoih" iz 12. i 13. veka, koji su među našim najstarijim rukopisima, "Aleksandride" iz 14. i 15. veka sa minijaturama na kojima je bio prvi prikaz pirata... Nažalost, nikada tačno nije utvrđeno koliko se i kakvo blago čuvalo u Narodnoj biblioteci, jer su u zgradi izgoreli i katalozi. Jedno je sigurno: sa zgarišta nije izvučena nijedna cela knjiga.

Požar posle bombardovanja trajao je nekoliko dana, a u opštoj panici i metežu, zgradu biblioteke niko nije gasio. Poslednje su u podrumu izgorele vredne i rukopisne knjige koje su danima pre 6. aprila tu bile spakovane u sanducima i čekale evakuaciju. Naime, već posle potpisivanja Trojnog pakta, očekujući ratno stanje, bio je spreman plan izmeštanja nacionalnog književnog blaga.

Tokom martovskog prevrata, zbog burnih političkih događanja, na knjige se zaboravilo. Postojao je, doduše, jedan individualni vapaj tadašnjeg bibliotekara Đorđa Radojčića, koji je preko svog brata zaposlenog u generalštabu pokušao da nabavi kamione za knjige koje su zaposleni pakovali u sanduke sve do 3. aprila. Nažalost, tog dana, ondašnji upravnik biblioteke Dragoslav Ilić, preneo je naređenje ministra prosvete Miše Trifunovića, da se hitno odustane od priprema za evakuaciju.

U zgradu na Kosančićevom vencu 14, kuća srpske knjige koja je od svog osnivanja stalno menjala prebivalište uselila se 1920. godine. Narodna biblioteka tada dobija od vlade sredstva da kupi zgradu kartonaže na Kosančićevom vencu od industrijalca Milana Vape. Ova zgrada nije bila građena namenski, pa je ubrzo postala tesna i nepogodna. Bibliotekari su sve do 1941. uporno pokušavali da dobiju novu zgradu, ali do nje nisu uspeli da dođu, uglavnom zbog nedostatka novca. Narodna biblioteka je, inače, naša najstarija kulturna institucija. Osnovana je 1832. godine, a bila je smeštena uz samu portu Saborne crkve.

STRADALA I U PRVOM RATU
TOKOM bombardovanja Beograda u Prvom svetskom ratu stradao je deo fonda Narodne biblioteke Srbije. Knjige su potom preseljene na više mesta u Beogradu, Nišu i Kosovskoj Mitrovici. Deo fonda dospeo je i do Sofije, ali je posle rata vraćen. Nestalo je dosta građe, rukopisa, knjiga i novina.

VENCI I SEĆANJA
NA mestu srušene zgrade u sredu u 10 sati vence će položiti predstavnici NBS, Ministarstva kulture, Skupštine grada, udruženje građana "6. april", kao i ambasador SR Nemačke Volfram Mas. Nešto kasnije u Narodnoj biblioteci Srbije biće predstavljeno 796 knjiga izdavačke kuće "Geca Kon" vraćenih iz Lajpciga u Beograd, posle 70 godina. Sećanje na 6. april biće obeleženo i u UKS, u sredu u podne predstavljanjem knjige "Srbi i svet" Radomira Smiljanića i Veselina Dželetovića Pavlova.

KAZNENA ODMAZDA
UKUPAN bilans napada na Beograd beleži da su Nemci u akciji "Kaznena odmazda" u vremenu od 6. do 12. aprila upotrebili 620 bombardera, koji su bacili oko 440 tona bombi. U toku borbi za odbranu Beograda jugoslovenski lovci i protivavionska odbrana uspeli su da obore više od 40 nemačkih bombardera i lovaca, a prema priznanju samog komandanta nemačke 4. vazdušne flote, generala Lera u baze se oko 10 odsto aviona vraćalo sa oštećenjima.

Izvor: Novosti

Skalpel pod "štukama"

Bogat životni put dr Kazimira Vagnera (94) koji je 6. aprila 1941. bio dežurni hirurg Glavne vojne bolnice u prestonici Jugoslavije. Diplomirao u Beogradu 1939. godine, gde i sada živi, prošao zarobljeništvo, i do penzije 1970. godine bio ugledan lekar. U braku sa Mihaelom već punih 65 godina.

