Sedamnaest privatnih fakulteta i dalje bez dozvole za rad
Brza zarada, a ne ozbiljne studije
- Sima Avramović: Studentima ostaju sva pravna sredstva za naknadu štete
- U Srbiji sada ima nešto manje od 50.000 studenata koji su upisani na privatne fakultete
- Ministarstvo prosvete može samo da obavesti javnost koji fakulteti imaju dozvolu
- U Rumuniji pre pet godina registrovano 170 privatnih pravnih fakulteta i 70 univerziteta

Sedamnaest privatnih fakulteta, koji nisu dobili dozvole za rad na poslednjoj sednici Republičkog saveta za razvoj visokog obrazovanje, čeka novu sednicu Akreditacione komisije, a zakazana je i sednica Saveta. U međuvremenu, neki fakulteti su već upisali studente, uzeli novac za prvu ratu školarine i počeli nastavu iako nemaju potrebnu dozvolu. Ministarstvo prosvete i sporta, međutim, nema mehanizme da kazni ove fakultete.

- Mi njih ne možemo da tužimo što su upisali studente bez konačne dozvole za rad jer oni nisu registrovani kod Trgovinskog suda, tako da nemamo protiv koga da podnesemo tužbu. Oni su registrovani na isti način kao škole jezika i kompjutera, a naša inspekcija može da uđe samo u školu koja ima dozvolu. Mi samo možemo da obavestimo javnost koji fakulteti imaju dozvolu. Tu su neodgovorni roditelji i studenti jer ne razmišljaju šta će biti ako fakultet ne dobije dozvolu, već im je samo važna diploma - kažu u Ministarstvu prosvete i sporta.

Sa konstatacijom da fakulteti bez dozvole nisu smeli unapred da upišu studente slaže se i prof. dr Sima Avramović, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu.

- Fakulteti ne smeju da se šale jer će biti sankcionisani. Ministarstvo prosvete i sporta nema političku volju da uđe u spor i kazni privatne fakultete, ali neki drugi fakultet kome su ugroženi interesi može pokrenuti postupak pred redovnim sudom i tada će kazna biti još gora. Ministarstvo će svakako morati da odreaguje ako fakulteti bez dozvole počnu da drže nastavu. Očekujem da će cela stvar biti rešena nekakvim konsenzusom i da će rektori državnih fakulteta promeniti svoj stav i doći na sledeću sednicu Saveta kako bi cela stvar ušla u legalne tokove.
   
Nastava je počela

BK univerzitet je već počeo predavanja na dva fakulteta koja nemaju dozvolu, a studentima će biti ponuđeno da se prebace na neki od drugih fakulteta sa ovog univerziteta. Fakultet za umetnost i dizajn Megatrend univerziteta najavljuje da će nastava početi 10. novembra.
- Smatramo da nam je za početak rada dovoljna pozitivna ocena Akreditacione komisije, a za svaki slučaj prihvatili smo franšizu dva umetnička fakulteta iz Francuske i Engleske, odnosno preuzeli smo njihove programe, profesore i diplome. Tako ćemo našem fakultetu dati kvalitet i međunarodno priznanje - kaže Mića Jovanović, rektor Megatrend univerziteta.
      
Studentima, koji su upisani na fakultete koji nemaju dozvolu, na raspolaganju su sva pravna sredstva za naknadu štete. Pošto su na većini fakulteta predavanja počela, studenti neće moći da upišu neki drugi fakultet, tako da zahtev za naknadu štete može zaviti u crno fakultete bez dozvole. Međutim, na političkom nivou neko rešenje će morati da se pronađe jer se ozbiljno zaoštrila situacija između privatnih i državnih fakulteta - objašnjava Avramović.

Fakulteti bez dozvole prilikom reklamiranja i promocije ne bi smeli u svom imenu ni da koriste reč "fakultet", a profesor Avramović smatra da su oni "vazduh" i u trenutku kad ih Savet licencira, oni postaju novorođenče. Proteklih godina privatnici su osnivali pravne, ekonomske i menadžerske fakultete, a na spisku za dobijanje dozvole ovog puta su se našli i gastronomska akademija, kriminološki fakultet, menadžment u saobraćaju i carini.

