Flamanski separatisti najbolje prošli na izborima
Podelu Belgije bi podržala samo manjina
N. Vlačo | 15. 06. 2010. - 00:02h | Foto: AFP | Komentara: 4

Najveći dobitnik vanrednih parlamentarnih izbora u Belgiji je separatistički nastrojeni Novi flamanski savez, koji je sa 27 osvojenih mandata postao najjača stranka u 150-članom parlamentu. Bart de Vever, lider te stranke, koji je svojim simpatizerima u predizbornoj kampanji obećavao podelu zemlje, poručio je u trijumfalnoj atmosferi u Briselu da za one koji imaju volju ništa nije nemoguće. Izvesno je ipak da flamanskim nacionalistima volja neće biti dovoljna i da će morati da sačekaju na ostvarenje svog sna.

Razlaz Flamanaca i Valonaca zasad podržava samo manjina stanovništva Flandrije, kaže za „Blic“ Režis Dondua sa Slobodnog univerziteta u Briselu. Analitičar tvrdi da je scenario podele Belgije moguć samo na duge staze i ne pre 2040. godine. Dondua, koji radi u Centru za proučavanje političkog života vodećeg briselskog univerziteta, veruje da bi Belgija mogla vladu da dobije najranije u septembra, ali da je verovatnije da je neće imati pre kraja godine, kada se okončava šestomesečno belgijsko predsedavanje EU, koje počinje 1. jula.

„Prethodna vlada formirana je nakon pola godine pregovora, a sada će, osim o kabinetu, da se raspravlja i o novoj državnoj reformi u kojoj flamanske partije traže podelu državne železnice i regionalizaciju u sferi socijalnih davanja. U suštini, problema je novac pošto Flamanci smatraju da veliki deo njihovog novca odlazi na penzije i socijalnu pomoć u siromašniju Valoniju, pa žele da to prekinu“, kaže Dondua.
 
U vezi s ciljem flamanskog nacionaliste De Vevera da Belgija prvo postane konfederacija, a potom i prestane da postoji, Dondua tvrdi da taj cilj nije kratkoročno ostvarljiv, ali da je moguće da će se u narednih deset godina zajedničke institucije Belgije svesti na sferu spoljne i odbrambene politike.
„Zasad odvajanje Flandrije traže samo dve flamanske partije i tu ideju podržava 10-12 odsto flamanskog stanovništva, političko mnjenje jednostavno još nije spremno za taj korak. Uz to će godinama postojati i protivljenje Valonaca raspadu Belgije. Ako do mirnog razlaza ikada dođe, izvešće ga nova generacija političara za nekih 30-40 godina“, smatra Dondua.

Po njegovim rečima, jedan od razloga zbog kojeg Belgija opstaje jeste što niko nema praktično rešenje za Brisel, koji je ne samo prestonica već i zasebni region Belgije. Uz to, u Briselu su smeštene najvažnije institucije EU i NATO.

„Čini se čak da Flamanci ne daju preveliki značaj Briselu, koji je sam po sebi simbol Belgije, pošto se kao većinski frankofono područje nalazi kao enklava u Flandriji“, navodi Dondua.

Na izborima održanim u nedelju na području regiona Valonija najuspešnija je bila frankofona Socijalistička partija pod vođstvom Elija di Rupa, kojem bi belgijski kralj Albert Drugi mogao da poveri mandat za sastav nove vlade Belgije pošto ima veće šanse za sastavljanje kabineta od De Vevera.

 
Kandidati za premijera
 
Elio di Rupo (59), sin italijanskih imigranata, na čelu je frankofone Socijalističke partije više od decenije. Mogao bi da postane prvi frankofoni premijer Belgije od 1974. Od 1999. do 2007. bio je premijer Valonije. Doktorirao je hemiju, a poznat je po tome što nosi crvene leptir-mašne.

Bart de Vever (40), predsednik Novog flamanskog saveza, koji je postao vodeća partija u Flandriji. Nije izvesno da li on želi jedinstvenu Belgiju. Diplomirao je istoriju na Katoličkom univerzitetu u Levenu, a nastupao je uspešno u TV kvizu za poznate ličnosti „Najpametniji čovek“.
 
Marijan Tisen (54), predsednica flamanskih hrišćanskih demokrata, mogla bi da postane prva premijerka u istoriji Belgije. Završila je pravo na Katoličkom univerzitetu u Levenu, a u Evropskom parlamentu, u kojem je poslanica od 1991, predsedava klubom ljubitelja piva.


 
Nema sličnosti sa Kosovom
Dondua smatra da separatizam u Flandriji ne treba izjednačavati sa pitanjem Kosova i navodi dva razloga za svoju tvrdnju. „Prvi je to što u Flandriji nikada nije bilo terorizma ni sukoba, a drugi činjenica da Flamanci kao većinski narod s šest miliona ljudi teže da se odvoje od manjine, koju čini 4,5 miliona Valonaca. Flandrija je zato jedinstven slučaj, različita i od manjinskog separatizma u Baskiji, Kvebeku i na Korzici“, kaže Dondua.


