Šta sve može da ugrozi jednu vezu: Ljubomorni hajduk
Ljubomorno i nesigurno srce će pronaći izvor za sumnjičavost i nepoverenje i u najbezazlenijim gestovima i komentarima partnera

Na početku samo ljubav

Ljubomora postoji otkad je sveta i veka, jednako među bogatima i među siromašnim, pa je postojala i među hajducima. Da je živ Ivan Babejić, poslednji srpski hajduk, mogao bi vam ispričati zanimljivu priču o svom ličnom iskustvu na ovu temu. Pošto je već decenijama mrtav njegovu priču na nauk i opomenu svim muškarcima ispričaću ja.

Babejić je, kao svaki pravi hajduk, imao ljubavnicu, jednu od onih zbog kojih ljubomora ima opravdanje, izvesnu Draginju Petrović, udatu ženu. Draginjin je muž bio pravi primer naglog ali i naivnog Srbina: o nekom prazniku ubio je zeta jer mu je ovaj na rastanku, ’za srećan put’, poljubio ženu. Dok je Draginjin muž u tamnici tražio tračak nade i zrnce svetlosti, zbog ubistva nedužnog i po pitanju ljubomore sasvim nevinog čoveka, ona je tražila sreću. I to u zagrljaju nemilosrdnog Ivana Babejića. Sve dok u njen život nije ušetao Miša Ilić. Tada je po ko zna koji put dokazana naučna činjenica da će žena za svog ljubavnika sve učiniti. Spašće ga i sigurne smrti pod uslovom da ljubavnik broj jedan poveruje u priču o ljubavniku broj dva. U ovom slučaju to je ovako bilo:

Kada je jednog dana nenajavljeno krenuo put Draginjine kuće, Mišu Ilića su na vratima umesto nasmejane ljubavnice dočekali namrgođeni, ljubomorni Ivan Babejić i zjapeća, crna cev razbojnikove puške. Spasla ga je Draginja rečima: „Zar da mi ubiješ najboljeg prijatelja?”.

Prijatelja?

Opasan je ljubomorni hajduk, toliko da je spreman da ubije, ali čak se ni bes surovog Babejića ne može meriti sa besom prevarene i ljubomorne žene. Miša Ilić imao je suprugu i susret sa njom je njega i Draginju koštao skuplje od onoga sa hajdukom. Žene lako ’namirišu’ prevaru i kada je otkriju često su surove u svojoj osveti. Ilićeva žena je, kada je zatekla muža i Draginju u zagrljaju, divlje izbičevala oboje. Prošla je nekažnjeno.

Sve se ovo dešavalo tridesetih godina prošlog veka... Šta se promenilo?

S vremena na vreme čujem kako je ljubomora posledica prave i jake ljubavi. Gde nema ljubomore nema ni ljubavi, kažu. Da li je baš tako?

Ljubomora. Ljubav koja mori.

Kako bi jedna neprijatnost mogla predstavljati suštinski sastojak najlepšeg osećaja na čitavom svetu.

Ljubomora je osećanje koje potiče iz nesigurnosti, pre svega lične, a tek potom u partnera.

Šta li sada radi? Gde li je?

Sa kim?

I vaša će vam veza, umesto da bude putokaz ka mirnoj luci, doneti nespokoj bespregledne i uzburkane pučine u čijim se talasima možete lako udaviti.

Pošto žena poput Draginje nema mnogo, za ljubomoru ćete teško naći pravo opravdanje. Razmislite, nije li pravi izvor ovog neprijatnog osećanja u vama? Pokušajte da na papir stavite sve vaše vrline i osobine zbog kojih bi neko sa vama želeo da bude – niste surovi hajduk grozne naravi, počnite odatle.

Osetićete se bolje, sigurnije. Ljubomorno i nesigurno srce će pronaći izvor za sumnjičavost i nepoverenje i u najbezazlenijim gestovima i komentarima partnera.

Zašto li ga tako gleda?

Šta li je značilo ono što je rekla?

Pitanjima, kada jednom upadnete u tu zamku, nema kraja. Kraj se, na taj način, bliži vašoj vezi.

Borko Pavićević

Izvor: Politika