Svi vas gledaju, a vi sami

Našli ste se negde, na nekom javnom mestu gde ima puno ljudi (žurka, kafić, diskoteka, bioskop, pozorište...) i potpuno ste sami na tom mestu. Nije bitno kako je došlo do te situacije - rešili ste da sami izađete ili čekate nekoga ko nikako da stigne (možda neće ni doći) - tek, sami ste i osećate se veoma izloženo. Osećate se kao da svi samo u vas gledaju i ko zna šta o vama misle. Da li im se dopada vaša odeća i kako vam stoji? Ako ste našminkani, šta misle o tome? A o vašoj frizuri - joj, taj pramen vas baš nervira! A šta misle o... Toliko straha zbog mišljenja potpunih neznanaca o vama. Situacija vam zvuči poznato?

Ako je odgovor potvrdan, možda će vas umiriti (a možda i uvrediti) činjenica da većina tog nepoznatog sveta oko vas o vama ne misli ama baš ništa. Zapravo, većina nepoznatih oko vas uopšte vas i ne primećuje, osim, eventualno, kao još jednu osobu u gomili ili kao nekoga pored koga moraju da prođu, a bilo bi pristojno da ga ne zakače. Ljudi su većinom suviše preokupirani sopstvenim životima da bi vama poklonili ikakvu pažnju; o vama ne misle ništa, jer pretežno razmišljaju o sebi.

Međutim, videli ste nekoga da vas gleda - gledao je direktno u vas! Pa šta? To što vas je neko pogledao ne znači da automatski misli nešto loše o vama. Vi ste devojka koja je sama na javnom mestu - pa šta? Mnogi će se diviti devojci koja ima hrabrosti da sama sedi u kafiću, da sama ode u bioskop kako bi pogledala film koji je zanima. Ako vas neke devojke vide kako same sedite u kafiću, znatno je verovatnije da će vam zavideti na hrabrosti (jer se one same ne bi usudile da tako postupe) nego da će pomisliti bilo šta loše o vama.

Zato, samo hrabro! Nemojte sebi da pridajete previše značaja, pa će vam se manje činiti da svi samo u vas gledaju. Ako vas neko i pogleda, zašto poći od najgore pretpostavke, zašto ne pomisliti da ta osoba smatra da ste baš "kul"?

e tako me zabole da li me gledaju ili ne..nasla bih sebi zbavu dok ne dodje taj koga cekam i to je to

puno puta sam sedela sama i pila kafu. ne zbog toga sto sam nekog cekala, vec sam jednostavno htela tako, da sama pijem kafu.
bile su to neke lepe baste, sa lepim pogledom, uglavnom pored reke...
uzivala sam uvek i nikad mi nije palo na pamet da razmisljam o tome da li me neko gleda zato sto sam sama. to bi mi samo pokvarilo uzivanje.
i cesto imam obicaj da to radim.
a sta ko misli o meni u tom trenutku - pa to je samo njegova stvar.

Ja sam sinoc sama izashla, i ako je bilo ljudi koje znam ovako iz vidjenja, totalno mi je prijalo i bash sam uzivala da sedim sama sa sobom.
Pokushavam to da radim par jednom mesechno, tek onako da imam vremena da popricham sa sobom i shta ti ja znam.
Najbolje je kad izadjesh u kafic gde ima ljudi i da budesh okruzen njima a ipak sam.

Cak i kada se nadjem u takvoj situaciji,uvek nadjem drustvo. Jednostavno,pridjem i zapocnem razgovor sa totalno nepoznatom osobom,pr: jao,kako su ti lepe pantalone,gde si ih kupila ako nije tajna? em sto ubijem vreme dok ne dodje osoba koju cekam a i steknem novu prijateljicu/prijatelja.To mi bar nikada nije predstavljalo problem jer volim da se druzim a i komunikativna sam...