Nacionalizam je teska droga. Skidanje s te droge je teško. Remisije su neizbežne. Mora se pokušavati više puta. Svaka droga je privlačna, u tome je upravo njena opasnost. Droga nacionalizma je privlačna, jer se pod njom:

    * ne vidi bolna realnost (na njeno mesto stupaju halucinacije, fantazmi, iluzije  privilegovane posebnosti, neostvarive želje, sumanute predstave svemoći);
    * oslobađa od teških zahteva svakodnevnice, razuma i morala (svi ti zahtevi su nepravedni);
    * ukida odgovornost za sopstvenu sudbinu (mi smo a priori nevini, jer smo najlepši, za sve su krivi drugi);

Melem je za ugroženo osećanje samopoštovanja (možda sam ja ništa, ali mi smo sve);

Podstiče slatko samosažaljenje (niko me ne razume, evo šta su mi uradili).

Svaka droga nas kratkotrajno i prividno «usrećuje». Svaka droga nas uvodi u «raj budala». Zato će zavisnik učiniti sve, bez izuzetka, da svoju zavisnost redovno i obilato hrani. Kako ga droga slabi, tako raste strah od apstinenacijalne krize.  Kako raste taj strah, tako se smanjuje sposobnost otpora, inhibicije samodestruktivnog poriva, a stvarnost, u koju bi se trebalo vratiti, postaje sve neprijatnija.  I samim tim droga sve «potrebnija».

Prvi korak je priznavanje problema. Taj korak je zastrašujući i od njega se bolesnik brani samoizolacijom. Bez pomoći spolja, adikcija, pogotovo poodmakla i zapuštena, je nepobediva. Treba ući u Evropsku uniju.

Srdja Popovic, advokat

Аха, где се овде спомиње Ратко Младић и где је та "истина" о њему.

pa to je ta njegova nacionalisticka politika

  lepo rečeno

U ovom slučaju "dileri" te droge su vrh SRS, a ovisnika nažalost ima jako mnogo

U mojoj okolini ima dosta "ovisnika", na njima se tačno mogu videti svi opisani
simptomi

Jeste se napricali?

Lepo.

[Locked]