Seks bez pravila

Sva zadovoljstva u seksu i ljubavi nalaze se u činjenici da pravila ne postoje - sve što jedan muškarac i jedna žena čine u krevetu normalno je dokle god oboje uživaju u tome.

Ipak, često se čuje da je nešto normalno, a nešto nenormalno kada se počne razgovor o seksu. Gde se postavlja granica i ko ima pravo da je postavi? Ako uzmemo da je normalan odnos onaj iz kojeg oba partnera izlaze neopterećeni, zadovoljni i spremni za još seksa - granica se čini nepostavljivom. Međutim, ono u čemu se najviše razlikujemo jesu potrebe i sposobnosti da budemo seksualno zadovoljeni. Prepoznavanje sopstvenih potreba, kao i partnerkih jeste siguran put do dobrog seksa.

U seksu ne postoji reč preterivanje. Priroda se sama za to pobrinula. Kada dođe do granice zasićenja, žena postaje prenadražena, a muškarac ne može da ejakulira. Zašto se moralisti ne pozabave pitanjem preterivanja u jelu ili piću? Zato što je seks pogodniji za zabranu.

Seks je fizička aktivnost koja najmanje zamara u odnosu na količinu uložene energije. Ako se zaista neki put iscrpite u toku seksa, i to do krajnjih granica, to je iscrpljenost koja se najlakše leči. Dovoljno je samo nekoliko sati odmora, a više seksa čini seks boljim. Dakle, ne treba postavljati pitanje (ne)normalnosti nego pitanje: zbog čega je toj nekoj osobi potreban baš takav vid seksa? Normalno je sve ono što nikoga ne povređuje i što ne povezuje seks s anksioznošću, tj. normalan seksualni odnos jeste onaj u kojem ne dolazi do ograničavanja nijednog partnera.

Dakle, stvar je veoma jednostavna kada je seksualna aktivnost u pitanju. Pravilo je da nema pravila, da se ne čini ništa od onoga u čemu oboje zaista suštinski ne uživate i da umesto preterivanja bilo koje vrste otkrijete međusobne seksualne potrebe. Kada se te stvari postave u skladan odnos, nema nikakvih nedoumica oko toga šta treba, a šta ne treba činiti u seksu.

---