Prihodi od ruralnog turizma u pojedinim sredinama i regionima poslednjih godina nadmašuju one ostvarene u takozvanoj klasičnoj poljoprivredi



Ugledni domaćin Dragić Tomić u zaseoku Tomići kod Močioca, sela u ivanjičkoj opštini, ponudio je nedavno besplatan plac u trajno vlasništvo zainteresovanima za izgradnju vikendice. Jedini uslov budućem vlasniku je da kuća mora biti izgrađena u etno stilu, isključivo od prirodnog materijala, drveta i tesanog kamena. Cilj ponuđenog poklona je, kako je naveo domaćin, oživljavanje ovog zabitog kraja i pospešivanje razvoja seoskog turizma.

Možda ova vest, u nekim drugim vremenima, ne bi privukla pažnju, ali aktuelni trendovi u poljoprivredi i srpskom selu, ukazuju na jednu drugu pojavu. Prihodi od ruralnog turizma, u pojedinim sredinama i regionima, poslednjih godina nadmašuju one ostvarene u takozvanoj klasičnoj poljoprivredi. Evo i primera: 80 registrovanih gazdinstva za seoski turizam u opštini Gornji Milanovac, sa ukupno 580 ležajeva, lane je samo od prenoćišta, ne računajući hranu i prodate suvenire, prihodovalo 230.000 evra!

Ova računica, poređenja radi, može, jezikom cifara, da se prevede i na ovaj način: 7.702 poljoprivredna gazdinstva u gornjemilanovačkoj opštini, na pšenici je ostvarilo 30, a na šljivi svega 10 odsto od vrednosti ostvarenog u prenoćištu u seoskom turizmu. Logika iskazanog računa nedvosmisleno upućuje na zaključak: isplativije je biti dobar seoski domaćin čoveku iz grada nego sluga crnoj zemlji koja rađa, ali bele pare ne daje!

Aktuelni trendovi u poljoprivredi gde je, po računu prof. dr Veselina Lazića, ekonomska održivost u suvom ratarenju isplativa samo na 100 hektara, seoskom turizmu praktično gura vetar u leđa. Bitka za svaki dinar srpskom seljaku nameće potrebu da bude ne samo dobar ratar, stočar, voćar već i domaćin umornom gradskom čoveku željnog seoskog mira, čistog vazduha i zdrave hrane. Spoj poljoprivredne proizvodnje i seoskog turizma, u našim uslovima, najbolja je dobitna kombinacija. Ali, da bi se ruralni turizam razvio, mora još dosta toga da se uradi da bi se dobili rezultati na duži rok.

Prioritet svih prioriteta je izgradnja infrastrukture u seoskim sredinama. Za svaku pohvalu je što je Ministarstvo poljoprivrede nedavno donelo čitav set podrške ruralnom razvoju. On se ogleda u konkrenoj pomoći onima koji, poštujući narodno graditeljstvo i tradicionalnu arhitekturu, žele da u selima izgrade etno kuće, vajate, odnosno salaše. Tu spada i bespovratna pomoć za one koji hoće da restauriraju autentične objekte: vodenice, valjarice, vinske podrume. Sve je to lepo zvuči, ali krajnji efekat dobiće se tek ako se izgradi infrastruktura, dovede struja, voda... Čovek iz grada na selu ne traži luksuz, ali neki standardi, zvali se oni evropski ili svetski, moraju da se poštuju.

Seoski turizam u Evropi, poslednjih decenija, doživljava bum. Smeštajni kapaciteti došli su bezmalo na 200.000 objekta sa 1,7 milona kreveta. Samo Austrija i Slovenija, primera radi, lane su ostvarile dve milijarde evra od seoskog turizma, a taj pozitivan trend se, uprkos ekonomskoj krizi, i dalje nastavlja. U situaciji kojoj jesmo iluzorno je očekivati da i mi u dogledno vreme postignemo nešto slično, ali da možemo dosta doga da uradimo nabolje, sigurno možemo.

Mnogo toga vezano je za zakonsku regulativu koja je u ovoj oblasti još poprilično nesređena. Kategorizacija objekata najbolnija je tačka i, čini se, glavna prepreka za razvoj seoskog turizma. Boravak u sređenoj etno kući ili na nekom od vojvođanskih salaša trebalo bi da se meri istim aršinom, ali to je gotovo neizvodljivo. Ono što je prihvatljivo jednima, nije drugima, a činjenica je da fiskalizaciju usluga teško prihvataju i jedni i drugi domaćini.

Od države i lokalnih samuprava s pravom se traži pomoć i olakšice za razvoj seoskog turizma. Domaćini sa svoje strane morali bi mnogo više da povedu računa o standardizaciji usluga, zaštiti životne sredine i (samo)organizovanju. Jedinstven nastup kroz takozvanu "mrežu" ili udruženja svakako daju veće šanse za ličnu i kolektivnu promociju seoskog turizma. Svetska turistička organizacija; imajući u vidu sveukupne prirodne potencijale, preporučila je Srbiji da maksimalno uloži napore u razvoju seoskog turizma. Finasirala je i dva projekta u istočnoj i južnoj Srbiji sa namerom da ih prikaže svetu. Sada je sve na nama i kreatorima agrarne politike. Domaćin Dragić Tomić iz Močioca povukao je prvi potez. Ko je sledeći?

Izvor: B92

www.  lopatnica.  com  Odmor na selu kao alternativa tradicionalnom letnjem odlasku na more, zimskom na planinu i novogodisnjem u restoran, sve vise okupira Srpske turiste.           Ako uzmemo u obzir ekonomsku situaciju u zemlji, krizu i nedostatak sopstvenog mora, selo se cini kao valjana opcija koja ce ne samo da zadovolji nase potrebe za odmorom i avanturom, vec da nas natera da se ponovo vratimo korenima i prirodi.           Prelepe reke, potoci, ljubaznost seoskih domacina, prirodna neusiljena atmosfera, domaca tradicionalna kuhinja.          .           samo su neki od dodatnih motiva da selo vidimo kao buduci veliki potencijal.           Dopunske aktivnosti kao npr rafting , planinarenje,pecanje,voznja bicikle i drugo povecavaju sanse da nam odmor bude ispunjen i nezaboravan.           Odmor na selu dakle, postaje ravnopravan faktor i deo police sa ponudama ka kojoj cemo posegnuti kada se odlucujemo: Gde otici na odmor.           Zimski ili letnji - svejedno!