So, začin bez kojeg ne možemo, u neumerenim količinama može da postane ubica. Stručnjaci upozoravaju da prekomerno soljenje hrane vodi u bolest, a u teškim slučajevima čak i smrt. Srce, mozak, krvni sudovi, bubrezi i kosti samo su neki od organa koje so uništava.

Kod nas nije sprovedeno istraživanje koju količinu soli dnevno unosimo, ali je ona, prema nekim procenama, od 15 do 20 grama. Inače, ona ne bi smela da pređe šest grama, a deci je dovoljan i jedan gram dnevno. Kad bi se unos soli smanjio na zdrav nivo, to bi znatno doprinelo prevenciji kardiovaskularnih i bubrežnih bolesti, smanjenju smrtnosti od moždanog i srčanog udara, kao i od karcinoma. Smanjenje soli u hrani smanjuje ukupnu smrtnost za oko 20 odsto. Posebno bi trebalo paziti na decu jer, na primer, sedmogodišnjak koji često jede hamburgere za godinu dana pojede oko četiri kilograma soli, što može da bude pogubno po zdravlje.
edno istraživanje pokazalo je da muškarci češće nego žene sole hranu, a da je nisu prethodno probali. Koliko soli unosimo u organizam pokazuje i primer da doručak koji se sastoji od jednog peciva, 100 grama viršli i čaše soka od povrća sadrži čak pet grama soli, odnosno količinu dovoljnu za ceo dan. Drugim rečima, sve što se nakon takvog doručka jede ne bi smelo da sadrži ni grama soli ako želimo da sačuvamo zdravlje.

Najviše soli unesemo preko gotovih namirnica, jer nam nisu dostupne namirnice sa malom količinom soli. Čips, različite vrste salama, kornfleks, hleb, instant supe, samo su deo hrane koja sadrži višak soli i tako šteti našem zdravlju. Čak 70 odsto soli koju svakodnevno jedemo skriveno je u gotovoj ili polugotovoj hrani na koju pojedinac nema nikakvog uticaja. Da bi se rešio ovaj problem, stručnjaci smatraju da je potrebna i pomoć prehrambene industrije.

Zemlje poput Velike Britanije uvele su propise kojima se određuju jasne i istinite deklaracije na svakom prehrambenom proizvodu. Uspeh ove akcije potvrđuje to što su u poslednje četiri godine Britanci smanjili udeo soli u gotovoj hrani za 45 odsto, a time i potrošnju lekova za 15 odsto. I Finci su sproveli sličnu akciju pre 20-ak godina, čime su za 80 odsto smanjili smrtnost od kardiovaskularnih bolesti kod ljudi srednje životne dobi. Akciji su se pre šest godina pridružili Francuzi i uspeli su da smanje dnevni unos soli sa 10 na osam grama.

Izvor: Press

Ма није могуће! 

ih, zato moja mama jako malo stavlja soli, pa mi hrana onda nije bas ni ukusna  uvek dodam naknadno

Ja solim sve što mi padne pod ruku a po neki put ga jedem i za užinu

zato treba koristiti namirnice koje u sebi imaju soli,a ne uzimati posebno so...

to je ono bele stvari - so,hleb,secer etc....

Misliš na 4 bele smrti... so, šećer, bršno, mast
opet ne razumem šta si time hteo da kažeš

pa to rekoh,so je jedna od belih smrti...

a mislio sam da se so treba koristiti manje,i ne treba naknadno stavljati na hranu,vec se treba jesti hrana koja vec ima soli u sebi...u tim kolicinama da dodaje ukus drugoj hrani...
em sto je ta so zdravija,em sto je ima manje,em sto je ukus isti

Dobar text jako poucan ali mi jos nemamo razvijenu drustvenu svest o ovom ili nekim drugim jos ozbiljnijim drustvenim problemima.....

pravedni
velika vecina ljudi u ovoj zemlji nema svest gde im je dupe a gde glava.