 
Za sve će da se pita Van Rompej
„Pregovori o sastavu nove belgijske vlade mogli bi da potraju tokom celog toka predsedavanja EU, što bi moglo da bude neprijatno i za Belgiju i za Uniju. Funkcija odlazećeg premijera Iva Leterma biće protokolarna, pa će uloga Hermana van Rompeja, bivšeg belgijskog premijera i sadašnjeg predsednika EU, biti veoma važna“, navodi za „Blic“ sagovornik iz Evropske komisije. Prema njegovim rečima, Belgija je planirala da do kraja svog predsedavanja okonča prebacivanje nadležnosti sa država članica na institucije EU u skladu sa Lisabonskim sporazumom, ali će to sada biti teže izvodljivo.

Izvor: Blic

Sad sam bas miran - opasnost koja se nadvila nad EU  je tamo prosla -   jedino sto me sad  brine je dal su Rumuni vise probili one blokade policije i zapalili Skupstinu . 

Како ми само читаш мисли.
Сада је "ствар" јаснија.
Ни једни ни други  него муслимани са својом браћом вехабијама.

Белгија: Лидер сепаратиста саветник краља

Белгијски краљ Алберт ИИ одредио је лидера Фламанских сепаратиста, Барта Де Вевера, за привременог саветника око избора мандатара владе. Алберт ИИ треба да истражи коалиционе опције након ванредних парламентарних избора одржаних у недељу на којима је Веверова партија - Нови Фламанска Алијанса (НВА) однела убедљиву победу.
Улога саветника или "информатора", како је навео Ројтерс, састоји се у томе да се сакупи што више мишљења политичких партија и савеза и да помогне краљу да изабере мандатара владе.
Де Вевер је прихватио ту краткорочну функцију, саопштила је данас Краљевска палата.
На прошлонедељним изборима фламански националнисти су постали најјача странка у парламенту, а у Валонији су били најјачи франкофонски социјалисти који се залажу за очување Белгије као федералне државе.
Очекује се да Де Вевер и лидер социјалиста Елио Ди Рупо воде разговоре о формирању коалиционе владе.
Након што буде добио савет од Де Вевера, краљ ће именовати "форматора", односно онога који ће покушати да успостави стабилну коалицију и који ће постати премијер.

Коалиција Фламанских сепаратиста и валонских социјалиста Ово више личи на первеѕну симбиозу него ли на коалицију.

SPS-DS =Коалиција Фламанских сепаратиста и валонских социјалиста.

što se mene tiče ako hoće mogu da se dele na koliko god država hoće.....

Podržavam ovu inicijativu.

"Белгијанци, спремите се за распад земље"

Водећи белгијски политичар, франкфонски социјалиста Лорет Онкелинкс, изјавила је да грађани Белгије треба да се "спреме за распад земље". Окелниксова, која се сматра могућим наследником шефа партије Елија Ди Рупа, који се повукао из преговора о формирању владе, рекла је да читава нација треба да буде спрема за распад Белгије, јер ће се у супротном суочити са пропасти.
"Надајмо се да до тога неће доћи јер ако се земља распадне онај наслабији платиће највећу цену. Са друге стране, ми не можемо игнорисати да то жели велики део фламанске популације", рекла је она у интервјуу за лист "Дерније уре" .   
Онкелниксова, министар у прелазној влади за здравство и социјална питања, рекла је да прима стотине писама у којима људи наводе ставове да је распад могућ и да политичари треба да буду спремни.
Ако грађани желе распад Белгије, добиће га. 
Белгијски краљ Алберт Други прихватио је оставку Ди Рупа и задужио председнике два дома парламента да наставе "посредничку мисију", саопштено је из краљевске палате.   
"То је неопходно за економску и социјалну добробит наших грађана и спровођење неопходних реформи институција", наводи се у саопштењу.   
Задатак председника домова белгијског парламента Андра Флоа из Валоне и фламанског националисте Данија Питерса биће да покушају да поврате поверење две лингвистичке заједнице, кажу аналитичари у Бриселу, преноси ДПА.   
Ди Рупо, кога је краљ након избора 13. јуна поставио да руководи прелиминарним коалиционим преговорима, је покушавао да уравнотежи захтеве Фламанаца за већу самосталност региона Фландрије са интересима франкофонских Белгијанаца, који страхују да би тај процес осамостаљивања на крају довео до распада земље.   
Према његовим речима, највећа фламанска партија, Нова фламанска алијанса (Н-ВА), која се залаже за независност, одбацила је пакет уступака у циљу пуне аутономије Фландрије. 
Водећи франкофонски социјалиста Филип Моро рекао је да је Белгија на ивици "прогресивне сепарације".   
Могућност распада земље, некада табу тема међу сиромашнијим франофонским деловима Белгије, сада је мнобо ближа и реалнија. Шеф владе Валоне Руди Демот рекао је државном радију РТБФ да су све опције на столу.   
У међувремену, десетине хиљада Фламанаца учестовало је данас у годишњим демонстрацијама у којима симболично "окружују" Брисел на бициклу или пешке како би подсетили локално становништво да су окружени Фламанцима. 
Белгија, која није успела да формира Владу ни три месеца након избора, подељена је на Фландрију, у којој се говори холандски и Валону, у којој се говори француски језик.
Два региона имају несугласице око поделе власти и новца, а избори 13. јуна продубили су те поделе, јер су на власт у регионима дошле две дијаметралне политичке партије.

...tik-tak tik-tak tik-tak urusavanje EU pocece iznutra