Председнички програм и циљеви Томислава Николића, кандидата Српске радикалне странке за председника Републике Србије
На предлог председника Српске радикалне странке др Војислава Шешеља, Централна отаџбинска управа српских радикала донела је одлуку да њен кандидат на новембарским изборима 2003. године буде Томислав Николић, заменик председника Српске радикалне странке. Председнички избори представљају најбољу прилику да грађани Србије својом вољом нанесу први пораз досовском режиму и створе услове да стане на пут осионој, бахатој и криминализованој власти.
Томислав Николић не обећава куле и градове, не нуди шарене лаже и не гарантује да ће учинити било шта што превазилази уставне оквире. Уколико добије поверење грађана Србије на председничким изборима, стриктно ће се држати Устава и закона, поштујући надлежности и прерогативе власти које су дате председнику Републике у члану 83. Устава Србије.
1. Победа Томислава Николића на председничким изборима, победа јединог опозиционог кандидата, гарантовала би расписивање ванредних парламентарних избора и суштинске промене на српској политичкој сцени. Томислав Николић ће, одмах по објављивању изборних резултата, позвати председника Владе да поднесе оставку. Ако Зоран Живковић и Дос одбију да поштују исказану вољу грађана, Томислав Николић ће, са пуним легитимитетом и легалитетом, позвати грађане Србије на уличне демонстрације којима ће приморати режим да распише парламентарне изборе.
2. Радикалски председник Србије предложиће Народној скупштини, одмах по окончању парламентарних избора, кандидата за председника Владе поштујући, пре и изнад свега, народну вољу исказану кроз парламентарну већину.
3. Победа Томислава Николића, председничког кандидата српских радикала, омогућила би да се успостави равнотежа политичких снага и постави брана даљем самовлашћу досовског режима.
4. Томислав Николић предлагаће Народној скупштини кандидате за председника и судије Уставног суда у складу са уставним овлашћењима. Судије Уставног суда могу бити искључиво некомпромитовани, врхунски правни стручњаци, који ће поштовати и штитити правне норме, а не политичку вољу. Такав Уставни суд представљаће заштиту принципа правне сигурности и начела владавине права.
5. Томислав Николић, као председник Републике, често би користио право суспензивног вета и враћао неуставне и лоше законске пројекте Скупштини Србије на дораду и поновно изгласавање. Тиме би, уз помоћ и подршку јавности, вршио перманентан притисак на врховно законодавно тело у Србији да доноси само оне законе који су суштински у интересу грађана Србије.
6. Томислав Николић ће, као председник Републике, користити своје право из члана 85. Устава Републике Србије и захтевати да се у присуству медија сучели са министрима Владе Србије, који ће том приликом сваку своју одлуку морати јавно да образложе, да грађанима објасне на основу којих аргумената је поједина одлука донета, као и које би штетне последице из тога могле проистећи. При томе, неће бити милости за чланове Владе, тако да ће свој посао морати много озбиљније да схватају и много квалитетније да обављају. На тај начин јавност ће бити боље обавештена о активностима носилаца власти, па ће принцип транспарентности у раду државних органа, за који су се неки залагали вербално, али не и у пракси, добити своје право значење.
7. Председник Републике члан је Врховног савета одбране. С обзиром на чињеницу да Врховни савет одбране све одлуке доноси консензусом, Томислав Николић спречиће даље уништавање Војске Србије и Црне Горе, у политичко-моралном, али и материјалном погледу. Истовремено, неће дозволити учешће наших војника у окупационим мисијама у Авганистану и Ираку или било где у свету, а инсистираће на поштовању Резолуције број 1244 Савета безбедности Уједињених нација, Војно-техничког споразума из Куманова и повратку Војске Србије и Црне Горе у граничне службе на Косово и Метохију.
8. Томислав Николић обављаће послове из области односа Републике Србије са другим државама и међународним организацијама у складу са законом и највишим државним и националним интересима. Томислав Николић пружиће пуни допринос укључењу Србије у све европске цивилне институције и организације, посебно Европску Унију, истовремено чувајући српску самобитност, национални понос, част и достојанство. Србија може у Европу поносно и усправно, а не мора да пузи и да се понижава, као што то чини сада, у време досовске власти. Такође, Николић ће инсистирати на продубљивању економске и политичке сарадње са Русијом, Кином, арапским земљама, као и са бројним латиноамеричким државама.
9. По Уставу Републике Србије, председник Републике има овлашћење да даје помиловања. Томислав Николић ће, у циљу заштите демократије и основних људских и грађанских права, ослободити од сваке даље законске санкције све оне које је досовски режим прогањао искључиво због њиховог политичког опредељења или израженог мишљења које није било по вољи режимских моћника, оне који су се на било који правно дозвољен начин супротставили актуелној власти и због тога били прогањани.
На помиловање неће моћи да рачунају они који су их током протекле три године досовске самовоље углавном и добијали: шиптарски терористи и сепаратисти, криминалци који су убијали српску децу, недужне грађане ове земље, покушавајући да одвоје Косово и Метохију од Републике Србије. Такође, на помиловање неће моћи да рачунају произвођачи и трговци дрогом, силоватељи, окореле убице, дакле лица која су починила најтежа кривична дела.
10. Томислав Николић ће одликовања додељивати врло ретко, само онима који су својим дугогодишњим радом или својим изузетним поступцима дали велики допринос друштву. На тај начин спречиће се губитак вредности одликовања, а њихови носиоци заиста ће морати да буду веома заслужни грађани.
Председнички избори 16. новембра представљају велику шансу Србије, шансу и наду да Дос-ов режим буде побеђен, да Србијом коначно почну да владају часни, поштени и одговорни људи. Избор Томислава Николића за председника Србије означио би почетак нове политичке ере и гаранцију боље будућности наше отаџбине. Радикално боље!