Albanci kažu da je selo Veliki Trnovac glavni grad Bujanovca. Svi za koje se u ovoj opštini može reći da su vlast rođeni su u Velikom Trnovcu. U medijima je davno obznanjeno da je Veliki Trnovac najveće selo u Srbiji, ali razgovori sa Srbima nisu baš poželjni. Čak ni Žandarmerija ne ulazi rado u ovo mesto.



U toj sredini niko ne zna makar ni približno koliko selo ima stanovnika.


 - Pola Trnovca je Švajcarskoj, Nemačkoj, Belgiji. Ovde nas ima 10.000 u 2.000 domaćinstava. Na internetu selo ima 300 odrednica - kaže mi kolega Albanac.
 Albanci su bojkotovali poslednji popis stanovništva. One 2002. godine selo je imalo 6.762 stanovnika, plus oni koji rade u inostranstvu. Trnovac je po mnogo čemu specifičan. Ljudi uglavnom izbegavaju susrete i razgovore sa Srbima. O fotografisanju nema ni govora.




 - Šetati kolima po selu, posebno sa beogradskim tablicama, nije baš uputno - savetuje Dragan Stamenković, portparol Policijske uprave u Vranju.



U selu se na prste jedne ruke mogu izbrojiti oni koji imaju dva ara obradive zemlje. Ipak, Trnovčani mnogo bolje žive nego drugi Albanci. Pitamo: od čega? Odgovor glasi: od svačega, ali uglavnom od trgovine.


 - Ima nas svuda. Pokretljivi smo, putujemo mnogo. Selo ima direktne autobuske linije za Švajcarsku, Nemačku i za Prištinu - odgovara mi taksista Imer.
 U samom selu ima tek stotinak radnih mesta u preduzećima „Agro-adrija“, „Ćosja“, „Mađar turuzmu“, trgovinskim i ugostiteljskim radnjama, ali je dosta onih koji rade u Bujanovcu.



Publicista Borko Gvozdenović u svojoj knjizi “Trag do Istanbula” napisao je: Nema inspektora Interpola čiji je posao suzbijanje krijumčarenja droge i oružja, otkrivanje “stručnjaka” za “pranje novca”, hvatanje zlikovaca koji trguju nesrećnim ženama, pa čak i decom za razvratne, pedofile i slično, a da ne zna za Veliki Trnovac.
 Poslednjih godina to nije nikakva novost, veliki broj puteva droge vodili su od Pakistana preko Turske do Velikog Trnovca. Selo je na kartama Interpola bilo obeleženo istim znakom, kao i najveći svetski centri narkotika. Neki kažu da u selu u svakom trenutku ima 1,5 tona marihuane, heroina i kokaina.


 - Imamo četiri-pet preduzeća, školu sa 1.000 učenika, Dom zdravlja, Poštu, desetak kafana i kafića, desetak prodavnica, fudbalski klub, tri džamije, oko 1.700 fiksnih i mnogo više mobilnih telefona - kaže predsednik mesne zajednice Agim Haliti.


 U ovom čisto albanskom selu je i Crkva Sv. cara Konstantina i carice Jelene. Srbi tamo dolaze samo jedanput godišnje - 3. juna, kada se okupi stotinak potomaka onih koji su tamo nekada živeli.


 Veliki Trnovac je rodno mesto Ridvana Ćazimija - poznatijeg kao komandanta Lešija, formacijski drugog komandanta nekadašnje Oslobodilačke vojske Preševa, Medveđe i Bujanovca (OVPMB), koji je ubijen 24. maja 2001. godine.



Sledeće godine u selu mu je otkriven impozantni spomenik na kojem se od tada viori zastava Republike Albanije. Leši je 12 godina posle smrti ušao u legendu. Danas u Bujanovcu i Preševu nema albanske kuće koja njegovu fotografiju ne drži na zidu. Ono što je Adem Jašari na Kosovu, to je komandant Leši među Albancima na jugu.


 U Trnovcu je rođen prištinski akademik Nedžat Daci, ali i veliki narko-bos Mehmed Ali Karakafa. Stari Trnovčani kažu da su oni bili čuveni trgovci zlatom. Kasnije su uvideli da veću zaradu donosi trgovina drogom i oružjem, a u poslednje vreme i ljudima.

 
Duguju za struju po 100.000 dinara


 U vranjskoj „Elekrodistribuciji“ kažu da selo ima 1.492 registrovana strujomera. Podvlače - registrovana, jer je selo srpski rekorder po dugu kupaca za struju i krađi struje. “Svaki registrovani kupac u Trnovcu prosečno je dužan za struju 100.000 dinara. Niko ne zna koliko ima neregistrovanih korisnika. Znamo, međutim, da oni mesečno ukradu dve trećine ukupno potrošene struje”, priča nam radnik obračunske službe.

Izvor: Blic

1. Ući sa vojskom i razjebati spomenik teroristi.
2. Iseći struju SVIM dužnicima.
3. Napraviti popis i raciju.

Trebalo bi to malo pročistiti..

Исећи струју и вратити их тамо где им је м,есто - у средњи век.

baciti napalm
sacekati da se skupi gomila pridosla iz nemacke, austrije, svajcarske, pristine na sahranama
napalm ponovo

Dopada mi se to razmišljanje..

po onoj staroj caru, carevo... i dobili smo odgovor zašto ih niko ne dira. droga je univerzalna moneta, stabilnija je od bilo koje valute, pa čak i od zlata. državi, ni slobinoj, ni dzindzićevoj, ni koštunicinoj, ni dačićevoj, ni vučićevoj nije bilo u interesu ući u tu mahalu i dovesti stvari u red. ovo je klasična priča za narod, ovo je ništa drugo do zaglupljivanje istog. i u titovoj državi, šiptari su se bavili švercom droge, ali i distribuciom, ali samo u zemlje zap.evrope. tu su šiptari vrbovani za službu, a služba se preko njih pojavila na crnom tržištu droge. moglo bi se napisati, sve je isto...

Vec sam pricao za ovo selo i kako je jos 99-e trebalo da se granatira, ali je u poslednjem trenutku doslo naredjenje iz komande da do napada na selo ne sme da dodje, mislim da cak nasa vojska nije ni prisla tom selu.

Dopadaju mi se sve ideje.  


Ali,upap je ipak u pravu. Oni su se uvek bavili time,a još veći problem je u tome što mnoge kriminalne mreže zavise od tog toka droge (ne bi me čudilo da su tu i Ameri,mada oni imaju svoje rute) i kada bi naši pokušali da to ukinu i unište,zamerili bi se mnogima.

Sad,neko će reći - pa,Kolumbija je imala mnogo veći problem pa je uspela da ga donekle reši. I to stoji. Ali Kolumbija je imala pomoć Amerike,a mi nemamo.Štaviše, svi bi nam brže bolje kenjali i zbog obične racije.

Jedino da se puste neke... supstance,jelte... u vodu ili vazduh.


Nisam znao to.  Al verujem da je bilo tako. Smem da se kladim da im je neko iz NATOa tako rekao.

Ma,trebalo je sve to da se sredi još 98',kad je bila prilika,al... jbg.Naši pametnjakovići...

Многим инспекторима које траг фроге доведе до Великог Трновца је било забрањено горе са врха да уђу у њега.