U kolektivnom centru u Čitluku nemaju gde da se okupaju

Izbeglice spavaju i jedu s pacovima

Stanovi za prognane u kruševačkom naselju Prnjavor, koje je izgradila nemačka humanitarna organizacija "Help", godinu i po dana zvrje prazni

KRUŠEVAC- Stara škola u Čitluku, na neliko kilometara od Kruševca, više podseća na neki oronuli zatvor nego na kolektivni smeštaj izbeglica iz Hrvatske koje je ravno pre deset godina sa svojih ognjišta oduvala "Oluja". U dve zapuštene zgrade, sa čijih plafona kiša pada pravo na ležajeve ovdašnjih stanara, dane i noći odavno provodi 60 porodica. Oni nemaju sobe, ni kupatila, njihovi improvizovani kreveti, poređani jedan iznad drugog, liče na neki vojni karantin u kome su ostale samo nemoćne osobe. Među njima, nekoliko mladića ubijaju bube i jure miševe.

- Ovde je haos. Miševi na sve strane i bube, prava napast. Od njih ne možemo da se odbranimo. Dok sam pio kafu i pojeo parče hleba, jutros sam ubio 313 buba. Svi su nas napustili, vlada zaraza, a da idemo negde, nemamo kud. S miševima i bubama spavamo i jedemo - priča Mirko Dupok iz Obrovca. Kaže da su ga Hrvati u odsustvu osudili na osam godina, a to mu, po njihovom zakonu, dođe 16.

- Osudili su me za rušenje Masliničkog mosta. Ja u tome nisam učestvovao. Oborilo ga je nevreme. Od našeg izbeglištva navršilo se ravno deset godina. Do Beograda smo 15 dana prolazili kroz pravi pakao. Našu grupu iz kolone uputili su za Kruševac. Ovde sam s majkom i ocem. Nemam ni dana radnog staža. Kičmu svaki dan lomim po gradilištima. Neko nešto plati, a neko ništa. Šta ću? Tako nam prolaze izbeglički dani. Nemačka humanitarna organizacija "Help" za nas izgradila je 40 stanova, ali oni već godinu i po dana u kruševačkom naselju Prnjavor zvrje prazni. U zgradu je uloženo pola miliona evra, objekat je odavno završen, a ovdašnji opštinari nas iz meseca u mesec obmanjuju. Ne puštaju nas da uđemo u naše stanove - kaže Mirko Dupar.

- Donose nam neku masnu hranu koja nije ni za šta. Humanitarci su nas napustili, ne dobijamo više nikakvu pomoć ni od koga. Prepušteni smo sami sebi i ovim bubama i miševima. Najgore je što nemamo gde da se okupamo - kaže Dragica Simović iz Knina. Mirko kaže da se muškarci, po povratku sa gradilišta, kupaju u Moravi.

U kolektivnom centru nekolicinu stanara umotani u čaršave, braneći se od insekata i glodara, zdušno preko TV prate suđenje u Hagu. Kažu da na sud nisu pozvani svi odgovorni.

- Nije kriv samo Milošević. I Mesić je kriv za zločine, a i mnogi pored njega - uverena je Dragica Simović.
- Naš život gori je od pasjeg. Evo, imamo neki šporet. Ali, tu, u dva kvadrata, ograđena najlonom, kuvamo, jedemo i spavamo ja, otac, majka i sestra. Iz ve-ceja izbila je zaraza. Guši nas neka memla. U opštini nam stalno obećavaju da ćemo se useliti u naše stanove, a od toga, evo, godinu i po dana ništa. Oni u ovom centru plaćaju struju i vodu, a tamo, u našoj zgradi, daju plate za tri čuvara - kaže Đura Treskavica.

U Komesarijatu za izbeglice i raseljene u Kruševcu potvrdili su da je zgrada za 38 izbegličkih porodica u Prnjavoru odavno završena i da je nadležna komisija odobrila upotrebu stanova. Problem je samo što niko "ne zna" tačno kad će izbeglice napustiti kolektivni centar u Čitluku.

Blic \ R. Barjaktarević

Uzas stvarno