- Privatni fakulteti se pretvaraju u karikaturu. To pokazuje da je u visokom obrazovanju moguć najbrži obrt kapitala i brza zarada, a ne ozbiljne studije. Ali, polako je počela da sazreva svest među roditeljima i decom da će diplome privatnih fakulteta biti nevađeće - kaže Avramović.

Sličan problem imala je Rumunija pre pet godina kada je registrovano 170 privatnih pravnih fakulteta i 70 univerziteta. Konačnu ocenu o smanjenju broja fakulteta donelo je tržište.
Posle donošenja Zakona o visokom obrazovanju kod nas, dogovoreno je da se u narednih šest meseci reše svi zahtevi za otvaranje fakulteta po starom zakonu, a u junu naredne godine biće formirana nova akreditaciona komisija koja će ponovo preispitati sve fakultete. Upućeni u novi zakon kažu da će postupak akreditacije ovog puta biti mnogo stroži i da će veliki broj fakulteta morati da stavi ključ u bravu. Na sceni će ostati samo oni kojima je osnovni cilj i interes obrazovanje.

Trenutno u Srbiji ima nešto manje od 50.000 studenata koji su upisani na privatne fakultete, dok je brojka na državnim fakultetima skoro četiri puta veća. Zakon o visokom obrazovanju predvideo je sigurnost za studente čiji fakultet ne prođe akreditaciju. Fakulteti moraju da polože bankarsku garanciju za naknadu štete studentima, odnosno za produženje njihovog školovanja. Ministarstvo prosvete mora da utvrdi na kojoj ustanovi student može da nastavi dalje studije, a profesor Avramović pretpostavlja da te studente neće prihvatiti nijedan državni fakultet.

Procedura otvaranja fakulteta

Prilikom osnivanja fakulteti moraju da podnesu elaborat koji, posle provere Ministarstva prosvete, ocenjuje Akreditaciona komisija. Ako prođe ovaj prvi stepenik, budući fakultet ide na Republički savet za razvoj visokog obrazovanja gde je potrebno da dobije većinu glasova. Savet čine rektori i prorektori svih državnih i privatnih univerziteta, kao i deset članova koje imenuje Vlada Srbije. Ako Akreditaciona komisija pozitivno oceni elaborat, to ne znači da će on proći i Savet. Poslednji stepenik u dobijanju dozvole za otvaranje nekog fakulteta je rešenje o ispunjenosti kadrovskih, prostornih i drugih tehničkih uslova za početak rada koje izdaje Ministarstvo prosvete i sporta.
   
Spisak "fakulteta"

Na spisku za osnivanje pred Republičkim savetom za univerzitetsko obrazovanje bili su: Visoka gastronomska akademija (osnivači Evropski centar za razvoj hotelijerstva, hotel "Moskva" i pekara "Toma"), Fakultet za fiskalni menadžment i elektronske finansije (Mikro), Fakultet za ekonomiju i finansije Evropske unije (Mikro), Fakultet za primenjenu ekologiju (osnivač Unija ekologa), Fakultet za medije i komunikacije (osnivač Nada Popović-Perišić, bivši ministar kulture), Fakultet za strane jezike, Fakultet za ekonomiju i političke nauke, Visoke škole za strateški i operativni menadžment (Institut za strateški i operativni menadžment), Kriminološki fakultet (osnivač preduzeće "Interšped trejd" koji je otvorio i gimnaziju "Milutin Milanković"), Fakultet za menadžment u saobraćaju i carini u Nišu (Udruženje za unapređenje saobraćaja), Fakultet za projektni menadžment, Politehnički fakultet u Smederevskoj Palanci, Fakultet veterinarske medicine u Pančevu, Fakultet za računovodstvo i berzansko poslovanje, Beogradska akademija Računarskih nauka (Link grup) i Fakultet za umetnost i dizajn.
      

M. Jakovljević


Izvor: Glas Javnosti