Šta je to u nama što je ... 'gladno' senzacija?

Ako vam neko dođe i kaže da je pogledao odličan film,
npr. "Let iznad kukavičijeg gnezda", bojim se da će skoro svako reći
da je to stari i davno viđen film.
Kao da zbog toga on više nije odličan.
Ali nije senzacija!

Ovih dana se dosta priča o navodnom snimku pojanja anđela
u jednoj crkvi u Grčkoj. To je kao snimio turista na svoj diktafon.
Senzacija!

Znam da glad za senzacijama nije ništa novo jer sam čitao u Novom Zavetu
da su i pre ~ 2000 godina:
"А Атињани сви, и путници из других земаља, не беху низашта друго
него да шта ново казују или слушају."

Pa i prva dva nepomjanikova kušanja Gospoda Isusa Hrista
(pretvori kamenje u hlebove, skoči sa hrama da te anđeli uhvate)
direktno zahtevaju senzaciju.
Senzaciju koja bi apsolutno fascinirala ljude i tako ih porobila poznanju.

Pa i roman "Da Vinčijev Kod" (ponavljam: roman) je još uvek aktuelna
senzacija. I taman kad je počela da 'lapi' - pojavljuje se film
da se produži rok trajanja senzacije!

Čemu tolika jagma za senzacijama?

Vecini ljudi je dosadan sopstveni zivot i kada ne bi imali glad za senzacijama sami sebi bi delovali malo i beznacajno, a ovako...pomaze im da skrenu misli sa sebe na nesto drugo...a sta je to zavisi od individualne licnosti, ali tako nesto u ovom ili onom obliku je prisutno u svima nama (bilo je i bice).