DEŽURNI hirurg Glavne vojne bolnice u Beogradu 6. aprila 1941. godine bio je Kazimir Vagner, tadašnji poručnik vojske Kraljevine Jugoslavije, koji i danas živi u Beogradu. Vremešan, ali visprenog duha, dočekao nas je u svom stanu u Ustaničkoj ulici zajedno sa suprugom Mihaelom, sa kojom je punih 65 godina u skladnom braku.
Pred reporterima "Novosti" prvo se setio nemačkih "štuka" koje su se obrušile na prestonicu pre 66 godina, kada je, kao mlad hirurg, bio zatečen na dežurstvu.
- Bio sam budan rano ujutru i popeo se na krov Hirurškog odeljenja sa jednim prijateljem vazduhoplovcem - seća se Vagner. - Odjednom smo čuli brujanje, a zatim videli i avione. Onda je počelo da gruva.
Vagner, koji je završio medicinu u Beogradu 1939. godine seća se nekih, "tipično srpskih", situacija. Seća se da su imali nedovoljno lekova i zavoja iako je preko puta glavne upravne zgrade bilo skladište medicinskog materijala. Skladište je bilo zaključano, a ključ kod jednog poručnika koji je tražio da mu se napiše trebovanje. "Kakvo trebovanje, dok ti napišem papire, pomreće mi ljudi u bolnici", seća se čika Kazimir reči koje je rekao pre nego što mu je ovaj nesrećnik bacio ključ u ruke.
- Tako smo radili u operacionim salama pet dana i pet noći - seća se Vagner. - Kada je bomba udarila u Fiziološki institut razbila je sve prozore na hirurškom odeljenju pa je nastao haos. Ipak smo se nekako izborili...
Vagner je posle bio prekomandovan u Sarajevo, a u kratkotrajnom aprilskom ratu uskoro je bio uhapšen i deportovan u vojnički logor u Bresavu, u Poljskoj. Zatim je bio prebačen u logor kod Nirnberga, gde je bio zadužen da leči zarobljenike. Seća se kako se tada družio sa Mikom Alasom, koji je u isto vreme dopao zarobljeništva.
- Pošto sam rođen u Poljskoj, odnosno Austrougarskoj, moje prezime su Austrijanci prepravili u "Vagner" što mi je posle, u ratu, pomoglo - seća se čika Kazimir. - Videli su da nisam Jevrej i uskoro me poslali kući. Kada sam stigao u Beograd krajem 1941. godine zazvonio sam na vrata svojih roditelja, a majka me je pitala: "Gospodine, koga tražite?". Nije me prepoznala.
Vagner već 1942. godine upoznaje Mihaelu Polgar i čim ju je video na ulici, rekao je - "Ovo će biti moja žena". I danas se Mihaela rado seća ove rečenice i Kazimirove odlučnosti.
Prošlost porodice Vagner i neobičnosti vezane za ove ljude su bezbrojne. Kako objašnjava Vagner, njegov otac Leopold bio je prvo konjički oficir Austrougarske vojske, ali je posle Prvog svetskog rata postao starešina koga je prihvatio kralj Petar Karađorđević, u vreme Kraljevine SHS. Za vreme stare kraljevine prvo su bili raspoređeni na Kosovo, prvo u Kosovsku Mitrovicu, a potom u Prištinu. Tako je Vagner prvu godinu gimnazije završio u Prištini.
- Iz Prištine smo premešteni u Vršac, odatle u Zagreb gde sam maturirao - seća se Vagner. - Tek kasnije prelazimo u Beograd, gde sam završio studije.
Kazimir Vagner 1944. godine odlazi u partizane, gde dočekuje kraj rata. Od 1946. do 1948. godine bio je jedini lekar za područje opštine Jajce, bez pomoći medicinske sestre ili babice, pa je neretko supruga Mihaela priskakala u pomoć.
Tek posle rata postaje načelnik za informatiku i dokumentaciju na VMA. Bio je jedan od malobrojnih koji poznaje šest svetskih jezika, pa je bilo logično da brine o stručnoj literaturi. Penzionisan je 1970. godine u činu pukovnika.
I, kako u šali kaže, ovo je tek delić svega što je prošao za svoje 94 godine...

OFICIRSKA SABLJA
VAGNEROVI i danas čuvaju oficirsku sablju kraljevske vojske koju je ostavio Kazimirov otac Leopold, sa zavetom da bude predata praunuku Aleksandru koji živi u Londonu i ima osam godina.

OTETA VILA
I VAGNEROVA supruga Mihaela ima raskošnu biografiju. Rođena je Beču, od majke Austrijanke, a otac joj je imao jednu od najlepših vila u Beogradu, iznad današnje ulice Tošin bunar, pored sportskog centra "11. april". Prelepa vila je nacionalizovana, a Mihaela i danas sa puno strasti priča o tome da je red da porodici Polgar ta kuća bude vraćena.

Izvor: Novosti

Ni ovo se ne sme nikada zaboraviti ... iako se neki svojski trude.

izvini i ja kao ijos neko otvorili smo temu jer nije na vrhu u politici, a jeste neki bosanski lonac sestog aprila

Овај дан треба обележавати као дан жалости, јер тад су пале прве српске жртве у крвавом II светском рату и након Немачке агресије и окупације уследила су сва даља страдања нашег народа, што у одмазди окупатора, геноциду усташа и других квислинга, што у грађанском рату. Слава свим жртвама